3
"Bez čizme na zemlji" - to je, kako saznaje italijanski list "Corriere Della Sera", jedna od ključnih fraza sadržanih u nacrtu dokumenta koji će biti odobren na samitu NATO-a zakazanom u Vašingtonu za 9. do 11. jula. Radi se o planu za Ukrajinu u kojem je jasno naglašeno da NATO neće slati vojnike svojih članica u borbe u toj zemlji. Strategija koju diktiraju Sjedinjene Američke Države se neće menjati. U isto vreme, međutim, zapadni lideri pripremaju promenu strategije, saznaje list.
Do sada je američki ministar odbrane Lojd Ostin vodio tzv. Ramštajn grupu, odnosno grupu 50 zemalja koje podržavaju vojsku Vladimira Zelenskog. Na samitu u julu, međutim, biće odlučeno da se taj zadatak preneti na sedište NATO-a u Briselu, prenosi Index.hr.
Ovaj potez ima praktičan razlog: 99 odsto materijala isporučenog u Kijev dolazi od 32 partnera NATO-a. Ali postoji i političko objašnjenje: delovanje zapadnog bloka tako će biti jednoglasnije u očima javnog mnjenja država članica, ali i u očima Vladimira Putina.
Odlučeno je i da će NATO nastaviti da jača svoje istočno krilo. U roku od nekoliko nedelja Savez će moći da računa na silu od 300.000 vojnika spremnih za raspoređivanje duž linije koja ide od Baltika do Bugarske.
Istovremeno, piše pomenuti list, strahuje se da bi Rusi mogli da probiju istočne odbrambene linije u Ukrajini. Gradovi poput Harkova i Odese ostali su nezaštićeni i laka meta za Putinovo bombardovanje. Hitno su potrebna teška artiljerija i sistemi protivvazdušne odbrane.
Zato Ostin ovih dana zove jednog po jednog lidera zemalja koje poseduju protivraketne baterije Patriot. Ukrajinci su izračunali da im je potebno 25 za zaštitu cele teritorije; sedam bi bilo dovoljno za zaštitu glavnih urbanih središta. U Ostinovoj beležnici, međutim, trenutno su označene samo dve Patriot baterije, koje su na raspolaganje stavile Nemačka i Španija.
Pročitajte još...
Holandija se složila da kupi Patriote od članica koje ih nisu spremne besplatno da prepuste Ukrajini. Grčka je takođe ozbiljno razmatrala slanje svojih baterija, ali premijer Kirijakos Micotakis na kraju se odlučio protiv toga. Sličnu odluku doneli su u Varšavi. Ostin i glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe pojačavaju pritisak na Švedsku i Rumuniju.
„Još nije prekasno, novi američki paket pomoći omogući će Ukrajini da izdrži rusku ofanzivu“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken na samitu G7.
Majkl O’Hanlon, analitičar s Instituta Brukings u Vašingtonu, procenjuje da bi se „rusko napredovanje moglo povećati između 10 i 20 odsto u poređenju sa trenutnim tempom“.
