Ukrajina već dugo kao glavni cilj svoje velike kontraofanzive, koja ima za cilj da povrati teritorije koje je zauzela Rusija, navodi poluostrvo Krim, koje je Moskva anektirala 2014. godine. Tokom poslednjih dana, Kijev je intenzivirao napade na ovo poluostrvo, na koje Rusija očigledno ne može da odgovori. Iako, eksplozije barem trenutno, nisu formalno deo kontraofanzive, same po sebi jesu cilj - nepovratno su razotkrile velike rupe u ruskom sistemu odbrane.
Poslednji napad dogodio se juče, i bio je dosta brutalniji od prethodnih. Naime, u noći između utorka i srede buknuo je ogromni požar na vojnom poligonu u Kirovskom okrugu na Krimu, zbog čega je hitno evakuisano oko 2.000 ljudi iz te oblasti.
Iako isprva nije bilo jasno kako je došlo do požara, ispostavilo se da reč o eksploziji i da je ona maslo „ukrajinske kuhinje“. Nekoliko sati kasnije to je potvrdio i šef ukrajinske obaveštajne službe Kirilo Budanov, koji preuzeo je odgovornost za eksploziju na ruskom vojnom poligonu na Krimu.
„Šef obaveštajne službe Budanov rekao je da je detonacija skladišta municije na Krimu rezultat operacije Glavne obaveštajne uprave i oružanih snaga Ukrajine“, objavio je ukrajinski dnevni list Strana.
Prethodnog dana, dogodio se još jedan incident, i to na mostu koji povezuje Krim sa ruskom teritorijom i koji je prozvan „ponosom“ ruskog predsednika Vladimira Putina.
Naime, most na Krimu, ključna linija snabdevanja ruskih snaga u Ukrajini, oštećen je u eksploziji, pri čemu su dve osobe poginule i povređeno je jedno dete.
Prema rečima guvernera Belgorodske oblasti Vjačeslava Gladkova, povređena je devojčica, a njeni roditelji su poginuli.
Zbog incidenta Rusija je bila primorana da zatvori ovaj most za saobraćaj na nekoliko sati. Navodno, štetu su izazvale dve eksplozije, ali to još uvek nije zvanično potvrđeno.
Inače, samo nekoliko dana ranije, u nedelju, ruski mediji su objavili da su protivvazdušna odbrana Moskve i Crnomorska flota presreli osam ukrajinskih dronova iznad krimske luke Sevastopolj.
Prema njihovim tvrdnjama, jedan dron je oboren iznad mora, pet je oboreno uz pomoć elektronske opreme, a dva vodena drona su uništena dalje od obale.
Napadi su se dogodili iznad luke Sevastopolj, grada Balaklava i hersonskim okruzima.
Takođe, vesti o presretanju i obaranju ukrajinskih dronova od početka jula postale su relativno česte u ruskim medijima. Pa je tako 9. jula, šef Krima Sergej Aksjonov saopštio da su ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su krstareću raketu u blizini grada Kerča, na poluostrvu Krim.
I tada je saobraćaj na Krimskom mostu na neko vreme bio obustavljen.
Trebalo bi napomentuti da je ovaj most potpuno devastiran od strane ukrajinskih snaga 8. oktobra prošle godine. Tada se urušila površina puta na nekoliko delova i zapalio voz koji je prevozio zapaljive materije. U eksploziji su poginule četiri osobe.
Sledećeg dana, Vladimir Putin je eksploziju nazvao „terorističkim napadom na kritičnu rusku infrastrukturu“ i rekao da je Ukrajina to planirala.
Odgovor na pitanje zašto je krajnji cilj Ukrajine Krim, je veoma jednostavan. Naime, imperativ je da povrati kontrola nad nelegalno anektiranim Krimom, što bi se moglo postići ako se Kerčki most, koji povezuje poluostrvo sa samom Rusijom, ponovo raznese – možda uz pomoć novonabavljenih krstarećih raketa dugog dometa Storm Šedou koje takođe mogu da udari na ključno logističko čvorište Džankoi.
Pročitajte još:
Da je ovo poluostrvo ključ svega potvrdio je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je obećao da će ponovo zauzeti svu ukrajinsku teritoriju koju Rusija sada kontroliše, uključujući Krim.
Kako navode stručnjaci, sve ovo i te kako ukazuje na to da je Kijev počeo da „ispipava teren“ i priprema veliki udarac na Krim.
BONUS VIDEO Osveta za Krimski most? Ruska vojska napala Zaporožje u tri sata ujutru, ima mrtvih
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar