Sve više Ukrajinaca razmatra ono što je bilo nezamislivo: Putinu bi mogla da se ostvari najveća želja

Hristina Jurčenko godinama je gradila život u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donbas. Uložila je svu svoju energiju u plesni studio koji vodi i koji je postao važno mesto okupljanja u zajednici. Ipak, za Njujork Tajms kaže da bi bila spremna da se svega toga odrekne, ako bi to značilo trajni mir.

Jurčenko je među sve većim brojem Ukrajinaca koji smatraju da bi Ukrajina trebalo da preda Rusiji onaj deo Donbasa koji je još pod kontrolom Kijeva, ukoliko bi to zaista dovelo do okončanja rata.

Reč je o značajnoj promeni raspoloženja u ratom iscrpljenom ukrajinskom društvu. Odricanje od teritorije koju Rusija nije uspela da osvoji godinama je smatrano crvenom linijom. Međutim, ono što je nekada delovalo nezamislivo danas više nije potpuno isključeno, naročito u trenutku kada Moskva poručuje da će mirovni pregovori, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, napredovati samo ako se Ukrajina povuče iz Donbasa.

"Za mene je mir prioritet. Ako bi to zaista značilo da rata više neće biti, bila bih spremna da odem", kaže Jurčenko.

Ipak, dodaje da bi takav potez podržala samo ukoliko bi saveznici Ukrajine ponudili snažne i pouzdane bezbednosne garancije za period posle rata.

Donbas u središtu pregovora

Sudbina Donbasa jedno je od najtežih pitanja u pregovorima koje Ukrajina, Rusija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju ove nedelje u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ukrajina je godinama utvrđivala gradove u Donbasu i pretrpela ogromne gubitke u ljudstvu braneći ovu industrijsku oblast. Donbas obuhvata delove više regiona, uključujući Donjeck i Lugansk. Ukrajina i dalje kontroliše oko 20 odsto Donjecke oblasti, ali je u potpunosti izgubila kontrolu nad Luganskom.

Za Rusiju, zauzimanje Donbasa, gde je, prema procenama, izgubila više vojnika nego Ukrajina, predstavljalo bi način da proglasi makar delimičnu pobedu, nakon što nije uspela da ostvari svoj širi cilj potpune dominacije nad Ukrajinom.

Zelenski između otpora i nagoveštaja kompromisa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u javnim nastupima i dalje tvrdi da se protivi jednostranom povlačenju iz Donbasa. Ipak, povremeno je nagoveštavao određenu fleksibilnost, ističući da će i Ukrajina i Rusija morati da budu spremne na kompromis, naročito u trenutku kada Ukrajina trpi pritiske i na frontu i za pregovaračkim stolom.

Promenu raspoloženja u društvu potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja. U maju 2022. godine, dva meseca nakon što su ukrajinske snage potisnule rusku vojsku iz okoline Kijeva, istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju pokazalo je da je čak 82 odsto građana smatralo da Ukrajina ni pod kojim uslovima ne sme da se odrekne teritorije.

U najnovijem istraživanju tog instituta, objavljenom ove nedelje, 40 odsto ispitanika navelo je da bi podržalo predaju Donbasa u zamenu za čvrste bezbednosne garancije.

Iako ta dva podatka nisu u potpunosti uporediva, jer ranija istraživanja nisu uključivala pitanje bezbednosnih garancija, trend ukazuje na rastuću spremnost dela stanovništva na teritorijalne ustupke.

Ipak, većina Ukrajinaca i dalje se protivi takvom rešenju. Mnogi kažu da su spremni da nastave da podnose teškoće, uključujući i ruske napade na energetsku infrastrukturu tokom oštrih zimskih meseci.

Rizik od dubokih podela

Analitičari upozoravaju da bi odricanje od Donbasa moglo duboko da podeli ukrajinsko društvo. Takav potez mogao bi i da promeni istorijsku sliku Volodimira Zelenskog, od lidera koji je branio državu, do predsednika koji je dozvolio rusku okupaciju teritorije na kojoj danas živi oko 190.000 ljudi.

Mnogi od njih, procenjuje se, preselili bi se u delove Ukrajine pod kontrolom Kijeva, umesto da ostanu pod ruskom vlašću. To bi učinila i Jurčenko.

"Zelenski sluša svoj narod i on to neće učiniti", smatra Jevhen Koljada, direktor Centra za koordinaciju pomoći, koji je pomogao evakuaciju hiljada ljudi iz ratnih zona, uključujući Donbas.

Mihajlo Samus, direktor nezavisnog Centra za nova geopolitička istraživanja u Kijevu, podseća da ukrajinski zakon zabranjuje ustupanje teritorije koja nije izgubljena vojnom silom.

Zelenski je predložio i da se ukrajinske i ruske snage povuku na jednaku udaljenost od linije fronta u Donbasu, čime bi se formirala demilitarizovana zona. Iako bi se takvo rešenje teorijski moglo razmatrati, Samus ističe da predsednik Rusije Vladimir Putin i dalje insistira na vojnom rešenju i poručuje da će region osvojiti, bilo silom, bilo pregovorima.

Bezbednosne garancije kao ključni uslov

Za one Ukrajince koji su spremni da razmotre predaju Donbasa, bezbednosne garancije su presudne. Strah je da bi povlačenje ukrajinskih snaga bez takvih garancija omogućilo Rusiji da se pregrupiše i iskoristi region kao odskočnu dasku za nove napade.

"Potrebna nam je jasna garancija da neće doći do novog napada i da su partnerske zemlje odgovorne za njeno sprovođenje", kaže Oleg Sakjan, politički analitičar i jedan od osnivača Nacionalne platforme za otpornost i društvenu koheziju.

Zelenski je izjavio da je Ukrajina spremna da potpiše sporazume o bezbednosnim garancijama sa evropskim zemljama i Sjedinjenim Državama. Iako su neke evropske države obećale da bi poslale trupe u Ukrajinu nakon eventualnog prekida vatre, ostaje nejasno da li bi bile spremne da se vojno suprotstave Rusiji. Moskva je već poručila da se protivi prisustvu evropskih snaga na teritoriji Ukrajine.

Sakjan upozorava da čak ni predaja Donbasa možda ne bi bila dovoljna da Rusija odustane od rata.

"Velika je iluzija verovati da bi dogovor o nekoj liniji razdvajanja doneo makar privremeni mir", kaže on.

„Ali ko garantuje da se rat neće ponoviti?“

Bez obzira na sve, Jurčenko kaže da je mir njen krajnji cilj. Ipak, strahuje da ni veliki teritorijalni ustupci ne bi bili dovoljni da spreče novu agresiju.

"Ako bismo predali Donbas, morali bismo da se preselimo i ponovo gradimo život ispočetka", kaže ona. "To bi bila teška, ali možda vredna žrtva da se rat okonča".