Onkolozi kažu da je ovo najgori način spremanja hrane: "Mnogi naprave ovu grešku"

Dr Džejn ističe da se odluke o pripremi hrane donose svakodnevno i da većina ljudi ima omiljenu tehniku koju stalno koristi. „Male razlike u pripremi obroka vremenom se sabiraju i mogu da utiču na dugoročno zdravlje, uključujući i rizik od raka“, objašnjava ona za "Parade".

S njom se slaže još jedan onkolog, koji navodi da promena načina kuvanja može imati uticaj na ceo organizam i dugovečnost. „Biranje bezbednijih metoda pripreme hrane omogućava očuvanje nutritivne vrednosti uz istovremeno smanjenje izloženosti štetnim nusproduktima“, kaže dr Andre Goj, glavni lekar i potpredsednik onkologije u Onkološkom centru Džon Tojrer u okviru sistema Hackensack Meridian.

Pre svega, važno je znati koju popularnu metodu kuvanja onkolozi savetuju da se ograniči. Tri onkologa slažu se da je ovu tehniku najbolje izbegavati koliko god je moguće, kao i da postoje zdravije alternative.

Najpopularnija metoda kuvanja koju treba ograničiti, upozoravaju onkolozi

Jedan od načina da se smanji rizik od raka jeste izbegavanje namernog zagorevanja hrane, bilo da je reč o mesu, povrću ili voću.

„Zagorevanje hrane, uključujući meso, voće i povrće, dovodi do stvaranja heterocikličnih amina i policikličnih aromatičnih ugljovodonika, jedinjenja koja mogu da oštete DNK u ćelijama i povećaju rizik od razvoja raka, posebno raka debelog creva“, kaže dr Anton Bilčik, hirurški onkolog i direktor programa za gastrointestinalne i hepatobilijarne bolesti u Onkološkom institutu Providence Saint John’s.

Ako vam ovi termini zvuče komplikovano, niste jedini. „Heterociklični amini nastaju kada se proteini iz mišića, poput mesa, živine i ribe, izlažu veoma visokim temperaturama“, objašnjava dr Goj. „Policiklični aromatični ugljovodonici nastaju kada masnoća kaplje na plamen ili vrelu površinu, stvarajući dim koji se zatim lepi za hranu.“

Ako vam se dogodi da hrana zagori, to ne znači da morate odmah da bacite ceo komad brokolija ili piletine. „Ako je hrana zagorela, odstranite ili sastružite sve pocrnele delove“, savetuje dr Goj. „Ako je hrana u potpunosti jako zagorela, bolje je da je bacite. Ovi crni delovi sadrže visoke koncentracije štetnih jedinjenja i ne bi trebalo da se konzumiraju.“

Ono što ne treba da radite - paničite. „Nema razloga za strah, samo nemojte da to postane navika“, kaže dr Džejn.

Ako ste dugo konzumirali zagorelu hranu, razumljivo je da se pitate da li ste time povećali rizik od raka i koliko je zapravo previše. „Ne postoji jasna granica“, objašnjava dr Džejn. „Rizik zavisi od učestalosti i dužine izloženosti tokom vremena. Povremeno konzumiranje zagorelog obroka verovatno neće značajno povećati rizik, ali ako vam je to redovna navika, onda problem postoji.“

Najbolje rešenje je da ubuduće pripremate hranu na drugačiji način.

Vrsta proteina koju pripremate takođe je veoma važna

Prvi korak ka bezbednijoj ishrani jeste planiranje jelovnika. Voće i povrće su uvek odličan izbor. Kada je reč o proteinima, međutim, potrebno je biti posebno obazriv, naročito ako vodite računa o riziku od raka.

Dr Goj savetuje da se prednost daje biljnim proteinima, poput sočiva, pasulja i tofua, kao i ribi poput lososa. Crveno i prerađeno meso, uključujući salame, kobasice i delikatesne proizvode, predstavljaju ozbiljan znak za oprez. Svetska zdravstvena organizacija svrstala je prerađeno meso u grupu jedan kancerogena.

Šest saveta stručnjaka za bezbedniju pripremu hrane

Kada ste obavili kupovinu, sledeći korak je način pripreme. Dr Bilčik navodi nekoliko strategija koje ne povećavaju rizik od raka i pomažu u očuvanju hranljivih materija.

1. Kuvanje na pari i poširanje pomažu očuvanju vitamina i antioksidanasa, olakšavaju varenje i sprečavaju stvaranje štetnih jedinjenja.
   
2. Pečenje i da se povrće blago zapeče i nemasnih proteina na nižim i kontrolisanim temperaturama u rerni smanjuje stvaranje dima i štetnih supstanci.
   
3. Brzo prženje uz minimalnu količinu ulja skraćuje vreme termičke obrade i pomaže očuvanju teksture i hranljivih vrednosti.
   
4. Sporo kuvanje na nižim temperaturama daje mekana jela laka za konzumaciju, što je posebno važno za pacijente na hemoterapiji koji imaju probleme sa sluzokožom, ukusom ili umorom.
   
5. Mariniranje mesa kiselinama poput limuna, sirćeta ili jogurta, uz dodatak začinskog bilja, može da smanji stvaranje štetnih jedinjenja tokom pečenja na roštilju.
   
6. Korišćenje maslinovog ili ulja od uljane repice i začinjavanje biljem, belim lukom, citrusima i začinima umesto putera i industrijskih sosova.
   

A ako vam nešto ipak zagori dok eksperimentišete sa novim metodama u kuhinji, jednostavno uklonite zagoreli deo i pokušajte ponovo.