Nova kriza odnosa unutar EU? Otišao je Orban, ali sad Bugarska koči sankcije Rusiji

Sporni paket sankcija obuhvata 34 osobe i 47 organizacija, a Radev je tokom sastanka Saveta EU 18. juna jasno poručio da Sofija neće podržati mere koje bi, prema njegovim rečima, mogle da nanesu štetu bugarskim nacionalnim interesima.

Strah od ekonomskih posledica

Najveću zabrinutost bugarska vlada izražava zbog mogućeg uticaja sankcija na poslovanje Lukoilove rafinerije u Burgasu, jedine rafinerije nafte u zemlji.

Nakon što su SAD prošle godine uvele sankcije Lukoilu, bugarska država preuzela je kontrolu nad poslovanjem kompanije imenovanjem posebnog upravnika. Međutim, švajcarska kompanija Litasko, formalni vlasnik Lukoilove imovine u Bugarskoj, upozorila je da bi mogla da pokrene međunarodnu arbitražu zbog navodne nezakonite eksproprijacije.

Bugarski ministar ekonomije Aleksandar Pulev procenio je da bi potencijalni spor mogao da košta državu čak tri milijarde evra. Upravo zbog toga Radev smatra da bi sankcionisanje Alekperova moglo dodatno da zakomplikuje situaciju i ugrozi interese Bugarske.

Ipak, kritičari ističu da premijer nije objasnio na koji način bi lične sankcije protiv Alekperova direktno uticale na poslovanje rafinerije ili eventualne pravne sporove.

Odbrana patrijarha Kirila

Radev se usprotivio i sankcijama protiv poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila, jednog od najistaknutijih podržavalaca ruske politike i rata u Ukrajini.

Bugarski premijer smatra da verska pitanja ne bi trebalo mešati sa politikom i tvrdi da Ruska pravoslavna crkva ima posebno mesto u istoriji Bugarske zbog svoje povezanosti sa oslobođenjem zemlje od Osmanskog carstva krajem 19. veka.

„Mi smo jedna porodica“, rekao je Radev, objašnjavajući svoje protivljenje sankcijama.

Međutim, brojni istoričari i politički analitičari osporavaju takve argumente. Istoričar Aleksandar Stojanov ocenjuje da premijer koristi istoriju u političke svrhe i podseća da Ruska pravoslavna crkva tada nije delovala nezavisno od ruske države.

Opozicija upozorava na približavanje Moskvi

Najava veta izazvala je oštre reakcije opozicionih stranaka GERB i Demokratska Bugarska, koje optužuju vladu da spoljnopolitičke odluke sve više prilagođava ruskim interesima.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je Sofija nedavno zabranila isporuku državnog oružja Ukrajini, dok je istovremeno Radev nastavio da insistira na opreznijem pristupu prema Moskvi.

Ipak, premijerova retorika nailazi na podršku dela javnosti. Prema poslednjem istraživanju Evrobarometra, čak 45 odsto Bugara ne podržava sankcije Rusiji, što je gotovo dvostruko više od proseka Evropske unije.

Test za jedinstvo Evropske unije

Iako su Mađarska i Slovačka i ranije blokirale ili usporavale usvajanje sankcija protiv Rusije, Bugarska do sada nikada nije koristila veto u ovom procesu.

Odluka Sofije mogla bi da bude test jedinstva Evropske unije u trenutku kada Brisel pokušava da pojača pritisak na Moskvu i približi se mogućim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini.

Ukoliko Bugarska ostane pri svom stavu tokom narednih sastanaka EU, patrijarh Kiril i Vagit Alekperov mogli bi da ostanu van novog paketa evropskih sankcija.