U ovoj pećini arheolozi su pronašli novi svet za koji niko nije znao: Našli su nešto što ranije niko nije video

Spektakularna zbirka fosila otkrivena u jednoj pećini na Severnom ostrvu Novog Zelanda pružila je naučnicima prvi uvid u drevne šumske vrste koje su na tom području živele pre više od milion godina. Fosili obuhvataju ostatke 12 drevnih vrsta ptica i četiri vrste žaba, među kojima je i nekoliko do sada nepoznatih vrsta ptica.

Zajedno, ovi nalazi oslikavaju drevni svet koji izgleda drastično drugačije u odnosu na današnji. Otkriće istovremeno popunjava važnu prazninu u naučnom razumevanju obrazaca izumiranja koji su prethodili dolasku ljudi na Novi Zeland pre oko 750 godina.

Istraživački tim objavio je studiju o ovom otkriću u časopisu Alcheringa, australazijskom žurnalu za paleontologiju.

„Ovo je novoprepoznata avifauna Novog Zelanda, koju je zamenila ona sa kojom su se ljudi susreli milion godina kasnije“, izjavio je Trevor Vorti, glavni autor studije i vanredni profesor na Univerzitetu Flinders. „Ovo izuzetno otkriće ukazuje na to da su naše drevne šume nekada bile dom raznovrsnoj grupi ptica koje nisu preživele narednih milion godina.“

Fosili su pronađeni između dva sloja vulkanskog pepela sačuvana u pećini, od kojih svaki potiče iz različite velike erupcije, prve pre oko 1,55 miliona godina i druge pre oko milion godina. Mnoge vrste zastupljene među fosilima već su izumrle do trenutka kada su ljudi stigli na ostrvo. Na osnovu ekstrapolacije, istraživački tim procenjuje da je između 33 i 50 procenata svih vrsta na ostrvu nestalo tokom miliona godina pre dolaska ljudi na Novi Zeland, najverovatnije usled brzih klimatskih promena i katastrofalnih vulkanskih erupcija, objasnio je Pol Skofild, koautor studije i viši kustos prirodnjačke zbirke u Muzeju Kenterberi.

Vorti je istakao da se „decenijama izumiranje ptica Novog Zelanda posmatralo prvenstveno kroz prizmu dolaska ljudi pre 750 godina. Ova studija dokazuje da su prirodne sile, poput supervulkana i dramatičnih klimatskih promena, već pre više od milion godina oblikovale jedinstveni identitet naše faune“.

Od svih otkrića, naučnike je posebno obradovalo pronalaženje nove vrste papagaja, Strigops insulaborealis, drevnog srodnika čuvenog kakapoa, velikog neletećeg papagaja poznatog po svojoj masivnosti. Tim smatra da je ovaj predak možda imao sposobnost letenja. Analiza fosila pokazala je da je drevna ptica imala slabije noge u poređenju sa savremenim kakapoom, što ukazuje na to da nije bila tako vešt penjač. Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još istraživanja kako bi se potvrdilo da je ova drevna vrsta zaista mogla da leti.

Naučnici su takođe otkrili pretka današnje ptice takahe, što otvara nova pitanja i pravce istraživanja. Posebno interesovanje izazvali su i fosili izumrle vrste goluba, blisko povezane sa australijskim bronzanim golubovima.

„Promene u šumskim i žbunastim staništima primorale su populacije ptica na svojevrsni reset“, rekao je Skofild. „Verujemo da je to bio jedan od glavnih pokretača evolutivne raznolikosti ptica i drugih životinja na Severnom ostrvu.“

Skofild je dodao da su prethodna iskopavanja pokazala postojanje života na Novom Zelandu pre između 20 i 16 miliona godina, dok nova otkrića po prvi put pružaju dokaze o životu u periodu od pre 15 miliona do pre milion godina. „Ovo nije bilo poglavlje koje je nedostajalo u drevnoj istoriji Novog Zelanda“, zaključio je Skofild, „već čitav tom“.