0
Šta je narko-kartel, šta narko-terorizam, a šta država? Ovo prvo bi trebalo da smo do sada naučili - kriminalna organizacija čiji je glavni cilj kontrolisanje krijumčarenja droge. Narko-terorizam je, pak, termin koji objašnjava kartele, organizovane kriminalne grupe za trgovinu drogom koje pribegavaju terorizmu da bi ostvarile svoje ciljeve. A država? To je ono što po pravilu u sistemima gde vladaju karteli pripada upravo njima. Tačnije, stavljeno im je na raspolaganje. Čini se da nikada više nismo spoznali gorak ukus termina narko-kartel od momenta kada je šef Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin sankcionisan od strane Amerike upravo zbog učešća u transnacionalnom švercu narkotika. Za Evropu je ovo možda izolovana situacija, ali u jednom delu sveta, već decenijama gospodare karteli koji su okupirali državu, uz podršku samog državnog aparata. Tako je Amerika 2020. godine podigla optužnicu protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura (kog u tom trenutku čak nije ni priznavala kao predsednika), u kojoj je označen žargonski rečeno kao sve i svja. Ovo je priča o čoveku koji je decenijama na čelu države i možda najmoćnijeg narko-kartela.
Maduro je nekada bio vozač autobusa iz Karakasa, a prvo političko iskustvo je stekao kao mladić na Kubi. Po povratku u Venecuelu, postao je veliki igrač u sindikalnom pokretu i levičarskoj politici kao član Ujedinjene socijalističke partije.
Obavljao je više državnih funkcija, od kojih je jedna od najznačajnijih za njegovu drugu profesiju verovatno funkcija ministra spoljnih poslova.
Kao strastveni pobornik „čavizma“ – levičarskog populizma koji je zastupao njegov prethodnik Ugo Čavez, Maduro je izabran da preuzme predsedničke dužnosti nakon Čavezove smrti 2013.
Poput Čaveza, Madurove autoritarne sklonosti bile su očigledne od samog početka. Usred rastućeg narodnog nezadovoljstva, 2015. je proglasio „Operaciju oslobođenja i zaštite naroda“, kako bi se pozabavio, kako je nazvao, rastućim bezbednosnim problemima zemlje. Tada je rasporedio 80.000 snaga bezbednosti da uhapsi kritičare njegovog režima.
Konačno, na izborima 2018. godine proglasio je pobedu, uprkos protestima na hiljade ljudi koji su tvrdili da je pokrao izbore. Kako bi nasilno ugušile proteste, snage bezbednosti su ubile desetine demonstranata i zatvorile nezavisne novinske organizacije.
Njegov protivkandidat Huan Gvaido, proglasio je pobedu i on je bio predsednik kog je demokratska međunarodna zajednica priznavala. Iako su mu mnogi tada predviđali pad, egzil, pa čak i krivičnu odgovornost – Maduro je opstao.
I to sve zahvaljujući „drugoj profesiji“. Ona je najbolje opisana u optužnici koju je protiv Madura 2020. godine podigao tužilac južnog okruga Njujorka Džefri Berman. U fokusu jedna reč je jedna reč, narko-terorizam.
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država optužilo je 26. marta 2020. Madura i druge venecuelanske zvaničnike i neke članove kolumbijske terorističke grupe FARK (Fuerzas Armadas Revolucionarisa de Cuba, praktično paravojna formacija) za ono što se naziva narko-terorizam – isporuku kokaina u Ameriku kako se država uništila iznutra. Venecuelanski lideri i frakcija FARK-a organizovali su „vazdušni most“ iz venecuelanske vazdušne baze koja je prevozila kokain u Centralnu Ameriku i morski put do Kariba.
Optužnica je podginuta protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Diosdada Kabelja Rondona, Uga Armanda Karvahala Bariosa, Klivera Antonia Alkala Kordonesa, Lusijana Marina Aranga i Seuksisa Pausisa Ernandeza Solartea.
U optužnici iz Njujorka navodi se da su oni od 1999. godine učestvovali u trgovini kokaina i naoružavanju grupe FARK – u više zemalja, a na štetu građana i rukovodstva Sjedinjenih Država. Okosnicu optužnice predstavlja njihova uloga u plodonosnoj saradnji Kartela Sunca i grupe FARK.
