Netanjahu bi mogao da završi na neslavnoj listi sa Putinom, Amerika besna kao nikada pre: Sve o optužbama MKS na račun Izraela i Hamasa

Netanjahu je ocenio da je odluka glavnog tužioca MKS Karima Kana da zatraži izdavanje naloga za njegovo hapšenje ''novi oblik antisemitizma'', koji se, kako je rekao, ''sa univerziteta premestio u Hag''.

Poruka iz Tel Aviva

On smatra da bi takav potez MKS predstavljao ''potpuno izobličenje stvarnosti''. Obećao je izraelskoj javnosti da će ''napor MKS da veže ruke Izraelu propasti“ i da nijedno međunarodno telo neće sprečiti Jerusalim da ''udari one koji traže uništenje“.

Netanjahu je naglasio da će Izrael, uprkos odluci Kana, uništiti Hamas i postići ''potpunu pobedu“. Odluku tužioca MKS-a nazvao je i ''apsurdom'' i naveo da je zbog toga ceo Izrael na meti.

''Sa gađenjem odbacujem poređenje demokratskog Izraela i masovnih ubica Hamasa koje je napravio glavni tužilac haškog suda'', rekao je Netanjahu.

Netanjahu je na objavljenom snimku govorio na engleskom jeziku, što radi samo kada želi da njegova poruka stigne do strane publike koja mu je najvažnija - one u Americi.

A podjednako burno je reagovao i prvi čovek SAD Džozef Bajden.

On je osudio odluku tužioca Kana da zatraži nalog za hapšenje izraelskog premijera i ministra odbrane, nazvavši je "nečuvenom".

U saopštenju je predsednik SAD naveo da „šta god ovaj tužilac implicira, ne postoji znak jednakosti, nikakav, između Izraela i Hamasa“.

„Uvek ćemo biti uz Izrael protiv pretnji njegovoj bezbednosti“, dodao je Bajden.

Neočekivan potez Pariza

Međutim, jedina zapadna zemlja koja je do sada podržala odluku MKS je Francuska, čime je zadat neočekivan udarac SAD. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je da podržava nezavisnost Međunarodnog krivičnog suda i njegovu "borbu protiv nekažnjivosti", a povodom poziva tužioca MKS za izdavanje naloga za hapšenje lidera Izraela i Hamasa.

„Francuska podržava Međunarodni krivični sud, njegovu nezavisnost i borbu protiv nekažnjihovsti u svim situacijama“, piše u saopštenju.

Dodaje se osuda „antisemitskih masakara“ militantne grupe Hamas 7. oktobra, ali i mogućih kršenja međunarodnog prava izraelske vojske u Gazi.

„Što se tiče Izraela, biće do Pretpretresnog veća da odluči da li će izdati te naloge, nakon što ispita dokaze koje je priložio tužilac“, navodi se u saopštenju.

Optužbe MKS

Na osnovu dokaza koje je prikupila kancelarija Kana, glavni tužilac MKS naveo je da postoji razumnja sumnja da šef Hamasa u Pojasu Gaze Jahja Sinvar, glavni komandar Al-Kasam brigada Mohamed Deif i šef političkog biroa Hamasa Ismail Hanije, snose krivičnu odgovornost za sledeće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti - istrebljenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i druga dela seksualnog nasilja, mučenje, druga nehumana dela, okrutno postupanje i povredu ličnog dostojanstva.

Takođe, kancelarija je prikupila dokaze na osnovu kojih sumnja da premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Joav Galant snose krivičnu odgovornost za sledeće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti - izgladnjivanje civila kao način ratovanja, namerno nanošenje velike patnje ili teške telesne ili zdravstvene povrede, namerno lišavanje života, namerno usmeravanje napada na civilno stanovništvo, istrebljenje i/ili ubistvo u kontekstu smrti uzrokovanih glađu, progon i druga nehumana dela.

Odlučnost da se međunarodno pravo i zakoni oružanog sukoba primenjuju na sve strane, bez obzira ko su, nalazi se u središtu Kanove izjave u kojoj on iznosi svoje razloge za traženje naloga za hapšenje.

„Nijedan pešak, nijedan komandant, nijedan civilni vođa – niko ne može delovati nekažnjeno. Zakon ne može da se primenjuje selektivno", rekao je tužilac Kan.

Hamas je tražio povlačenje optužbi protiv svojih čelnika, tvrdeći da tužilac MKS "izjednačava žrtvu sa dželatom".

Kan, međutim, ne pravi direktna poređenja između dve strane, osim što iznosi svoju tvrdnju da su obe počinile niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Kompleksna uloga SAD

Od početka rata u Gazi, koji je usledio kao odgovor Izraela na napade Hamasa 7. oktobra, Bajden je uputio niz ukora Izraelu, izražavajući zabrinutost da strada previše palestinskih civila i da je uništeno previše civilne infrastrukture u Gazi.

Ali, sa pažljivim balansiranjem u odnosu sa bliskim saveznikom, Bajden i njegova administracija obično izbegavaju da javno prekore Netanjahua.

Veće sudija MKS sada će razmotriti da li da izda naloge za hapšenje. Države koje su potpisale Rimski statut MKS bi tada bile obavezne da pritvore Netanjahua. Među 124 potpisnika Rimskog statuta nisu Rusija, Kina, Amerika, kao ni Izrael.

Međutim, MKS je presudio da ima zakonska ovlašćenja da goni odgovorne za krivična dela jer su Palestinci potpisnici Rimskog statuta.

Ako se izdaju nalozi za hapšenje, to bi značilo da Netanjahu, izraelski premijer sa najdužim stažom, neće moći da poseti bliske zapadne saveznike bez rizika da bude hapšen.

Važan izuzetak za Netanjahua i Galanta su SAD. Bela kuća veruje da MKS nema jurisdikciju u sukobu, što je pozicija koja bi mogla da proširi podele unutar Demokratske stranke oko rata.

Ako se izda nalog za hapšenje Ismaila Hanijea, šefa političkog ogranka Hamasa, on će morati da razmisli o svojim redovnim putovanjima. Verovatno će mnogo više vremena provoditi u svojoj bazi u Kataru, koji, kao i Izrael, nije potpisao Rimski statut.

Veruje se da se Jahja Sinvar i Mohamed Deif kriju negde u Gazi. Nalog za hapšenje, stoga, ne bi doveo do većih pritisaka na njih.

Nalog bi takođe stavio Netanjahua u kategoriju optuženih lidera optuženih za ratne zločine, gde se nalaze predsednik Rusije Vladimir Putin i Moamer Gadafi.

To nije privlačno društvo za Benjamina Netanjahua, lidera države koja se ponosi svojom demokratijom.

BONUS VIDEO Raste pritisak na Netanjahua