Naziru se novi savezi u Nemačkoj: Evo šta je odlučilo izbore na istoku zemlje i zašto su ultradesničari u usponu

Pobeda anti-imigrantske partije Alternativa za Nemačku (AfD) u regionu koji je bio pod komunističkom kontrolom tokom Hladnog rata predstavlja veliki udarac za politički centar Nemačke — posebno za tri stranke u vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca, koje su pretrpele značajne gubitke. 

Preliminarni rezultati izbora

AfD je osvojila prvo mesto u saveznoj pokrajini Tiringiji sa skoro 33 procenata glasova, što će pokrenuti duboko preispitivanje kako je centar propustio da zaustavi izbornu ponovnu pojavu ekstremne desnice uprkos rastućem ekstremizmu AfD-a.

„Za nas je ovo istorijski uspeh,“ rekla je Alis Vajdel, jedna od nacionalnih lidera AfD-a.

U naseljenijoj pokrajini Saksoniji, centar-desničarska Hrišćansko-demokratska unija (CDU) čini se da je sprečila ekstremnu desnicu tako što je osvojila prvo mesto sa oko 32 procenta glasova, dok je AfD bila na drugom mestu po broju glasova.

Nova populističko-levičarska partija, Savez Sare Vagenkneht (BSV), koju vodi bivši član stare komunističke partije Istočne Nemačke, očekuje se da završi na trećem mestu u obe pokrajine.

Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je „gorkim“ rezultate regionalnih izbora koji su doneli velike pobede krajnje desne Alternative za Nemačku i gubitke njegove koalicije, pa je pozvao glavne stranke da formiraju vlade bez „desničarskih ekstremista“.

Uspon stranaka na ekstremnim stranama političkog spektra verovatno će se videti kao još jedan udarac već slabijoj koalicionoj vladi Šolca. 

Tri koalicione stranke — Šolcova centar-levičarska Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i fiskalno konzervativna Slobodna demokratska partija (FDP) — čini se da su pretrpele značajne gubitke na glasanju održanom u nedelju. U Tiringiji, na primer, Zeleni i FDP čini se da su pali ispod cenzusa od pet procenata neophodnog za osvajanje mandata. SPD je izgubio manje, ali je rezultat i dalje poražavajuć. 

„Za SPD ovo nije veče za slavlje,“ rekao je Kevin Kihnert, generalni sekretar stranke.

Međutim, uprkos dobrom rezultatu AfD-a, malo je verovatno da će stranka doći na vlast. Sve druge stranke koje su osvojile mandate u pokrajinskim parlamentima prethodno su odbile da budu u koaliciji sa AfD-om.  Isto tako je jasno da ni jedna vlada ne može da se formira bez CDU i nove stranke Savez Sara Vagenkneht.

Naziru se i novi savezi: U Saksoniji bi sa velikom verovatnoćom oko koalicije mogli da se dogovore CDU, BSV i SPD. Premijer Mihael Krečmer je odbacio kolaciju sa Zelenima.

A u Tiringiji je nešto komplikovanije, jer CDU, BSV i SPD za sada nemaju većinu - fali jedno mesto. Pitanje je da li bi CDU umesto Socijaldemokrata prihvatio koaliciju sa Levicom dosadašnjeg premiejra Boda Ramelova, koji je inače najbolje ocenjeni političar u toj pokrajini.

U kojoj meri su glasači AfD desničari?

Studija instituta za istraživanje javnog mnjenja za javni servis ARD pokazuje da u obe pokrajine oko četvrtina glasača AfD ima „čvrst desničarski ekstremistički pogled na svet“, a oko još četvrtina ima „izražene desničarske“ političke stavove. Međutim, polovina pokazuje malo ili nimalo desničarskih ubeđenja, prenosi DW. 

Verovatno najvažnija politička promena koja proizilazi iz anketa: AfD se iz protestne stranke razvija u stranku od poverenja. Sada se smatra da ima sposbnosti za rešavanja problema u mnogim oblastima.

ARD pred svake izbore pita birače koju stranku smatraju najkompetentnijom u različitim oblastima politike. U Saksoniji i Tiringiji, ispitanicima je ponuđeno da se izjasne o devet oblasti. AfD uživa najveće poverenje u pet oblasti - politici azila i izbeglica, borbi protiv kriminala, kada je reč o zastupanju istočnonemačkih interesa, politike prema Ukrajini i Rusiji i pitanju socijalne pravde.

Glasaju za CDU da bi sprečili AfD

Istraživanja u Saksoniji i Tiringiji takođe pokazuju da je veoma jak motiv za glasanje za CDU da se spreči da AfD postane najjača stranka. Dobra polovina birača CDU to navodi kao razlog svoje namere da glasa za konzervativce koji od ujedinjenja Nemačke imaju dominatnu ulogu na istoku zemlje.

Zašto glasaju za Savez Sara Vagenkneht?

Ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da mnogi biraju Savez Sara Vagenkneht (BSV) zbog ličnosti političarke čije ime ova stranka nosi. Za jednu manju grupu birača BSV bio je odlučujući odnos prema Rusiji i isporukama oružja Ukrajini.

Ključne teme ovih izbora?

Istraživanje koje naručio javni servis ARD konstatuje da su ključne teme na ovim izborima  - unutrašnja bezbednost i socijalna sigurnost. Ogromna većina ispitanih je zabrinuta zbog naglog porasta kriminala.

Dve trećine je zabrinuto što „previše stranaca dolazi u Nemačku”, a postoji snažan strah od rastućeg uticaja islama. Više od polovine ispitanih strahuje od pada životnog standarda.

Bild je pitanje o ključnim temama postavio poznatim istraživačima javnog mnjenja u Nemačkoj.

„Migracija i mir su centralne teme koje će odlučiti izbore“, objašnjava Herman Binkert, šef instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, za Bild.

I neazdovoljstvo saveznm politikom igra ključnu ulogu.

„Većina smatra ove izbore obračunom sa saveznom politikom“, kaže Binkert. Dvoje od troje birača navodi da je politika Berlina u velikoj meri uticala na njihov izbor.

Takođe važni faktori: strah od rata u Ukrajini i s tim povezana nesigurnost.

Na ovim pokrajinskim izborima, koji su veoma pod uticajem savezne politike, važan je i jedan pokrajinski problem: školski sistem.

„Posebno u Saksoniji i Tiringiji, mnogi su nezadovoljni školskim sistemom“, naglašava Gilner. S tim se slaže i Binkert koji tvrdi: „Problemi u školama pokreću ljude.“