0
„Prekid epohe.“ Tako Frank-Valter Štajnmajer opisuje ruski rat u Ukrajini. U svom obraćanju naciji, nemački predsednik najavljuje teške godine i ujedno traži od Nemaca da pokažu „duh otpora“.
Savezni predsednik priprema Nemce za tešku budućnost, kao posledicu rata u Ukrajini. „Dolaze teške godine“, rekao je Frank-Valter Štajnmajer u svom obraćanju naciji koje je trajalo oko 45 minuta.
On je 24. februar, dan kada je Rusija napala Ukrajinu, opisao kao „prekid epohe“. Prema rečima Štajnmajera, Nemačka je u najdubljoj krizi od ponovnog ujedinjena. Godine pre 24. februara bile su za Nemačku „godine s vetrom u leđa“ tokom kojih je Nemačka, kao zemlja u centru Evrope, profitirala. Ali, kaže predsednik, „dividende mira su potrošene i za Nemačku počinje epoha s vetrom u lice“.
Putin ne igra po pravilima
Štajnmajerov govor pod naslovom „Ojačati sve ono što nas spaja“ bio je posvećen ratu u Ukrajini. Predsednik je odmah na početku govorio o tome kako je on sam doživeo rat prilikom nedavne posete Ukrajinikada je, između ostalog, i lično bio u skloništu tokom vazdušnih napada.
Previše se oslanjalo na mir, rekao je Štajnmajer. Nemačka je, kaže, igrala po pravilima – Rusija nije. „Putin ne samo da nije igrao po pravilima, već je oborio šahovsku tablu.“ Ruski predsednik je doveo u pitanje granice, on pokušava da podeli Evropu, ocenjuje Štajnmajer.
On ujedno naglašava da je i demokratija deo kritične infrastrukture: „Možemo da je zaštitimo jedino mi sami“, poručio je nemački predsednik i dodao da su za zaštitu demokratije potrebni građani koji mogu da pruže otpor.
Dalja podrška Ukrajini
Štajnmajer je najavio da će podržavati Ukrajinu „sve dok tu bude bilo potrebno“ – finansijski i politički. Osim toga, želi se da se pomogne i u rekonstrukciji.
A što se tiče Rusije, ukazuje nemački predsednik, nema drugog puta osim sankcija. „Ne živimo u idealnom svetu, živimo u sukobu. A za to su nam potrebni instrumenti“, rekao je Štajnmajer.
Kada je reč o budućnosti, nemački predsednik kaže da u Ukrajini ne bi trebalo da zavlada lažni mir. Tako nešto bi, smatra, „samo pojačalo Putinovu glad“, a zemlje susedi Rusije živele bi u strahu. Zato brz i nepravedan mir nije rešenje, smatra Štajnmajer.
Od Nemaca se traži „duh otpora“
Pored rata u Ukrajini, nemački predsednik govorio je i o drugim krizama, od kojih su neke globalne: tenzije sa Kinom, klimatske promene, glad u svetu. Svet se oslanja na međunarodnu saradnju, naglasio je Štajnmajer, a što se tiče klimatskih promena, kaže da je zabrinut zbog toga što se taj izazov suviše potiskuje u drugi plan. Klimatske promene, ukazuje, „ne prave pauzu zbog Ukrajine“.
0
0
0
U isto vreme, Štajnmajer računa na „duh otpora“ Nemaca. Fokus bi, kaže, trebalo izoštriti na ono što je u sadašnjoj situaciji neophodno.
U predstojećim godinama, Nemačka može da se osloni na moć i snagu koju je razvila u proteklom periodu, ocenio je Štajnmajer. Zemlja je ekonomski jaka, ima dobru nauku, jake kompanije, efikasnu državu, kao i veliki i snažan društveni centar.
Tim snagama, koje su i do sada pomagale Nemačkoj, mora se ipak i ponešto dodati: „Moramo postati sposobni za sukobe, kako iznutra, tako i prema spolja. Potrebna nam je volja da se samopotvrdimo i snaga da se samoograničimo.“
Kao jednu od snaga otpora Štajnmajer navodi dobro opremljen Bundesver. Prema njegovim rečima, Nemačka ozbiljno shvata svoju posvećenost NATO, što pokazuju i najnovije odluke savezne vlade.
Članovi vlade nisu bili prisutni
Tokom Štajnmajerovog obraćanja naciji iz sedišta predsednika u palati Belvi, u publici su bili lider opozicione CDU Fridrih Merc i ukrajinski ambasador u Berlinu Oleksij Makejev.
Članovi vlade, međutim, nisu bili tu – ni kancelar Olaf Šolc (SPD), ni ministri, a ni predsednica Bundestaga Berbel Bas (SPD), piše Dojče vele.
***
BONUS VIDEO: Isplivale olupine nemačkih vojnih brodova