Počinje nova runda pregovora u Abu Dabiju: Ukrajinci i Rusi ponovo za istim stolom, ovo su četiri ključna pitanja o mirovnom sporazumu

Tramp poslednjih nedelja nastupa optimistično i tvrdi da je kraj četvorogodišnjeg rata nadohvat ruke, ali i Moskva i Kijev smanjuju očekivanja.

Britanski Gardijan objavio je kratak pregled dosadašnjih pregovora i odgovore na ključna pitanja koja koče poistizanje dogovora.

Koliko su strane blizu mirovnog sporazuma?

Put ka miru ostaje izuzetno komplikovan, jer Moskva nastavlja da insistira na maksimalističkim teritorijalnim zahtevima.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je prošle nedelje da pregovori zavise od jednog ključnog i veoma spornog pitanja - teritorije.

Kremlj je više puta ponovio da svaki mirovni dogovor mora da podrazumeva da Ukrajina prepusti čitav istočni region Donbasa, uključujući teritorije koje su još pod ukrajinskom kontrolom.

Kijev je odbacio te uslove, iako je predsednik Volodimir Zelenski nagovestio da je spreman da razmotri alternativne aranžmane, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz delova istoka i uspostavljanje demilitarizovane zone.

Američki zvaničnici, prema navodima medija, vrše pritisak na Ukrajinu da se odrekne Donbasa, nudeći bezbednosne garancije samo ako Kijev prihvati teritorijalne ustupke.

Čak i ako bi se postigao kompromis oko teritorije, ostaju ozbiljne prepreke.

Moskva je jasno poručila da neće tolerisati evropske trupe na ukrajinskom tlu, dok ih Kijev smatra ključnim za dugoročne bezbednosne garancije.

Kremlj takođe zahteva stroga ograničenja veličine ukrajinske vojske, što je Zelenski više puta odbacio.

Iako je jaz između strana ogroman, obe delegacije pažljivo balansiraju pred Trampom, nastojeći da deluju otvoreno za mir kako ne bi izazvale nezadovoljstvo američkog predsednika, dok krivicu prebacuju na drugu stranu.

Ko učestvuje u pregovorima?

Ukrajina i Rusija šalju delegacije na visokom nivou.

Ukrajinski tim čine: Kirilo Budanov, bivši šef vojne obaveštajne službe koji je sada na čelu predsedničke administracije, ključni pregovarač David Arahamija i načelnik Generalštaba Andrij Hnatov.

Rusku delegaciju predvodi: Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe GRU, drugi obaveštajni zvaničnici i specijalni izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev.

Posebno je upečatljivo što se Budanov i Kostjukov, kao bivši i sadašnji obaveštajni šefovi, nalaze licem u lice, nakon što su tokom rata njihove službe vodile intenzivne tajne operacije jedna protiv druge.

Sa američke strane očekuje se dolazak specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i rampovog zeta Džareda Kušnera, koji su poslednjih meseci postali stalni akteri američke diplomatije, iako su kritikovani zbog nedostatka formalnog diplomatskog iskustva.

I dalje nije jasno kada bi Putin i Zelenski mogli direktno da se sastanu. Zelenski je rekao da je spreman za razgovor na neutralnom terenu, dok Kremlj tvrdi da bi Putin pristao samo ako ukrajinski predsednik dođe u Moskvu.

Šta žele Ukrajinci i Rusi?

Iscrpljeni istorijski hladnom zimom, uz uništenu infrastrukturu i mesece borbi pred sobom, Ukrajinci pokazuju jasne znake zamora.

Iako je želja za mirom široko rasprostranjena, istraživanja pokazuju čvrst otpor prema dogovoru koji bi značio predaju celog Donbasa Rusiji u zamenu za bezbednosne garancije.

Mnogi strahuju da takav kompromis ne bi doneo trajni mir, već bi ohrabrio Moskvu da nastavi agresiju.

U Rusiji je teško proceniti javno mnjenje, jer svaka kritika rata može dovesti do zatvora. Ipak, nezavisne ankete pokazuju da je procenat Rusa koji podržavaju mirovne pregovore porastao na 61 odsto, ali bez spremnosti na teritorijalne ustupke.

Šta ako pregovori ponovo propadnu?

Putin tvrdi da Rusija dobija rat i nagoveštava da je spreman da nastavi borbe dok Ukrajina ne prihvati uslove Moskve.

U sukobu iscrpljivanja, koji je već odneo skoro dva miliona žrtava, ključno pitanje ostaje: ko će prvi popustiti i ko ima više snage da izdrži?

Ukrajina, sa daleko manjim stanovništvom, teško mobilizuje dovoljno vojnika, dok postoje sumnje da evropska vojno-industrijska proizvodnja može brzo da nadoknadi smanjenje američke pomoći.

Rusija je takođe pod sve većim pritiskom: ekonomija stagnira, mnogi sektori se smanjuju, a prihodi od nafte naglo su pali zbog sankcija.

Ako pregovori ponovo ne donesu rezultat, četvorogodišnji rat će se, po svemu sudeći, nastaviti dok jedna strana ne dođe do tačke pucanja i ne bude primorana da popusti.

Uprkos Trampovim porukama da je mir blizu, realnost na terenu i dalje pokazuje da su razlike između Moskve i Kijeva duboke, a dogovor daleko.