Afera Epstin može da sruši jednog svetskog lidera, a to nije Tramp

Ta razlika, ocenjuju analitičari, mnogo govori o snazi institucija, političkoj kulturi i odnosu prema odgovornosti u dve zemlje.

Funkcionalne institucije nasuprot političkoj moći

Kir Starmer nikada nije bio povezan sa Epstinom, niti je optužen za bilo kakvo nedozvoljeno ponašanje. Ipak, njegova politička sudbina sada zavisi od toga kako je postupao prema ljudima iz svog okruženja koji jesu imali veze sa Epstinom.

Za razliku od toga, Donald Tramp, iako se njegovo ime pojavljuje u delu dokumentacije, ne suočava se sa ozbiljnim institucionalnim pritiskom. Protiv njega nisu podignute optužnice, niti su nadležni organi utvrdili bilo kakvo krivično delo.

Ova razlika pokazuje da britanske institucije nadzora, parlamentarne kontrole i političke odgovornosti i dalje funkcionišu, dok Trampova čvrsta kontrola nad Ministarstvom pravde i Republikanskom strankom u Kongresu praktično onemogućava dublju i politički opasnu istragu, piše CNN.

U isto vreme, Epstinovi fajlovi šire se i van SAD i Britanije, pojavljuju se nova imena i tragovi u Norveškoj, Poljskoj i drugim zemljama, što ukazuje da je reč o globalnom skandalu čiji puni domet još nije poznat.

Britanija: Javnost, politika i kraljevska porodica pod pritiskom

U Velikoj Britaniji reakcija javnosti bila je oštra i neposredna. Toliko snažna da je kralj Čarls III bio primoran da svom bratu, bivšem princu Endruu, oduzme kraljevske titule i ukloni ga iz javnog života, zbog njegovog dugogodišnjeg prijateljstva sa Epstinom.

Takav potez ima snažan simbolički značaj i pokazuje koliki je pritisak javnosti u zemlji u kojoj se ugled institucija i dalje smatra presudnim.

U Sjedinjenim Državama nije zabeležen sličan institucionalni odgovor. Iako je Epstin pre smrti bio optužen za trgovinu ljudima i zlostavljanje maloletnica, nijedna visoko pozicionirana ličnost nije politički „pala“ isključivo zbog veza sa njim.

Najpoznatiji slučaj je bivši američki ministar finansija Lari Samers, koji se povukao iz javnih aktivnosti nakon objavljivanja mejlova u kojima sa Epstinom razmenjuje neprimerene poruke. Ipak, ni on se nije suočio sa institucionalnim sankcijama.

Tramp: „Vreme je da se ide dalje“

Donald Tramp, iako se njegovo ime pominje u Epstinovim dokumentima, odbacuje značaj afere. Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da neće biti novih krivičnih gonjenja, a Tramp je poručio da je „vreme da se zemlja okrene drugim temama“.

Iako u dokumentima postoje i neproverene optužbe za seksualni napad protiv njega, vlasti nisu pokrenule postupak, niti su pronašle dokaze koji bi doveli do optužnice.

Za Trampa, koji je već godinama politički otporan na moralne i lične skandale, afera Epstin predstavlja samo jednu u nizu kontroverzi koje se smenjuju velikom brzinom.

Starmerova kriza

Za britanskog premijera Kirа Starmera situacija je znatno ozbiljnija. Njegova vlada našla se u krizi nakon što je priznao da je znao za prijateljstvo bivšeg ministra Pitera Mandelsona sa Epstinom, ali ga je uprkos tome imenovao za ambasadora u Vašingtonu.

Novi dokumenti sugerišu da je Mandelson tokom finansijske krize 2008. godine Epstinu dostavljao poverljive informacije koje su mogle imati ogroman finansijski značaj. Mandelson je zbog toga pod krivičnom istragom, podneo je ostavku u Domu lordova i napustio Laburističku partiju.

Starmer je u parlamentu izjavio da je Mandelson „izdao zemlju i stranku“, ali to nije umanjilo pritisak na samog premijera.

Britanski sistem: Vlast bez zaštitne mreže

U britanskom političkom sistemu premijeri nemaju zagarantovan mandat. Čim preuzmu funkciju, izloženi su stalnim spekulacijama o opstanku na vlasti, naročito ako se stekne utisak slabosti ili loših procena.

Starmer je na vlasti manje od dve godine, ali se već suočava sa pobunom u sopstvenoj stranci. To je deo šireg konteksta političke nestabilnosti u Britaniji, koja je za nešto više od jedne decenije promenila pet premijera.

Mandelson i kraj jedne političke karijere

Afera Epstin ujedno je i završno poglavlje duge i kontradiktorne karijere Pitera Mandelsona, političara izuzetnih sposobnosti, ali i čoveka čija je opsednutost elitnim krugovima često bila izvor problema.

Upravo ta želja da bude deo sveta moći, bogatstva i uticaja dovela ga je do kobnog prijateljstva sa Epstinom, koje je na kraju uništilo njegovu političku karijeru.

Zašto Tramp ostaje netaknut?

Za razliku od Starmera, Tramp ima nekoliko ključnih prednosti: nema neprijateljski nastrojen parlament, ima snažan uticaj na svoju stranku i navikao je javnost na stalne krize.

Njegova politička strategija zasniva se na stvaranju stalne buke, od migracione politike do napada na izborni sistem, zbog čega nijedan pojedinačni skandal ne traje dovoljno dugo da ga ozbiljno ugrozi.

Zato afera Epstin, iako globalna i duboko uznemirujuća, za sada ima moć da ugrozi britanskog premijera, ali ne i američkog predsednika.