Najmasovnije pucnjave u školama u Evropi: Jedna nit vezuje pojedine napadače i K.K. iz Beograda

Iako su napadači najrazličitijih profila i godina, postoje određene sličnosti sa K.K. - dečakom koji je izvšio masovnu pucnjavu u Beogradu. Naime, on je to učinio iz vatrenog oružja svog oca, kao i jedan deo onih koji su ranije započinjali masovne pucnjave u Evropi. Takođe, pojedini izvršioci tvrdili su da su izolovani iz društva, pa čak i maltretirani, što ih je navodno i navelo na drastične korake.DanskaU utorak, 5. aprila 1994., 35-godišnji Fleming Nilsen iz Silkeborga upucao je četiri studentkinje, ubivši dve od njih, na Univerzitetu Arhus u Danskoj. Nilsen je bio student na univerzitetu od 1986. godine. Otvorio je vatru iz pištolja u univerzitetskoj kafeteriji gde je ubio svoju prvu žrtvu, 24-godišnju Birgit Bohn Volfsen.Preostali studenti su uspeli da pobegnu. Nilsen je otišao u drugu kafeteriju i ponovo otvorio vatru, ubivši svoju drugu žrtvu, 27-godišnjeg Randi Toda Kristensena. Još dve osobe su ranjene, ali su preživele.Fleming Nilsen se zatim povukao u kupatilo u podrumu gde je izvršio samoubistvo. Policija je u njegovoj kući pronašla poruku o samoubistvu u kojoj se navodi da „više ne može da se nosi sa životom“ i da je želeo da ubije neke ljude pre nego što okonča sopstveni život To je jedina pucnjava u školi koja se dogodila u Danskoj.

FinskaPucnjava u srednjoj školi Jokela dogodila se 7. novembra 2007. u gradu Jokela u Finskoj. Napadač, 18-godišnji Peka-Erik Auvinen, tog jutra je ušao u školu naoružan poluautomatskim pištoljem.Ubio je osam ljudi i ranio jednu osobu u nožni prst pre nego što je sebi pucao u glavu. Dvanaest drugih je takođe povređeno od letećeg stakla ili uganuća zglobova. Napadač je preminuo kasnije te večeri u bolnici u Helsinkiju.Ovo je bila druga pucnjava u školi u istoriji Finske. Prethodni incident dogodio se 1989. godine u školi Raumanmeri u Raumi, kada je 14-godišnjak ubio dvojicu učenika.

On je tada tvrdio da je žrtva maltretiranja, a s obzirom da je u vreme izvšenja krivičnog dela bio mlađi od 15 godina, nije krivično odgovarao.U Finskoj se dogodila još jedna pucnjava u školi u Kauhajokiju, i to 23. septembra 2008. Naoružani napadač, 22-godišnji student Mati Juhani Sari, pucao je i ubio deset ljudi iz poluautomatskog pištolja Valther P22 Target, pre nego što je pucao sebi u glavu.

Umro je nekoliko sati kasnije u Univerzitetskoj bolnici Tampere.Incident je bio druga pucnjava u školi za manje od godinu dana u Finskoj.

NemačkaMasakr u Erfurtu dogodio se u srednjoj školi 26. aprila 2002. godine u Nemačkoj. Tada je 19-godišnji Robert Štajnhojzer ubio 16 ljudi, uključujući 13 članova osoblja, 2 učenika i jednog policajca, pre nego što je izvršio samoubistvo.Jedna osoba je takođe ranjena fragmentom metka. Prema rečima učenika, ignorisao ih je i ciljao samo na nastavnike i administratore, iako su 2 učenika nenamerno ubijena hicima ispaljenim kroz zaključana vrata.

Pucnjava u Koburgu bila je pokušaj ubistva u školi u Realsčule II u Koburgu, Bavarska, u Nemačkoj, tokom jutra 2. jula 2003. godine.Florijan K. je upucao školskog psihologa u butinu kada je pokušala da mu uzme pištolj. Prema policijskim izveštajima, on je potom izvršio samoubistvo pucajući sebi u glavu. Pre nego što je počeo da puca, Florijan je pokazao pištolj ostalim učenicima i podelio municiju, koju su neki učenici čuvali kao suvenire.Dalje, pucnjava u školi u Emsdetenu dogodila se 20. novembra 2006. Osamnaestogodišnji bivši učenik Sebastian Bose pucao je i ranio pet ljudi i pokrenuo nekoliko dimnih bombi pre nego što je izvršio samoubistvo.Iako nije bilo žrtava osim napadača, pucnjava se u jednom trenutku smatrala najgorom pucnjavom u školi u istoriji Nemačke od masakra u Erfurtu, u kojem je ubijeno 17 ljudi, uključujući i počinioca.

Pucnjava u školi Epštajn se dogodila 3. juna 1983. u Zapadnoj Nemačkoj. Naoružani napadač, 34-godišnji Karel Čarva, ubio je tri učenika, učiteljicu i policajca i ranio još 14 ljudi koristeći dva poluautomatska pištolja, pre nego što je izvršio samoubistvo.Ova pucnjava je osma najsmrtonosnija te vrste u posleratnoj Nemačkoj.Pucnjava u školi u Vinendenu dogodila se ujutro 11. marta 2009. u srednjoj školi u Vinendenu, u jugozapadnoj Nemačkoj, nakon čega je usledila pucnjava u prodavnici automobila u obližnjem Vendlingenu.U ovom masakru ubijeno je 16 ljudi, uključujući i napadača - 17-godišnjeg Tima Krečmera, koji je završio školu godinu dana ranije. Tokom incidenta ranjeno je devet osoba.

Pucnjava na Univerzitetu Hajdelberg dogodila se 24. januara 2022. godine, kada je 18-godišnji student Nikolaj G. otvorio vatru na ljude tokom predavanja na Univerzitetu Hajdelberg u Baden-Virtembergu u Nemačkoj, ubivši jednog studenta i ranivši još troje.Ubica je potom pobegao sa lica mesta i kasnije izvršio samoubistvo. Policija je ubrzo nakon napada stigla na lice mesta i izvršila uviđaj. Kako se navodi, motivi napadača nisu jasni. Nekoliko javnih ličnosti i organizacija izrazilo je saučešće i pružilo podršku stradalim studentima i njihovim porodicama. To je bila prva pucnjava u školi u Nemačkoj koja je dovela do smrtnih slučajeva od pucnjave u školi u Vinendenu u martu 2009. godine.

RusijaProške godine, tačnije 26. septembra 2022. došlo je do masovne pucnjave u školi u Iževsku, Udmurtija, u zapadno-centralnoj Rusiji. Osamnaest ljudi je ubijeno, a 23 osobe su ranjene pre nego što je napadač, identifikovan kao Artem Kazancev, izvršio samoubistvo.Masovna pucnjava se dogodila u školi br. 88 u Iževsku, Udmurtija oko 10.52 časova. Naoružan sa dva pištolja i velikom količinom municije, napadač Artem Kazancev je ušao u školu i otvorio vatru na nekoliko učionica. Tokom pucnjave, on je provalio kroz nekoliko učionica i neselektivno pucao na one koji su bili unutra.Napadač je onda ušao u praznu učionicu i pucao sebi u glavu. Kazancev je ubio 17 ljudi u školi. Među žrtvama je 11 učenika starosti od 7 do 15 godina, dva radnika obezbeđenja, dva nastavnika i još dve odrasle osobe. Ranjene su 23 osobe, uključujući 22 dece. Jedna od povređenih, 67-godišnja žena, umrla je 8. novembra, čime je broj poginulih povećan na 18.

Opsada škole u Beslanu je bio teroristički napad koji je počeo 1. septembra 2004. godine, trajao je tri dana, uključivao je zatvaranje više od 1.100 ljudi kao taoca (uključujući 777 dece) i završilo se smrću 333 osobe, od kojih 186 dece, kao i 31 napadača. Smatra se da je to najsmrtonosnija pucnjava u školi u istoriji.Kriza je počela kada je grupa naoružanih terorista zauzela školu broj jedan (SNO) u gradu Beslan, Severna Osetija (autonomna republika u regionu Severnog Kavkaza u Rusiji) 1. septembra 2004. Napadače je poslao čečenski vojskovođa Šamil Basajev, koji je zahtevao povlačenje Rusije iz i priznavanje nezavisnosti Čečenije. Trećeg dana sukoba, ruske snage bezbednosti upale su u zgradu.

