Netanjahu zatražio pomilovanje od predsednika i izazvao novi haos u Izraelu

Vest je u nedelju iznenada dospela na naslovne strane: Netanjahu je zatražio od predsednika Isaka Hercoga preventivno pomilovanje, koje bi okončalo proces protiv njega. Takav potez bio bi krajnje kontroverzan i gotovo bez presedana, jer se predsednička pomilovanja u Izraelu po pravilu odobravaju tek nakon presude.

List „Jedijot Ahronot“ je u ponedeljak to nazvao „dilemom pomilovanja“, dok je desničarski „Izrael hajom“ ocenio da je zahtev „neobičan i da nosi ozbiljne posledice“.

U televizijskoj izjavi Netanjahu je rekao da mu je lično važno da na sudu dokaže nevinost, ali da je „nacionalni interes“ da se suđenje što pre okonča, jer, kako tvrdi, „razdire zemlju“. „Bezbednosna i politička realnost zahtevaju drugačiji pristup. Suđenje nas jede iznutra, podstiče žestoka neslaganja i produbljuje podele“, poručio je, dodajući da bi „okretanje stranice i momentalni kraj procesa“ smanjili tenzije i doprineli pomirenju, piše Dojče Vele.

Trampova podrška zahtevu

Izraelski komentatori primećuju da Netanjahuov potez dolazi ubrzo nakon što je američki predsednik Donald Tramp 12. novembra uputio pismo Hercogu, zahtevajući potpuno pomilovanje za izraelskog premijera. Tramp je sličan poziv uputio i ranije, tokom obraćanja u Knesetu.

Netanjahu je jedini aktuelni izraelski premijer koji je ikada seo na optuženičku klupu. Terećen je za mito, prevaru i zloupotrebu poverenja u tri odvojena slučaja: prema optužnici, primao je luksuzne poklone u zamenu za političke usluge, kao i pogodnosti i povoljnije medijsko izveštavanje od pojedinih medijskih kuća, telekomunikacione kompanije i izdavača „Jedijot Ahronota“.

Sve optužbe premijer odbacuje, a proces već godinama naziva „lovom na veštice“ koji protiv njega vode mediji, policija i pravosuđe.

Kritičari ga, međutim, optužuju da razvlači rat u Gazi i druge sukobe kako bi održao koaliciju i skrenuo pažnju sa pravnih problema. Sam proces se odužio zbog pandemije kovida, političke krize i izbora (na vlast se vratio u decembru 2022), ali i zbog brojnih zahteva njegovih advokata za odlaganje ročišta iz diplomatskih i bezbednosnih razloga vezanih za ratove u Gazi, Libanu i tenzije sa Iranom.

Iako su redovni izbori planirani za jesen 2026, analitičari ne isključuju mogućnost da budu raspisani i ranije, u zavisnosti od političke situacije.

„Netanjahu ne traži pomilovanje“, napisao je kolumnista „Mariva“ Ben Kaspit. „On traži prečicu, izuzetak od jednakosti pred zakonom“.

Komentator „Jedijot Ahronota“ Nadav Ejal ocenjuje da je sam zahtev politička dobit za Netanjahua šta god da Hercog odluči. Ako predsednik odbije, premijer će, kaže Ejal, „do izbora igrati na kartu žrtve“. Ako pomilovanje ipak bude odobreno bez obaveze povlačenja iz politike — „još bolje: problem je rešen, a Netanjahu će to predstaviti kao dokaz da je godinama bio proganjan“.

Pomilovanje pre presude

Preventivno pomilovanje je u Izraelu gotovo nezamislivo, naročito bez priznanja krivice ili ostavke. Ne postoji presedan za pomilovanje usred suđenja.

Predsednik ima diskreciono pravo da odobrava pomilovanja, a mediji navode da on i Netanjahu danas imaju korektne radne odnose uprkos političkom rivalstvu. Ipak, pravni stručnjaci upozoravaju da bi takva odluka mogla izazvati ozbiljnu političku i ustavnu krizu, koja bi na kraju završila pred Vrhovnim sudom.

U analizi Instituta za demokratiju Izraela, objavljenoj 19. novembra, istraživačica Dana Blander ocenila je da bi pomilovanje tokom procesa predsednika postavilo iznad pravosudnog sistema. „Umešanost predsednika dok pravni postupci traju može potkopati vladavinu prava, organe gonjenja i jednakost pred zakonom“, navela je ona.

Kao jedan od retkih istorijskih izuzetaka pominje se slučaj star četiri decenije, kada su visoki funkcioneri Šin Beta optuženi za prikrivanje pogubljenja palestinskih militanata. Tadašnji predsednik Haim Hercog, otac sadašnjeg predsednika, odobrio je unapred pomilovanja koja je Vrhovni sud kasnije potvrdio.

Opozicija traži ostavku kao uslov

Koalicioni partneri su podržali Netanjahuov zahtev, ali je opozicija odmah odbacila tvrdnju da bi pomilovanje donelo jedinstvo.

Lider opozicije Jair Lapid poručio je da pomilovanja ne može biti bez priznanja krivice, kajanja i trenutne ostavke. Slično je reagovao i bivši premijer Naftali Benet, koji bi ga podržao samo ukoliko bi podrazumevalo „dostojanstveno povlačenje iz politike uz okončanje suđenja“.

Netanjahuovi pravni problemi u više navrata su dominirali njegovim mandatom. Odmah po povratku na vlast krajem 2022. pokrenuo je spornu reformu pravosuđa kojom bi se ograničila ovlašćenja sudova, što je izazvalo masovne proteste. Kritičari su ga optužili za sukob interesa, smatrajući da reformom pokušava da oslabi sistem koji mu sudi.

Izraelski mediji već spekulišu da bi Hercog mogao da razmotri uslovno pomilovanje ili obnavljanje sporazuma o priznanju krivice, koji bi uključivao priznanje „pogrešnog postupanja“ i eventualna ograničenja Netanjahuove političke budućnosti, opcije koje je premijer do sada odlučno odbijao.

Ne treba očekivati brzu odluku

Procedura pomilovanja je duga: zahtev najpre ide Ministarstvu pravde, potom pravnim savetnicima u predsedničkoj kancelariji, pa tek onda predsednik donosi odluku.

Hercog je u ponedeljak saopštio da je zahtev „očigledno probudio debatu i duboko uznemirio mnoge građane u različitim delovima društva“, naglasivši da će odluku doneti „isključivo vodeći računa o najboljem interesu države Izrael i njenog društva“.