Kartel Sunca je venecuelanska krimi organizacija na čijem su čelu visoki pripadnici oružanih snaga te države i oni rukovode švercom narkotika.
Ime Kartel Sunca po prvi put se u javnosti čulo 1993. godine, kada su dvojica generala venecuelanske Nacionalne garde optužena za učešće u trgovini drogom, a na uniformama su nosili ambleme sunca. Od tada, Kartel Sunca predstavlja simbol za duboku povezanost šverca narkotika i najviših zvaničnika bezbednosnog sektora jedne države, u ovom slučaju Venecuele.
FARK, poreklom iz Kolumbije, stabilnu tačku za rad pronalazi u Venecueli, nakon godina rata sa vlastima u matičnoj zemlji. Simptomatično, ta stabilna tačka nalazila se u planinskom lancu Seranija de Periha – parčetu zemlje između Venecuele i Kolumbije, na kom je uzgajana koka, biljke obrađivane, a opijati izvlačeni i pripremani za distribuciju.
Prema proceni Stejt departmenta, do 2004. godine kroz Venecuelu je godišnje prolazilo oko 250 tona kokaina. Da bi sve „teklo kao podmazano“, pripadnici grupe FARK obratili su se upravo Maduru i njegovim najbližim saradnicima.
Za novac, državnici i pripadnici bezbednosnih struktura, obezbeđivali su narko-kartelu pristup aerodromima, učestvovali su u transportu narkotika, opstruirali istrage protv kriminalaca i obezbeđivali oružje za FARK.
Maduro je ključno i verovatno najpoznatije ime u ovoj optužnici, ali podjednako su bitni i njegovi saborci. Diosdad Kabeljo Rondon je takođe obavljao brojne državne funkcije, da bi u trenucima kada je optužnica podignuta bio na čelu Narodne skupštine, ali i vojni funkcioner. Upravo on se pominje kao jedan od šefova Kartela Sunca.
Ugo Karvahal je bivši direktor venecuelanske vojne obaveštajne službe, a bio je i generalni konzul na Arubi – jednoj od ključnih tačaka u distribuciji kokaina ka Americi i Evropi.
Istovremeno, on je navodno jedan od lidera Kartela Sunca i „mozak“ koji stoji iza šverca narkotika. Uhapšen je po potrernici Amerike 2021. godine u Španiji.
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Država je 2018. godine stavila na snagu sankcije protiv visokog zvaničnika Diosdada Kabelja Rondona. OFAC je naveo da su Kabeljo i drugi koristili svoju moć unutar vlade „da lično profitiraju od iznude, pranja novca i pronevere”, pri čemu je Kabeljo navodno upravljao aktivnostima trgovine drogom sa potpredsednikom Venecuele Tarekom El Aisamijem, dok je delio profit od droge sa predsednikom Nikolasom Madurom.
Pored toga, dva nećaka Madurove supruge – Efrain Antonio Kampo Flores i Francisko Flores de Freitas, proglašeni su krivim na američkom sudu za zaveru oko uvoza kokaina u novembru 2016. godine, a deo njihovih sredstava je, kako sumnjaju Amerikaci, pomagao Madurovoj predsedničkoj kampanji.
Te 2020. godine, Amerika je krenula u veliki obračun sa venecuelanskim narko-kartelom, uvodeći sankcije gotovo svim zvaničnicima i vojnim komandantima za koje se sumnja da učestvuju u švercu narkotika.
Pored toga, uvedene su i ekonomske sankcije Venecueli, a Maduro nije priznat kao predsednik. Ono što su Sjedinjene Države u tom momentu verovatno zaboravile jeste da se diktatori čvrsto drže zajedno kada su ugroženi, pa je tako i Maduro potražio podršku Rusije, Irana i drugih zemalja omraženih od strane EU i SAD.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
1
0
Zahvaljujući tome, sam Maduro, ali i Venecuela, uspeli su da izdrže jake sankcije SAD, koje sada, čini se, popuštaju. Pod dirigentskom palicom Džozefa Bajdena, Amerika je istakla spremnost da ublaži sankcije Venecueli, ali i „odmrzne“ odnose sa Madurom.
Kao znak dobre volje, dve zemlje razmenile su zatvorenike, pa su se tako sestrići Madurove surpuge vratili u Venecuelu. On i njegov kartel (država) još jednom su opstali.
BONUS VIDEO Srpske vlasti ignorišu američke sankcije Vulinu