Putinovo ime se pominje više od 1.000 puta u Epstinovim fajlovima: FBI ga označio kao „upravnika imovine“ ruskog predsednika

Iako objavljeni materijali ne dokazuju da su se Epstin i Putin ikada lično sastali, oni detaljno dokumentuju višegodišnje, uporne i, kako pojedini istraživači ocenjuju, očajničke pokušaje američkog finansijera i pedofila da dođe do direktnog kontakta s čovekom koji Rusijom faktički upravlja od početka 2000-ih.

Milioni dokumenata i jedno ime koje se stalno ponavlja

Američko Ministarstvo pravde objavilo je više od tri miliona novih dokumenata, oko 180.000 fotografija, blizu 2.000 video-snimaka, kao i stotine ličnih pisama i mejlova iz Epstinove arhive. Prema analizi ruskog nezavisnog medija Agencija, Putinovo ime u tim materijalima pominje se najmanje 1.055 puta, dok se Rusija spominje gotovo 5.900 puta.

Veliki deo tih pominjanja je usputan, u medijskim izveštajima, biltenima i analitičkim pregledima koje je Epstin primao, ali značajan deo odnosi se na njegove lične inicijative da ostvari politički i poslovni kontakt s Moskvom.

Epstinova opsesija sastankom s Putinom

Dokumenti pokazuju da je Epstin već od 2010. godine pokušavao da obezbedi rusku vizu i pronađe put do Kremlja. U jednom mejlu iz oktobra te godine pita neimenovanog sagovornika: „Da li treba da pravim vizu? Imam Putinovog prijatelja, da li da njega pitam?“.

Godinu dana kasnije, u avgustu 2011, obratio se biznismenu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Ahmedu bin Sulajemu, navodeći da „Putin možda dolazi u SAD“ i dodajući da bi „radije voleo da se tamo sastanu“, jer je „Soči malo verovatan“, prenosi Independent.

Od 2013. do 2018. godine, Epstin intenzivno pokušava da preko uticajnih međunarodnih figura dogovori susret s Putinom, predstavljajući sebe kao osobu koja može pomoći Rusiji da privuče zapadne investicije i razvije digitalne finansijske tehnologije, uključujući kriptovalute.

Ključna figura: Torbjern Jagland

Jedan od glavnih kanala preko kojih je Epstin pokušavao da dođe do Putina bio je Torbjern Jagland, bivši premijer Norveške i tadašnji generalni sekretar Saveta Evrope, koji je u toj ulozi redovno komunicirao s ruskim predsednikom.

U mejlu iz maja 2013. Jagland piše Epstinu da će, ukoliko želi sastanak, „morati sam da objasni Putinu svoje predloge“. Epstin, s druge strane, Jaglandu poručuje da bi Putin bio „dobrodošao na večeru“ u Parizu, uz napomenu da će tamo boraviti i Bil Gejts.

U narednim godinama Epstin nastavlja da insistira:

• u 2014. traži pomoć za sastanak u Sočiju
  
• u 2015. ponovo piše da „i dalje želi da se sretne s Putinom i razgovara o ekonomiji“
  
• u 2017. predlaže razgovore o „digitalnim valutama budućnosti“
  
• u junu 2018. otvoreno piše: „Voleo bih da upoznam Putina“
  

U jednom mejlu iz 2018. Epstin čak sugeriše da Jagland prenese poruku da bi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov mogao da „dobije uvid u Trampove odluke“ kroz razgovor s njim, pozivajući se na ranije kontakte s pokojnim ruskim ambasadorom pri UN Vitalijem Čurkinom.

FBI-jev izveštaj: „Putinov finansijski savetnik“

Najosetljiviji deo dokumenata potiče iz izveštaja FBI-ja od 27. novembra 2017. godine, zasnovanog na iskazu poverljivog izvora. U tom dokumentu se navodi da je Epstin bio „Putinov finansijski savetnik“, odnosno da je obavljao funkciju „upravnika imovine“, kao i da je pružao slične usluge tadašnjem predsedniku Zimbabvea Robertu Mugabeu.

Važno je naglasiti da FBI u tom izveštaju ne pruža materijalne dokaze koji bi potvrdili da je Epstin zaista imao formalnu ili neformalnu ulogu u upravljanju Putinovim finansijama. Ipak, sama činjenica da se takva tvrdnja našla u zvaničnom dokumentu američkih federalnih službi dodatno je rasplamsala interesovanje javnosti.

Da li su se Putin i Epstin ikada sreli?

Uprkos godinama pokušaja, mejlova i posredovanja, nema dokaza da je do direktnog susreta ikada došlo. U jednom trenutku Epstin čak navodi da je otkazao navodni sastanak u Sankt Peterburgu jer Putin nije bio spreman da mu posveti „dovoljno vremena i privatnosti“.

Posle obaranja leta MH17 iznad Ukrajine 2014. godine, Epstin u jednom mejlu ocenjuje da je „sada loša ideja“ insistirati na susretu s ruskim predsednikom.

Epstinova mreža - političari, milijarderi...

Dokumenti još jednom potvrđuju ono što je javnost već godinama znala: Epstin je održavao kontakte s brojnim političarima, milijarderima i javnim ličnostima, među kojima su Donald Tramp, Bil Klinton, Ehud Barak, britanski princ Endru i mnogi drugi.

Samo pojavljivanje imena u Epstinovim fajlovima ne znači krivicu, ali osvetljava način na koji je osuđeni pedofil pokušavao da se pozicionira kao globalni posrednik moći, nudeći „uticaj“, i „uvide“ u zamenu za pristup najvišim političkim krugovima.

Džefri Epstin je 2019. godine pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji u Njujorku, a njegova smrt je zvanično proglašena samoubistvom. Ipak, zbog razmera njegove mreže kontakata i prirode optužbi, trgovine maloletnicama radi seksualnog iskorištavanja, slučaj i dalje izaziva sumnje, teorije i političke kontroverze širom sveta.