Ruska opsada Marijupolja traje već danima unazad. Oko 400.000 ljudi od početka ruske invazije preživljava pravu strahotu. U gradu je sve manje hrane, stanovnici nemaju grejanje i struju danima, a vodu uzimaju sa bunara ili otapanjem snega. Pokušaji da se stanovnici iz grada evakuišu preko humanitarnih koridora do sada nisu urodili plodom, pa se agonija nastavlja.
Prilikom bombardovanja grada u sredu pogođena je dečja bolnica. Povređeno je 17 ljudi, a troje je poginulo. Fotografije trudnica koje beže iz ruševina, rastužile su svet. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je ovaj događaj označio kao „genocid“.
Petro Andriuščenko, član gradskog veća Marijupolja, rekao je da je grad pod stalnim granatiranjem, prenosi Gardijan.
U četvrtak su projektili pogodili stembenu četvrt, praveći rupe na nekoliko zgrada. Granate su takođe pogodile pozorište u centru grada.
Prema rečima Andriuščenka, leva obala Marijupolja gde je do sada živelo 135.000 ljudi, „više nije pogodna za život“.
„Ostali okruzi imaju kritičnu štetu. Većina stambenih zgrada nije upotrebljiva“, napisao je na Tviteru. Grad je ostao bez struje i grajanja, vode za piće i bez gasa, a ukrajiske vlasti su rekle da Ruska Federacija drži 350.000 ljudi kao taoce.
Andriuščenko ističe da tela poginulih leže na ulicama i da ih je preopasno skupljati. Dodaje da je tačan broj poginulih nepoznat.
„Ruska vojska direktno napada tako da ne možemo mrtve ni da skupimo ili da evakuišemo ranjene. Sve bolnice su pune. Imamo 2.500 kreveta“, rekao je on.
Zamenik gradonačelnika Marijupolja Sergej Orlov, opisao je uslove u gradu kao „srednjovekovne“.
Saša Volkov, zvaničnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u gradu, potvrdio je ovu sumornu priču. On je rekao da mnogi stanovnici nemaju vodu za piće, uprkos naporima gradskog veća da dopremi flaše u glavna područja. Prodavnice i apoteke su opljačkane pre četiri-pet dana. Neki ljudi su imali hranu, drugi uključujući roditelje sa decom, ostali su bez nje.
Situacija je postala očajna, rekao je Volkov.
„Ljudi napadaju jedni druge zbog hrane ili razbijaju nečiji auto da bi izvadili benzin. Stanovnici se razboljevaju od hladnoće. Najdragocenija roba je drvo“, rekao je on.
Dodao je da su grupe lutale po porušenim kućama i tražile nešto za jelo. Istakao je da je u njegovoj zgradi boravilo 65 ljudi.
„Imali su generator koji im je davao struju tri-četiri sata dnevno. Žene i mala deca su bili smešteni u podrumu, dok su ostali spavali u prizemlju. Meso je bilo nedostupno, ali je postojala neka vrsta ‘crnog tržišta’ za povrće. Trudimo se da damo najbolje što možemo“, rekao je on.
Mesta zaštićena od bombardovanja je teško pronaći, a podrumi su uglavnom rezervisani za žene i decu, rekao je Volkov.
Ukrajinske vlasti su rekle da su pokušaji slanja hrane i lekova i evakuacije civila osujećeni zbog ruskog granatiranja.
Potpredsednica Vlade Ukrajine Irina Vereščuk rekla je „oni žele da unište narod Marijupolja“.
„Žele da ih nateraju da gladaju“, rekla je ona.
„To je ratni zločin“, dodala je.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da je jasno da ruske snage imaju naređenje da Marijupolj drže kao taoca, da mu se rugaju, da neprestano bombarduju i granatiraju.
Dodao je da su ruski tenkovi započeli tenkovski napad tamo gde je trebalo da budu humanitarni koridor, prenosi AP.
„Prozori se tresu. Danas je počeleo j*beno rano“, rekla je Angela Timčenko na Fejsbuku.
U stanovima Marijupolja, koji su bez grajanja, bilo je veoma hladno prethodnih dana.
„Nije padao sneg prethodnih dana, što znači da neće biti ni vode“, ističe Angela.
Ranije ove nedelje, stanovnici su skupljali sneg da bi ga pretvorili u vodu za piće. Bez tekuće vode, Angela je teško brinula o svojoj porodici prethodnih dana.
Tanja (18) je odrasla u Marijupolju, ali je sada u Nemačkoj. Rekla je da su njena majka i njen brat kampovali u garaži u Marijupolju.
„Bezbednije je od njihovog stana, koji se nalazi na petom spratu. Oni spavaju u kolima da bi mogli da se zagreju i da mogu da napune svoje telefone“, kaže ona.
„Tamo dole je oko 10-12 ljudi. Brat mi je rekao da pokušavaju da pomognu jedni drugima. Ako neko ima viška hrane ili vode, dele to“, rekla je.
Njena majka je skuvala ogromnu količinu kaše, dok je još bilo struje i napunila je kadu vodom prvih dana ruske invazije.
„Išli su u kupovinu da se opskrbe kada je rat počeo, ali nikada nije dovoljno“, rekla je Tanja.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mama je rekla da su toliko smršali jer su pod stresom. Rekla je: ‘Bez hrane, to je u redu znaš. Više se ne plašimo – samo smo umorni, umorni od ove situacije. Sada nema straha. Nekako smo navikli na sve ovo. Pucanje – to je u redu. Bombardovanje – to je u redu'“, rekla je Tanja.
Dodala je da su joj majka i brat toliko umorni i da samo žele da odu i da budu bezbedni, prenosi Gardijan.
Neki rođaci zarobljenih u Marijupolju, ne znaju da li su njihovi najmiliji živi ili mrtvi.
Viki (33) iz Beča, kaže da od 2. marta nije mogla da stupi u kontakt sa svojim roditeljima Vladimirom i Irinom, bakom Galinom, svojom sestrom Julijom i nećakom Veronikom.
Svi su se sklonili u mali podrum u svojoj kući u Primorskom okrugu.
Vikin muž Olsi kaže da ih tišina ubija.
„Ne znamo šta im se dogodilo. Da li su živi ili mrtvi? Pokušali smo sa gradskim Telegram grupama Marijupolja i volonterima da prensemo infomacije rođacima, ali nšta nismo čuli“, rekao je on.
Rekao je da je njegov najveći strah da nikada neće saznati šta se dogodilo njihovoj porodici.
„Imaju osam mobilnih telefona. Sve ih proveravamo, po ceo dan, od jutra do mraka. Jedina pozitivna stvar koja se desila je da je pre dva dana jedan mobilni zazvonio dva puta. Niko se nije javio. To što nisu imali priliku da podignu slušalicu je zastrašujuća pomisao“, dodao je.
BONUS VIDEO: Dnjepar u plamenu posle napada ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare