0
Neki analitičari su, nakon ulaska Švedske i Finske u NATO, prozvali Baltičko more "jezerom NATO-a". Pogled na kartu pokazuje da je to u velikoj meri (ali ne i u potpunosti) istinito: tek nekoliko delića obale Baltičkog mora pripada Rusiji. Ostatak obalskog primorja je u rukama NATO-a: Švedske, Finske, Estonije, Latvije, Litvanije, Poljske, Nemačke i Danske.
Rusija kontroliše deo obale između Litvanije i Poljske zbog enklave Kalinjingrad. Ruski predsednik Vladimir Putin i dalje kontroliše krajnji istočni ugao Baltičkog mora u prilazima Sankt Peterburgu. Ironično je da su carevi, počevši od Petra Velikog, nekada to smatrali „prozorom u zapadni svet“, podseća u kolumni za Blumberg Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice, prenosi Jutarnji list.
Danas bi, u slučaju sukoba između Moskve i NATO-a, svaki ruski ratni brod tamo bio brzo i s lakoćom zaustavljen ili uništen, tvrdi Stavridis. Kako bi savez trebao najbolje da iskoristi svoje novo jezero i kakvu bi vrstu vežbi i obuke mornarice države članice trebale da sprovode kako bi osigurale nesmetan timski rad?
Stavridis piše kako je, u vreme dok je bio komandant NATO-a u Evropi, svake jeseni s uživanjem učestvovao u Baltičkim operacijama (BALTOPS). Ova vrhunska NATO vežba sprovodi se od 1972. godine, a sledeće izdanje je najavljeno za nekoliko nedelja, poručuje.
Ističe da je učestvovao u BALTOPS-u kao niži oficir nekoliko puta kasnih 1970-ih, na vrhuncu Hladnog rata. Tad je pomorska situacija na Baltiku bila prilično uravnotežena između SAD-a i NATO-a s jedne strane i Varšavskog pakta s druge stranke. Švedska i Finska su bile strogo neutralne.
„Sećam se da sam stajao na straži na mostu, da sam morao da pazim na sovjetske ratne brodove koji su ulazili i izlazili iz naših formacija, pratili nas s ciljem da prikupe obaveštajne podatke (često na opasno kratkim udaljenostima) i generalno uznemiravali naše brodove“, ispričao je.
Stvari su se promenile: prošlogodišnja vežba Baltičke operacije uključivale su 20 nacija, a Finska je prvi put bila kao punopravna članica, a Švedska kao kandidat. Bilo je gotovo 50 brodova, 45 aviona i 6.000 pomorskog osoblja. Značajno je bilo što je susret sadržavao složenu mrežu vežbi protivvazdušne odbrane, povezujući celu kopnenu odbrambenu mrežu NATO-a zajedno s brodovima s navođenim projektilima.
Izgledalo je poput koalicije koju su sastavile Sjedinjene Američke Države pre nekoliko nedelja kad su pomogle da se sruši 250 dronova, balističkih projektila i raketnih projektila ispaljenih iz Irana prema Izraelu.
„Ključna stvar bilo je testiranje novih tehnologija“, tvrdi Stavridis. Američka Šesta flota, koja nadzire sve evropske vode, fokusirana je na zajedničku upotrebu naprednih sistema za uklanjanje mina, bespilotnih plovila, bespilotnih letelica i površinskih plovila bez posade“, poput ubojitih plovila bez posade koje su Ukrajinci uspešno koristili protiv ruske crnomorske flote.
BALTOPS je uspešno demonstrirao kako NATO može da koristi svoje snage na Baltičkom moru kroz ceo spektar pomorskih aktivnosti, pa je poslao Rusiji zlokoban signal o sposobnostima saveza. Drugi element baltičke pomorske kontrole biće raspoređivanje vazdušnih snaga čija je baza na nosačima aviona, kako bi se obuzdala ruska vazdušna i pomorska sposobnost.
Sličan nivo NATO-ove pomorske moći prikazana je na Mediteranu poslednje dve nedelje u operaciji Neptun Straj: pet udarnih grupa nosača i desetine brodova iz 11 zemalja. Bila je to uvertira za operaciju na Baltiku.
Penzionisani admiral Džejms Fogo, bivši komandant svih američkih pomorskih snaga u Evropi (i Stavridisov ključni pomoćnik u NATO-u pre deset godina), bio je istaknuti posmatrač i mentor vežbe. Rekao je Stavridisu da je posebno važno prvi put videti francusku vazduhoplovnu udarnu grupu predvođenu moćnim nuklearnim nosačem Čarls de Gol pod punom komandom NATO-a. Rusija će pokušati da spreči svaku baltičku vežbu NATO-a, iako je odnos snaga na moru sad u velikoj meri protiv njih.
Idućeg meseca mogla bi da pređe na kibernetičko i elektronsko ratovanje. Slično onome što su pokušavali zadnjih nekoliko nedelja, pri čemu su mete bili komercijalni avioni. Na primer, „Finnair“ je bio prisiljen da suspenduje dnevne letove za Estoniju zbog ometanja GPS signala. NATO se može suprotstaviti ruskoj agresiji vežbom ofanzivnog i odbrambenog elektronskog ratovanja u BALTOPS-u.
Konačno, NATO bi mogao da iskoristi „jezero Baltik“ da izvrši pritisak na maleni Kalinjingrad, koji deluje kao geografski klin između baltičkih država NATO-a – Estonije, Latvije i Litvanije – i ostatka saveza.
Veći deo ruske baltičke flote smešten je u tamošnjoj luci Baltijsk, a u Kalinjingradu je smešten značajan broj vazdušnih i raketnih snaga (možda je tamo i taktičko nuklearno oružje). U slučaju rata, Kalinjingrad će morati da bude neutralizovan kako ruske kopnene snage – koje bi verovatno operisale preko Belorusije – ne bi mogle da preuzmu kontrolu nad koridorom Suvalki, pojasom zemlje od 104 kilometra koji se proteže duž granice između Litvanije i Poljske.
Pročitajte još...
Nekima bi ova pretnja mogla da se učini prenaduvanom – kolike su šanse da Putin stvori veliku krizu na moru ili napadne neku od baltičkih država? Pre tri godine ideja da će krenuti u napad na Ukrajinu takođe se činila malo verovatnom, podseća Stavridis.
„Ne pokušavajte da nadmudrite čoveka u Kremlju“, poručuje.
Male baltičke nacije sigurno pretnju shvataju ozbiljno: bivši šef estonske vojne obaveštajne jedinice upozorio je da će Rusija biti spremna za napad u roku od četiri godine. Ratne simulacije su predviđale da bi ruske trupe mogle da zauzmu glavne gradove Estonije ili Latvije za manje od tri dana. Srećom, pridruživanje Švedske i Finske savezu daje NATO-u više mogućnosti nego ikad u Baltičkom moru. Kontinuirani program obuke, vežbi i inovacija osiguraće NATO-u potpunu kontrolu nad novim jezerom, zaključuje bivši glavni komandant NATO-a.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
