Vlasti Evropske unije više puta nisu uspele da zaštite žrtve zlostavljanja od strane moćnih političara, usled kulture apatije prema slučajevima zlostavljanja koja vlada u Evropskom parlamentu, objavio je "Politiko" nakon velike istrage.
Sagovornici lista su rekli da su razmere zlostavljanja u sedištu demokratije EU „izvan kontrole“, a drugi su naveli da su trpeli seksualno zlostavljanje, te da su „mentalne igre“ bile svakodnevica, piše Politiko.
Pojedine žrtve čak navode da su dobile savete da daju otkaz, a višemesečna istraga „Politika“ je pokazala da su nižerangirane birokrate traumatizovane nakon godina zlostavljanja.
Svedoci i žrtve, koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, opisali su da su se zbog zlostavljanja osećali „fizički i mentalno mrtvo“, kao i da su pomišljali i na suicid.
Mnogi su patili od nedostatka sna i anksioznosti, jer su mesecima čekali da se njihove pritužbe istraže, a jedan od sagovornika opisao je da se osećao kao „zatvorenik osuđen na smrtnu kaznu“.
„Zaposleni su se bojali da podnesu pritužbe jer je proces za žrtve vrlo stresan“, rekao je češki evroparlamentarac Marcl Kolaja.
Žrtve, uglavnom, odbijaju da započnu taj proces jer se ispostavilo da je pristrasan u korist evroparlamentaraca, a u nekim slučajevima žrtve su bile odgovorene od podnošenja pritužbi.
Istovremeno, „Politiko“ navodi da kompletni zapisi o punom obimu problema ili ne postoje, ili ih vlasti drže u tajnosti, uprkos mnogim zahtevima za objavu informacija.
Od 705 evroparlamentaraca, samo 281 je prošao dobrovoljnu obuku protiv zlostavljanja od 2019. godine do danas.
„Svi znaju da je situacija izvan kontrole“, rekla je jedna asistentkinja zaposlena u Evropskom parlamentu koja se sprema da podnese pritužbu protiv jednog evroparlamentarca.
Jedna žena koja je nedavno dala otkaz zbog psihološkog zlostavljanja od strane jednog evroparlamentarca, rekla je da je tokom čitave kartije trpela seksualno zlostavljanje od strane nadređenih.
Iako su procesi mučni i traju mesecima, pojedini evroparlamentarci su ipak sankcionisani, međutim do njihovih identiteta se ne može doći.
U dokumentima u koja je „Politiko“ imao uvid, navodi se da su od 2019. do 2021. godine parlamentarni odbori pokrenuli 34 nove istrage u slučajevima psihološkog ili seksualnog zlostavljanja, a da su se 24 odnosile na ponašanje evroparlamentaraca.
Pročitajte još:
Kako se navodi, u osam od 34 slučaja došlo je do kažnjavanja prestupnika.
Kazne se kreću od blagih opomena do finansijskih kazni ili zabranje učestvovanja u aktivnostima parlamenta, međutim problem je što su sankcije, uglavnom, veoma blage.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola naredila je nedavno unutrašnje reforme koje bi trebalo da značajno poboljšaju proces istraživanja pritužbi za zlostavljanje.
Međutim, nakon što su raniji pozivi na reforme ignorisani, aktivisti, žrtve i zabrinuti evroparlamentarci boje se da će i ova prilika biti propuštena, piše „Politiko“.
BONUS VIDEO Evropski parlament usvojio izveštaj o Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar