Raskol među najmoćnijim ljudima Ukrajine: Zelenski se plaši da Zalužnji hoće njegovu poziciju, bukti rat u srcu Kijeva

Izvori javljaju da će verovatna ostavka glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga biti prva karika u nizu promena u visokoj komandi ukrajinske vojske, kao i u drugim državnim organima. Tokom diskusija o mogućoj ostavci Zalužnjog ponovo se pojavilo ime načelnika Glavne obaveštajne uprave Kirila Budanova. Kako se spekuliše, predsednik Zelenski želi da ga imenuje za novog vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, prenosi Index.hr.

Ovo nije zvanično potvrđeno, mada je pre neki dan narodna poslanica iz vladajuće stranke Marjana Bezuglaj navela Budanovo ime kao verovatnog naslednika Zalužnjog.

Dve moguće verzije

Glavni izvori o ostavci generala su iz stranke bivšeg predsednika Petra Porošenka i novinara koji podržavaju Zalužnjog u sukobu sa predsednikom. Stoga su se pojavile različite verzije tumačenja ovog događaja.

Prema jednoj, predsednik Zelenski je usmeno ili preko posrednika obavestio generala o ostavci. Grupa koja podržava generala je tako odlučila da deluje “preventivno”, pa pre nego što predsednik potpiše ukaz o razrešenju, izvrši pritisak puštanjem informacija u javnost.

Druga verzija je da Zelenski nije najavio ostavku generala i da je ta informacija lažna, a svrha objavljivanja ove informacije je i dalje ista igra “prevencije”. Dakle, potrebno je pokrenuti glasinu u cilju naknadnog opovrgavanja od političkog rukovodstva zemlje, uz uveravanja da "nema planova za otpuštanje Zalužnjog, podriva ga neprijatelj“ i tako dalje i tome slično.

U teoriji, ovo bi moglo da zakomplikuje (ili odloži) ostavku, ako se ona zaista priprema. Jer, nameravao da smeni Zalužnjog ili ne, Kabinet predsednika je to oštro demantovao.

Sukob predsednika i generala

Međutim, glasine o nesuglasicama između Zalužnjog i kabineta predsednika kruže još od 2022. godine. Tada se naširoko govorilo i pisalo da deo političke elite u Ukrajini vidi u glavnokomandujućem, koji ima visok nivo poverenja u društvu, kao potencijalnog političkog konkurenta Zelenskom.

Glasine su se pojačale u jesen 2023. nakon neuspeha ukrajinske ofanzive, kada su se predsednik Zelenski i general Zalužnji javno razišli u ocenama situacije na frontu. Istovremeno, u najavi predstojećih predsedničkih izbora, Zalužnji je pominjan kao jedan od mogućih konkurenata Zelenskom.

U političkim krugovima razvila se jaka glasina da je Zelenski odustao od planova za održavanje izbora u martu 2024. zbog straha od konkurencije Zalužnjog, koji bi, prema nizu anketa, mogao da pobedi aktuelnog predsednika.

Od jeseni se šuška o ostavci

Od jeseni se šuška o namerama Zelenskog da otpusti glavnokomandujućeg. Uključujući i zbog straha, kako se verovalo, od političke konkurencije, kao i sa ciljem da se on proglasi odgovornim za neostvarene planove na frontu.

Mobilizacija kao sporna tačka

Zelenski je takođe bio skeptičan tokom svoje decembarske konferencije za štampu u vezi sa generalovim predlogom da se mobiliše dodatnih 500.000 vojnika. Sam Zalužnji je to, inače, kasnije demantovao.

Novi talas glasina o ostavci Zalužnjog počeo je u novoj godini. Brojni ukrajinski blogeri pisali su da se Kancelarija predsednika sprema da smeni glavnokomandujućeg i zameni ga Budanovmi. Ovim glasinama je novi zamah dalo obaranje aviona Il-76 kod Belgoroda, u kojem su se, prema rečima Rusa, nalazili ukrajinski zatvorenici.

Ukrajina to nije potvrdila, ali Generalštab Oružanih snaga Ukrajine nije negirao činjenicu da je i sam avion oboren ukrajinskom raketom, iako to nije direktno potvrđeno.

U svakom slučaju, ako postoje namere Zelenskog da otpusti Zalužnjog, da bi ih sproveo, morao bi da uzme u obzir nekoliko stvari. Prvo je reakcija društva i vojske. Druga je reakcija zapadnih partnera. Treće je reakcija samog Zalužnjog - hoće li posle smene javno optužiti predsednika ili će tiho otići.

Moguće je da je saslušanje Zalužnjog obavljeno pre neki dan, nakon čega je procurila informacija, što je svojevrsni nagoveštaj da zatišja posle eventualne smene glavnokomandujućeg neće biti.