Posle karantina čovečanstvo na skeneru infracrvenih kamera

Epidemiolozi i stručnjaci već preporučuju da se temperatura meri na svim mestima na kojima se okuplja veći broj ljudi, naročito ukoliko je reč o zatvorenom prostoru kakve su škole ili kancelarije. Njujork tajms piše da su vlasti brojnih gradova već počele da nabavljaju infracrvene kamere u nadi da će im one pomoći da prate širenje bolesti i eventualno ga zaustave.Kada je pandemija uhvatila maha, čak su i kompanije poput Amazona počele da koriste ovu tehnologiju za identifikovanje zaraženih među zaposlenima, a termalne kamere počele su da se koriste i u restoranima i na kruzerima.Rapidno usvajanje infracrvene tehnologije svakako otvara pitanje koliko je ona zapravo od pomoći i mogu li kamere i detektori da zasutave širenje virusa dok čekamo vakcinu.https://www.youtube.com/watch?v=j-mSvmr7BNoReporter Njujork tajmsa je sa jednom ovakvom kamerom pošao u obilazak Mejplvuda, grada u Nju Džerziju koji je dosad zabeležio više od 18.000 potvrđenih i 1.700 smrtnih slučajeva. I ovaj grad se, međutim, polako otvara.On je uočio da je izuzetno važno na koji se način kamere koriste. Na primer, ako je reč o masi ljudi koja, recimo, ulazi u fabriku, kamere neće biti sasvim precizne kada označe radnike sa povišenom temperaturom.Stručnjaci takođe objašnjavaju da je važno i koliko je osoba udaljena od kamere i da su rezultati, naposletku, najprecizniji ako se jedna kamera fokusira na jednu osobu. Takođe, važan je fokus očitavanja, a faktor koji igra jednako važnu ulogu je i činjenica da nemaju sve osobe identičnu temperaturu tela ni kada su zdrave.Temperatura tela ne samo da zavisi od uzrasta, pola, ishrane i fizičke aktivnosti, već se i kod jedne osobe menja u toku dana.https://www.youtube.com/watch?v=6UcSeCiVXmgPored tehničkih zavrzlama, korišćenje infracrvene tehnologije tiče se i pitanja privatnosti. Eksperti za građanske slobode upozoravaju da se podaci o zaposlenima prikupljaju i koriste bez njihove dozvole. Predlažu se zakoni koji bi štitili privatnost i u ovum slučajevima, ali u Americi je legislativni postupak zapeo u Kongresu.Neki čak ističu da se korišćenje infracrvene tehnologije treba nazvati pravim imenom - ona je možda s dobrom namerom implementirana, ali predstavlja dalju normalizaciju kamera i nadzora i da bi bilo naivno misliti da će se kamere koristiti isključivo za merenje povišene telesne temperature.https://www.youtube.com/watch?v=JzP_mTAgyUUSituacija može da se dodatno zakomplikuje tako što će kamere izazvati paniku; zamislimo kako bi reagovali učenici neke škole da u učionicu uđe neko ko je upalio alarm kada je prošao ispod kamera. To čak ni ne mora da znači da sa njegovom telesnom temperaturom nešto nije u redu, ali je panika praktično neizbežna.Kamere mogu biti od nekakve pomoći dok vakcina protiv koronavirusa konačno ne bude bila dostupna, ali je još uvek mnogo nerazrešenih pitanja u vezi sa njihovom upotrebom i sa njima će svet definitivno biti suočen u postkarantinskoj fazi ukoliko kamere budu šire primenjivane.