Baš dok se u Njujorku održava zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na kojoj po prvi put od početka rata učestvuju predstavnici Rusije i Ukrajine, u Moskvi je odjeknula vest od koje je Vladimira Putina zabolela glava. Naime, ruski državni mediji javili su da ograničenja na izvoz ključnih komponenti za bespilotne letelice, koje je uvela kineska vlada, otežavaju Moskvi proizvodnju vojnih dronova, što bi moglo da ometa ratne napore Vladimira Putina u Ukrajini, ali i njegov odnos sa kineskim kolegom Si Đinpingom.
Novi kineski propisi uvedeni početkom meseca „ozbiljno su zakomplikovali isporuku bespilotnih letelica Rusiji i doveli do nestašice brojnih komponenti, kao što su termovizijske kamere“, objavio je list „Komersant“ povezan sa zvaničnom Moskvom.
Krajem avgusta, kineska vlada je objavila da uvodi kontrolu izvoza nekih dronova i povezanih delova. Mere utiču i na komunikacionu opremu, motore i lasere koji se koriste u bespilotnim letelicama, kao i na sisteme protiv bespilotnih letelica.
Ograničenja se odnose i na komercijalne bespilotne letelice namenjene vojnoj upotrebi, kao i na dronove sa vremenom leta dužim od 30 minuta.
Kina je jedan od vodećih svetskih proizvođača dronova i zvanično je zauzela neutralan stav prema ratu u Ukrajini, ali održava prijateljske i diplomatske odnose sa Moskvom.
Sukob, koji traje više od godinu dana, podstakao je razvoj dronova „munjevitom brzinom“, rekli su stručnjaci za Njuzvik. Obe strane u ratu uveliko koriste razne vrste bespilotnih letelica, uključujući izviđačke i jurišne bespilotne letelice.
Ukrajina često objavljuje borbene snimke iz dronova i vazdušne udare visokog profila na rusku teritoriju, kao i napade pomorskih dronova na ruske ciljeve na Krimu.
„Ukrajina će nakon završetka rata imati jedinstveno iskustvo i svaku priliku da postane glavni izvoznik bespilotnih letelica u svetu“, rekao je početkom avgusta Mihajlo Fedorov, potpredsednik ukrajinske vlade.
U napadima na ukrajinske gradove i infrastrukturu, Moskva često koristi bespilotne letelice, uglavnom dronove kamikaze iranskog dizajna.
Semjuel Bendet iz američkog Centra za pomorske analize rekao je da je zabrana Pekinga na izvoz većih bespilotnih letelica i nekih komponenti potrebnih za njihovu izradu tema o kojoj se žestoko raspravlja u krugovima uključenim u proizvodnju dronova u Moskvi.
„Pravi efekat ove zabrane na ruskom tržištu je uglavnom skok cena postojećih i dostupnih kineskih dronova koji se već nalaze u Rusiji“, rekao je Bendet.
Kako smatra, dugoročno, ruska domaća industrija dronova mogla bi da uskoči i zameni kineske dronove.
„To je veoma interesantan primer kako Kina skoro da ima monopol na tehnologiju koja omogućava dronove“, rekao je britanski stručnjak za dronove Stiv Rajt.
Dronovima je potrebna „ogromna količina elektronike“, kaže Bendet i tvrdi da su Rusi pokušali, ali nisu uspeli da razviju takve sposobnosti u svojoj zemlji.
Dodao je da Kinezi kontrolišu veliki deo tržišta, kako za Rusiju, tako i za zapadne zemlje.
„Kineska zabrana trenutno se ne odnosi na male DJI bespilotne letelice“, rekao je Bendet, misleći na proizvođača jednog od najpoznatijih kineskih dronova.
Pročitajte još:
Ipak, naglašava da ograničenja koja je uveo Peking mogla bi uticati na uvoz većih, težih poljoprivrednih dronova koje je Rusija koristila u Ukrajini.
Nedostatak određenih komponenti može da ima značajne posledice, ali postoji mnogo alternativnih puteva snabdevanja, kako legalnih, tako i onih u sivoj zoni, koje Rusi koriste da bi dobili ono što im je potrebno.
Takođe mnogi od najvećih proizvođača dronova su u Rusiji uspeli da sakupe značajne rezerve komponenti za bespilotne letelice.
BONUS VIDEO Napad na Černigov