Moleri pretrpani poslom, u sezoni zarade i do 3.000 evra mesečno, a đaka nema ni za jedno odeljenje

Iako je moler dobro plaćen, njega je u Srbiji teško naći. A ako ga i pronađete, morate da čekate na termin makar tri meseca jer imaju posla "preko glave". Da, ovo je istina, verovali ili ne.

Pritom, za usluge koje nudi, trebalo bi da izdvojite pozamašnu sumu novca.

Prema najnovijim podacima, moleri danas zarađuju i do 3.000 evra. To za Nova.rs svedoči majstor Dragutin koji se duže od 20 godina bavi molerajem.

"Tačno je da dobar i ozbiljan moler danas zaradi i do 3.000 evra. Dakle, ne svi majstori koji su na tržištu. Naravno, koliko će zaraditi zavisi i od toga šta radi - da li samo kreči ili i gletuje, izvodi različite gipsane radove, kakve materijale koristi, kolika je površina objekta i tako dalje. Svakako, od ovog posla može lepo da se živi, i da odeš na letovanje i na zimovanje, pa i da ti ostane sa strane", kaže majstor Dragutin.

On je, kaže, nasledio posao od oca, a nedavno mu se u moleraju pridružio sin.

Osim njih dvojice, rade i dva pomoćnika.

"To su mladići koji su tek počeli da se bave ovim poslom. Dakle, bez iskustva, znanja, a čak nisu završili ni školu za molera, pa s njima mora sve ispočetka i polako. Ali imaju volju i to je važno", navodi on.

Direktor Građevinske škole

I direktor Građevinske škole Beograd Rade Zejak u kojoj se obrazuju moleri odnosno dekorateri zidnih površina, potvrđuje da ove zanatlije odlično zarađuju.

Međutim, đaka na ovom smeru nema i pored sigurnog posla i dobrih primanja.

"Đaci koji završe našu školu odnosno taj smer sigurno imju početnu platu veću od 1.000 evra. Cene kvadrata krečenja su značajno porasle, tako da ako su vešti i dobri, a posla svakako imaju, oni mogu bez problema da zarade i do 2.000 evra, a da ne pričam o onim sa iskustvom i već razrađenim poslom", kaže direktor Zejak za naš portal.

Prema njegovim rečima, broj upisanih đaka na smer dekorater zidnih površina koji obrazuje molere, ne menja se godinama.

"Nažalost, radi se o malom broju đaka. Recimo, ove tekuće školske godine upisano je 17 učenika od ukupno 28, koliko čini jedno odeljenje. To nije najsjajnija brojka. Međutim, to su uglavnom dobri đaci. Primera radi, upravo su se vratili sa republičkog takmičenja, gde smo osvojili dve nagrade, prvo i treće mesto, a ekipa je bila sastavljena od učenika sa kojima se radi po IOP-u. To je bilo jedno lepo iznenađenje za sve nas", kaže on.

Zašto osmaci neće u molere

Na pitanje zašto đaci ne upisuju zanate, direktor kaže da na to utiče više faktora.

"Zato što traže komforniji posao. Roditelji smatraju da je za decu bolje da rade neki lagodniji posao, pošto je za njih moleraj prljav posao. Vi morate da kad idete na krečenje, da nosite i posebnu odeću i da morate da radite sa prljavim materijalima. Tako da mislim da u principu to faktor koji treba uvek uzeti u obzir. Znači, jesu plate visoke, ali prosto opet naši ljudi gledaju malo na to drugačije. Možda su to neke predrasude ili predubeđenja, jer naravno radi se i sa drugačijim materijalima, novim materijalima, sa novim alatima, tako da možda će u budućnosti malo i to da da bude ovo olakšanje, da se veći broj njih upisuje". dodaje on.

Ističe da učenici imaju praksu već od prve godine i da neretko ostaju u tim kompanijama da rade.

"Mnogi već dok su u školi imaju ponude od određenih firmi da se angažuju na određenim poslovima povremeno. Neke firme ih stimulišu novcem, da bi ih privukli da posle završene škole možda i ostanu u kod njih, što s ei dešava", kaže direktor.