Budva, raj za ruske oligarhe: Kako je Deripaska postao gospodar Jadrana uprkos sankcijama

Međutim, slaba primena tih mera dovela je do toga da zemlja postane utočište za ruske elite bliske Kremlju – nadomak Evropske unije. Ova priča najbolje se ogleda kroz slučaj Olega Deripaske, ruskog oligarha i osnivača aluminijumskog giganta Rusal, koji je pod sankcijama EU, SAD i Velike Britanije, ali i dalje posluje i boravi u Crnoj Gori, piše Novaja gazeta.

Budva, popularna destinacija na crnogorskom primorju, nije samo atraktivna turistima – ona je i utočište za bogate Ruse. Deripaska, poznat po svojim vezama s ruskim vrhom i optuživan za pranje novca, poseduje luksuzno imanje na rtu Platamuni koje više liči na privatno selo nego na kuću za odmor. Njegova jahta redovno je viđena u Jadranu, a lokalni izvori tvrde da je u vili 2024. godine boravio i osnivač Telegrama, Pavel Durov.

U januaru 2024. godine, iako je formalno pod sankcijama, Deripaska je uspeo da obezbedi dozvolu za izgradnju luksuznog hotela blizu plaže Trsteno. Vlasništvo nad zemljištem vodi do ofšor firme povezane s njim, a dozvolu za gradnju potpisao je ministar iz proruskog Demokratskog fronta (DF). Deripaska negira povezanost s projektom, ali nije odgovorio na detaljna pitanja novinara. Crnogorska vlada takođe je ostala nema.

Oligarh koji je krojio crnogorsku ekonomiju

Deripaskina povezanost sa Crnom Gorom datira još od sredine 2000-ih. Tada je, kroz kompaniju En+ Group, preuzeo Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), najvažniju industrijsku firmu u zemlji, kao i rudnik boksita u Nikšiću. U to vreme, čak 10% stanovništva bilo je direktno ili indirektno vezano za KAP, koji je u jednom trenutku generisao skoro polovinu BDP-a zemlje.

Oligarh nije bio samo investitor, već i politički akter. Opozicija je tvrdila da je Deripaska bio „finansijska desna ruka“ tadašnjeg premijera Mila Đukanovića. Prema dokumentima iz 2019. godine, Deripaska je bio uključen u pripreme za referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, pri čemu je tadašnji ministar spoljnih poslova Milan Roćen od njega tražio pomoć u lobiranju kod Zapada.

Međutim, globalna finansijska kriza 2008. godine drastično je promenila odnose. Cene metala su pale, KAP je zapao u krizu, a država je morala da otkupi deo akcija i garantuje za kredite. Već 2013. godine KAP je proglasio bankrot, a Deripaska izgubio kontrolu nad fabrikom – bez ikakve nadoknade.

Đukanović, koji je tokom decenija menjao funkcije ali ostajao ključni politički akter, odbacio je Deripasku kada mu je politički postao teret. Od tog trenutka, ruski biznismen okreće se opoziciji. Prema američkoj obaveštajnoj službi, finansirao je DF tokom izbora 2016. godine. DF se zalaže za bliže veze sa Srbijom i Rusijom i otvoreno se suprotstavljao Đukanoviću.

Sankcije, istrage i dupli standardi

Od aneksije Krima 2014, Deripaska postaje sve više nepoželjan na Zapadu. U Španiji se protiv njega vodila istraga zbog pranja novca, a 2018. godine SAD uvode sankcije njegovim firmama, nazivajući ih „produženom rukom Kremlja“. FBI je 2021. godine pretresao kuće povezane sa Deripaskom zbog sumnje na kršenje sankcija.

Nakon početka rata u Ukrajini, sankcije su mu uvele i EU i Velika Britanija, a Kipar mu je oduzeo državljanstvo. Ipak, i pored toga, u Crnoj Gori njegovi projekti nastavljaju da funkcionišu, a imovina mu nije zamrznuta.

Njegove kompanije poseduju i dodatnih 480.000 kvadratnih metara obale između Budve i Kotora, kupljenih još 2004. godine. Tadašnja prodaja zemljišta izazvala je buru u javnosti i političku krizu, ali vlasništvo nikada nije osporeno.

Uprkos tome što se 2016. godine tražila građevinska dozvola za veliki turistički kompleks, zahtev je tada odbijen. Međutim, 2024. godine dozvola je izdata – što dodatno osnažuje sumnje da Deripaska i dalje ima snažan uticaj, sada preko proruskih političkih struktura u vlasti.

Crna Gora između Istoka i Zapada

Crna Gora se zvanično kreće ka EU i deo je NATO-a, ali istovremeno pokazuje da ruski uticaj i dalje ima duboke korene. Iako su formalno uvedene sankcije, njihova primena je selektivna. Deripaskin slučaj pokazuje kako je jedan oligarh – uprkos međunarodnim pritiscima – uspeo da zadrži imovinu, poveća svoj uticaj i nastavi poslovanje u zemlji kandidatu za članstvo u EU.

Za razliku od drugih država koje su zamrzavale imovinu sankcionisanih ruskih oligarha, Crna Gora nije povukla slične poteze. Zbog toga mnogi analitičari tvrde da je zemlja i dalje u „sivoj zoni“ – formalno zapadna, ali otvorena za istočne interese kada im to odgovara.

Ova dvostruka politika jasno se ogleda kroz odnos prema Deripaski: od strateškog partnera, preko protivnika režima, pa nazad do investitora – čak i u doba formalnih sankcija.