Srbija zatvara zabrinjavajuće poglavlje - mogu li "orlovi" u Ajndhovenu da poprave utisak?

"Orlovi" predvođeni selektorom Veljkom Paunovićem imaju pet uzastopnih poraza, odnosno šest neuspeha u poslednjih sedam utakmica, ako računamo i one pripremne.

Još pod komandom Dragana Stojkovića smo osigurali opstanak u A diviziji Lige nacija, ali je sada više nego jasno da nemamo kvalitet na nivou najjačih evropskih reprezentacija, pa čak ni onih koji su malo ispod.

Nadali smo se da će ovaj septembarsko-oktobarski "prozor" u Ligi nacija biti lep početak novog poglavlja sa Paunovićem na čelu i povratnikom Dušanom Tadićem, koji je opet kapiten, ali smo dobili samo novu tužnu sliku srpskog fudbala uz slabo interesovanje za reprezentaciju.

Najpre nas je Grčka "tukla" na Marakani rezultatom 1:2, isti ishod je bio i protiv Holandije, takođe u Beogradu, a onda su nam Nemci u Minhenu pokazali koliko smo daleko od njih (2:0), iako više ni oni nisu fudbalska sila kao nekada.

Rezultati nisu toliko poražavajući koliko igra, pa se može reći da smo imali i sreće (a i odlične golmane) što nismo primili više golova (tu se pre svega misli na meč sa Nemačkom).

Pokušavao je Paunović sa različitim formacijama, isprobavao je razne kombinacije igrača na terenu, menjao je i stil igre iz utakmice u utakmicu, ali malo šta je "orlovima" polazilo za rukom, odnosno nogom.

Ono što je bilo ne može se obrisati, valjda se iz prethodnih iskustava nešto i naučilo, a u nedelju u Ajndhovenu će "orlovi" imati priliku da makar malo poprave utisak u ovom zabrinjavajućem poglavlju koje se zatvara.

Meč protiv Holandije u gostima sigurno nije "za vađenje", ali bi mogao da posluži kao pokazatelj ka boljim danima i odskočna daska za dalje.

Srbija mora da bude hrabra, da pokuša čak i da napadne Holandiju, koja u Beogradu jeste bila bolja, ali ne mnogo dominantna.

I sam Paunović je sugerisao svojim igračima da mogu da se nose sa izabranicima Ćavija Ernandeza, mada su i oni oslabljeni (fale im Brajan Brobi, Kodi Gakpo, Doni Malen...), a i tek se uigravaju pod vođstvom novog selektora.

Holandija je posle neuspeha na Mundijalu (ispadanje u šesnaestini finala) promenila trenera, umesto Ronalda Kumana stigao je legendarni Ćavi, s kojim su upisana dva remija i pobeda u Ligi nacija.

Na otvaranju Lige nacija su Holanđani odoleli Nemcima (1:1), a posle pobede u Beogradu igrali su nerešeno sa Grcima (2:2) i to nakon što su gubili sa 0:2. Mogli su čak i do pobede u drugom poluvremenu, ali im je VAR poništio gol u 65. minutu.

Nema sumnje da će Holandija juriti pobedu protiv Srbije, jer se vodi žestoka borba za prolaz dalje (dve reprezentacije nastavljaju borbu za trofej), pa opuštanja nema.

S druge strane, ni "orlovi" ne mogu da budu opušteni, jer se bore za opstanak u A diviziji, a i treba da pokažu motiv za popravljanje utiska iz prethodnih mečeva.

Neuspesi Srbije nisu posledica samo manjka igračkog kvaliteta, već su problemi mnogo dublji i ne mogu se rešiti preko noći. Paunović je toga svestan, ali i on i njegovi izabranici sigurno mogu mnogo bolje u ovim okolnostima.

Uveravao nas je selektor posle debakla u Minhenu kako ovo nije ni drama ni tragedija, kako treba da verujemo u proces, ali da li zaista on i njegovi izabranici imaju nade u bolje dane, jasnih ideja i konkretnih rešenja za probleme i izlazak iz krize koja nas već godinama muči?

Hajde da vidimo već protiv Holandije. Bar neki pomak da napravimo. Ionako u fudbalu nemamo baš visoke standarde.

Atmosfera sigurno nije sjajna, (zasluženih) kritika je na sve strane, ali valjda je vreme da nam fudbaleri pokažu i nešto zbog čega bismo mogli da ih pohvalimo i tako nam najave neka srećnija vremena i bolje dane.

Možda je baš oktobar pravi mesec za promene, nadamo se nabolje.