Beogradska deca koja su razarala hotele po Jugoslaviji: Đaci ovih uglednih škola napravili su nečuven skandal 1978.

Umesto izveštaja sa radnih akcija i pionirskih uspeha, listovi poput Politike, Politike ekspres i časopisa Zdravo! danima su pisali o neviđenim incidentima na đačkim ekskurzijama. Centralna tema bilo je, kako se tada nazivalo, „orgijanje po hotelima“, koje je šokiralo roditelje, prosvetne radnike i širu javnost.

U središtu pažnje našle su se tri beogradske srednje škole čiji su učenici, prema novinskim izveštajima, ostavili za sobom pustoš u turističkim objektima širom Jugoslavije.

Prvi veliki skandal vezan je za đake Druge beogradske gimnazije. U ranim jutarnjim satima 23. septembra, oko četiri časa, hotel „Stane Žagar“ u Bohinju pretvoren je u poprište haosa. Dok su nastavnici spavali, učenici su aktivirali protivpožarne aparate, otvorili vatrogasne hidrante i demolirali inventar. Kada je portir pokušao da ih smiri, suočio se s ozbiljnim pretnjama.

Nedugo zatim, još drastičniji slučaj zabeležen je na severu Bačke. Učenici Treće beogradske gimnazije, koja je tada nosila ime Vladimira Iliča Lenjina, boravili su na Paliću od 26. do 28. septembra. Prema svedočenjima domara i uprave omladinskog naselja, sve je eskaliralo nakon masovne pijanke. Upozorenja su ignorisana, pa čak i pokušaji milicije da uvede red nisu dali rezultat.

Posledice su bile šokantne. U jednoj sobi učenici su probili pregradni zid od duplog lesonita, dok su tapete, posteljina i nameštaj ostali potpuno uništeni i neupotrebljivi.

Serija incidenata završena je ponovo u Sloveniji, u Jesenicama, gde su đaci beogradske Treće ekonomske škole u hotelu „Alpe Adria“ pričinili štetu procenjenu na tadašnjih 10.000 dinara. Njihov boravak sveden je na ciničnu konstataciju zaposlenih: „Kao da je tornado prošao kroz hotel.“ Tokom noći morale su da intervenišu i milicija i lekari, a dvoje učenika završilo je u bolnici zbog teškog trovanja alkoholom.

Direktori škola nastojali su da umanje razmere skandala. Tako je direktor Treće gimnazije Jovović tvrdio da su događaji preuveličani, ističući da pojedini učenici prvi put dolaze u kontakt s alkoholom i da škola ne može svakom đaku da obezbedi lični nadzor: „Škola nije u mogućnosti da svakom učeniku dodeli po jednog nastavnika koji će se isključivo baviti njime“, izjavio je tada.

Sami učenici bili su otvoreniji. U razgovoru za časopis Zdravo!, troje đaka, pod izmišljenim imenima Miša, Nenad i Ljilja, opisali su šta se zaista dešavalo. Miša je priznao da je sve funkcionisalo dok nisu shvatili da su potpuno bez nadzora: „Do ponoći je bilo mirno. Onda smo shvatili da nema profesora, da su kilometrima daleko. Tada je krenulo.“

Ljilja je bez zadrške govorila o dostupnosti alkohola: „Bocu vina ili viskija može da kupi svako, pa i dete. To nije bio problem.“

Upravo u tim izjavama krije se šira slika generacije. Mladi odrastali u formalno strogo uređenom sistemu nisu bili imuni na pritisak, dosadu i lošu organizaciju. Stotine učenika nisu bile, kako je Ljilja rekla, „drvene lutke“ koje će neko provesti kroz muzeje i vratiti kući. U trenutku kada bi kontrola popustila, a nastavnici se povukli u svoje sobe, često i udobnije od onih u kojima su bili đaci, usledila bi eksplozija neobuzdane zabave.

Skandal je bio toliko ozbiljan da se oglasio i tadašnji gradski sekretar za obrazovanje i vaspitanje Radoje Milutinović. On je odgovornost prebacio na rukovodstva škola i organizaciju ekskurzija:

„Direktori ne bi smeli da podležu pritiscima turističkih organizacija. Učenici ne bi trebalo da ostaju na jednom mestu duže od 24 časa ako program nije kvalitetno osmišljen. Za ovakve ekscese odgovorni su direktori, nastavnička veća i nastavnici koji vode ekskurzije“, poručio je.

Ironija istorije leži u tome što su upravo ti učenici, koji su tada punili novinske stupce skandalima, kasnije zaboravili sopstvene ispade. Danas, decenijama kasnije, mnogi od njih sa zgražavanjem komentarišu ponašanje mladih generacija, neretko i svoje dece ili unuka.

Most između generacija, čini se, izgrađen je na selektivnom pamćenju. Nekadašnja deca socijalizma, koja su se pri prvom naletu slobode pretvarala u ono što su novine nazivale „pijanom hordom“, danas su ugledni građani sa kratkim sećanjem.

Razlika je samo u sredstvima beleženja. Tada su ekscesi ostajali zabeleženi na pisaćim mašinama redakcija. Danas se snimaju mobilnim telefonima i u realnom vremenu šire društvenim mrežama.

Izvor: Kaldrma