Ovaj grad u Ukrajini strahuje od nove ruske okupacije: "Veoma je teško uz svu ovu pucnjavu, ljudi su uplašeni"

Zvuk artiljerije odjekivao je, četiri ili pet granata u minuti – ponekad i više.Uglavnom su granate padale daleko, ali su ponekad padale i na grad. Nešto ranije, jedna je ubila 63-godišnjeg muškarca i oštetila je rasadnik i vatrogasni dom.U redu je čekala da bude uslužena i šezdesetogodišnja Natalija Ivanivna, umotana u zimski kaput i šal, držeći štap.Ivanivna je rekla da je mogla biti evakuisana ranije tog dana, ali je odlučila da ostane jer je bila zabrinuta da će njena kuća biti opljačkana. Ispričala je svoju zabrinutost za gradove južnije duž istočnog fronta, Bakhmut i Vuhledar i druge, koji su već pretvoreni u ruševine tokom višemesečnih borbi, prenosi Gardijan.„To bi se moglo dogoditi ovde“, rekla je.Viktorivna je prekinula da je ukori: „Ne budi pesimista!“Kao što obe žene znaju, plime rata su već dva puta zapljusnule Kupjansk. Sada mu preti nova opasnost.

Prvi put u prvim danima rata, 27. februara prošle godine, kada su ušli ruski tenkovi, započevši okupaciju koja je trajala skoro sedam meseci.Zatim, u septembru, ukrajinska oklopna vozila su se kretala ulicama grada, proteravši ruske okupatore. Drugi put je bilo više nasilja: zgrade su razbijene i razvaljene, a automobili uništeni.Poslednji meseci nisu bili tihi, ali se situacija ponovo pogoršala u poslednje dve nedelje februara, dok su ruske snage nastojale da napreduju na ovom severnom kraju linije fronta, jednoj od pet tačaka na kojima se vode borbe.Granate i projektili S300 sleteli su u grad. Ruske puške su se ponovo približile.U svojoj kući, Viktorivna, 45-godišnja medicinska sestra, rekla je da nije radila otkako je njena bolnica bombardovana prošle godine."Ovde smo živeli sve vreme okupacije. Sećam se ujutro 24. februara, prvog dana rata. Moja mlađa sestra je zvala da me pita šta radim. Videla sam Putinov govor i pomislila sam da blefira. Pa sam rekla sestri da pravim sendviče za decu da ih nose u školu. Rekla mi je da je rat već počeo".

Tri dana kasnije Viktorivna je napolju čula škripanje ruskih tenkova.Nastavila je da radi tokom okupacije, uglavnom na odeljenju za kovid. Zatim je 9. septembra čula pucnjavu i eksplozije. Ovog puta tenkovi koje je videla bili su ukrajinski.„Ne mogu da vam kažem kako sam se osećala. Bilo je kao da je kamen podignut sa mene", dodala je.Sada je Kupjansk ponovo pod pretnjom.„Postalo je mnogo bučnije u poslednje dve nedelje. Ponekad se cela kuća trese. Ljudi su uplašeni", rekla je ona. „Neki ljudi su se nedavno evakuisali zbog situacije".Potvrda stiže nekoliko metara od reda za hranu, gde je Svetlana Talalajenko (55) utovarila svog psa i stvari u kombi za evakuaciju sa svojom ćerkom Violetom (22).Kasnije, pošto je bezbedno stigla u grad Harkov na zapadu, Talalajenko je objasnila da je ostala u Kupjansku sve vreme okupacije i bitke za oslobođenje grada, ali da je poslednje nasilje postalo previše za nju.„Bilo je veoma teško uz svu pucnjavu“, rekla je ona. „Oštećeni su nam prozori i krov. Psihički, bilo je previše teško", dodala je.„Pre nedavne eskalacije bilo je više nasumično. To se dešavalo van grada. Sada je to u gradu i našem komšiluku. Mislim da će se prema nama ponašati gore nego ranije, ako se vrate ponovo.”

Natalija Rjabuhina, komšinica, pristala je da nahrani pse ostavljene u Kupjansku i da pripazi na porodičnu kuću u gradu gde je pljačka u porastu.„Mnogo mojih prijatelja je otišlo“, rekla je Riabuhina. „Ali želim da ostanem za sada. Uložila sam 20 godina rada u svoju kuću. Otići ću kada više ne bude stajala".Uprkos rastućem osećaju straha, došlo je do čudnog približavanja normalnom životu u Kupjansku.U centru grada, uprkos stalnom zvuku granatiranja, ljudi su stajali u redu kod bankomata, išli u kupovinu i čekali na autobuskim stanicama. Plavi školski autobus natovaren ukrajinskim udžbenicima koji su bili skriveni od Rusa tokom okupacije istovaren je ispred škole – znak za koji se nastavnici nadaju boljim vremenima.Na maloj pijaci, Vitalij, koji nije želeo da kaže svoje prezime, prodavao je sušenu ribu i flaširano pivo 300 metara od mesta gde je, sat vremena ranije, granata pala na obližnji rasadnik.„Kao da je zemlja skočila“, rekao je. “Bilo je zastrašujuće.” Ali on je ostao na svojoj tezgi. „Šta drugo da se radi?“, upitao je.U svom kabinetu gradonačelnik Kupjanska, Andri Besedin, razmotrio je situaciju.„Ne znam šta Rusi pokušavaju, ali mi stojimo na svome i ostajemo na svojim pozicijama", rekao je.„Možemo da posmatramo dinamiku koja se dešava. Granatiranje je sve češće i sve je više žrtava, pa se sada fokusiramo na evakuaciju dece i osoba sa invaliditetom. Nadali smo se da će opasnost nestati posle jeseni i da ćemo moći da počnemo da se obnavljamo kao i drugi oslobođeni gradovi", naveo je.

Iza reke Oksil, koja deli Kupjansk od Kupjansk-Vuzlovog (meštanima poznata kao Uzlova), scena se promenila.Železničko čvorište sa velikom industrijskom zonom koja je bila izložena čestim granatiranjem, ulice su bile skoro prazne, osim za vojnike i nekoliko stanovnika. Lokalni ljudi kažu da je ostalo manje od trećine stanovništva, a da ih svaki dan sve više odlazi.U železničkim kancelarijama, Tetiana (52) menadžerka koja je odbila da kaže svoje prezime, izgledala je uznemireno. Ostatak njene porodice je otišao u Harkov i u inostranstvo. Njen stambeni blok se ispraznio."Granatiranje je sada postalo tako glasno. Zaista je zastrašujuće, posebno noću", rekla je ona. „Pre nego što smo mogli da kažemo ko puca, da li su to bili naši momci ili Rusi. Sada je preglasno da se kaže".„Ne znam šta Rusi planiraju, ali ako misle da mogu da se vrate kao pre, to neće biti šetnja parkom. Naši vojnici će to braniti.”Vrativši se u Kupjansk, Viktorivna je objasnila zašto – za sada – planira da ostane.„Ja sam optimista. Ne verujem da će se vratiti. Ne, ne, ne. Jurićemo ih sve do Sahalina (ruskog pacifičkog grada).“BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=putinoratuuukrajini-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5406907"]