U Kazanju u Tatarstanu u zapadnom delu Rusije, 11. maja 2021. dogodila se pucnjava u školi i detonirana je bomba. Devet osoba (sedam učenika 8. razreda i dva nastavnika) je ubijeno, a 23 osobe su povređene. 19-godišnji strelac, Ilnaz Galjavijev, identifikovan je kao bivši student. On se izjasnio krivim za ubistvo dve ili više osoba.

Pre dve godine - 20. septembra 2021. došlo je do masovne pucnjave na državnom univerzitetu Perm, u gradu Perm. Šest ljudi je poginulo, a 47 je povređeno. Napadač, identifikovan kao 18-godišnji Timur Bekmansurov, uhapšen je nakon što ga je ranila policija.

FrancuskaKada je o Francuskoj reč, pucnjave u Tuluzu i Montobanu bile su serija islamističkih terorističkih napada koje je počinio Mohamed Merah u martu 2012. u gradovima Montoban i Tuluz u regionu Midi-Pireneji u Francuskoj. Gađao je vojnike, kao i decu i nastavnike u jevrejskoj školi. Ukupno sedam osoba je ubijeno, a njih pet je ranjeno.

Merah, 23-godišnji francuski državljanin alžirskog porekla, rođen i odrastao u Tuluzu, započeo je smrtonosni pokolj 11. marta, pucajući u padobranca francuske vojske koji nije bio na dužnosti u Tuluzu. On je 15. marta ubio dva francuska uniformisana vojnika van dužnosti i teško ranio još jednog u Montobanu. On je 19. marta otvorio vatru na jevrejsku dnevnu školu Ozar Hatorah u Tuluzu, ubivši rabina i troje dece, a takođe ranivši još četvoro. Nakon pucnjave, Francuska je podigla svoj sistem za uzbunu od terorizma na najviši nivo.Merah, koji je snimio napade kamerom na telu, tvrdio je da je odan Al-Kaidi. Rekao je da je svoje napade izveo zbog učešća Francuske u ratu u Avganistanu i njene zabrane islamskih vela na licu, i opravdao napad na jevrejsku školu jer „Jevreji ubijaju našu braću i sestre u Palestini“.Ubila ga je 22. marta policijska taktička jedinica nakon 30-časovne opsade njegovog tamošnjeg iznajmljenog stana, tokom koje je ranio šest agenata. Njegov brat i još jedan čovek kasnije su osuđeni za učešće u „terorističkoj zaveri“ zbog napada.

Ujedinjeno KraljevstvoMasakr u Danblejnu dogodio se 13. marta 1996. u Osnovnoj školi Danblejn u blizini Stirlinga u Škotskoj, kada je Tomas Hamilton ubio 16 učenika i jednog nastavnika, a ranio 15 drugih, pre nego što se ubio. To je i dalje najsmrtonosnija masovna pucnjava u britanskoj istoriji.Hamilton je počeo da puca brzo i nasumično. Upucao je učiteljlicu Eilen Harild, koja je bila povređena po rukama i grudima dok je pokušavala da se zaštiti.Gven Major, učiteljica prvog razreda osnovne škole, odmah je ubijena iz vatrenog oružja. Druga prisutna odrasla osoba, Meri Blejk, pomoćnica nadzornika, pogođena je u glavu i obe noge, ali je takođe uspela da se probije do ormara sa nekoliko dece ispred sebe.Ušavši u fiskulturnu salu i prešavši nekoliko koraka, Hamilton je ispalio 29 hitaca iz jednog od pištolja, ubio jedno dete i ranio nekoliko drugih. Četvoro povređene dece sklonilo se u ormar zajedno sa povređenom učiteljicom Harild i Blejkom.

Hamilton se zatim pomerio na istočnu stranu sale, ispalivši šest hitaca dok je hodao, a zatim je ispalio osam hitaca ka suprotnom kraju sale. Zatim je otišao ka centru sale, ispalivši 16 hitaca iz neposredne blizine na grupu dece koja su bila onesposobljena njegovim hicima. Nakon brutalnog masakra, izvršio je samoubistvo.Nakon ubistave, javna debata je bila usredsređena na zakone o kontroli oružja, uključujući javne peticije za zabranu privatnog vlasništva nad pištoljem i zvaničnu istragu.

ŠvedskaPucnjava u školi Kungalv dogodila se 4. marta 1961. u Kungalvs laroverk, u centru Kungalva u Vastra Gotaland u Švedskoj. To je bila prva prijavljena pucnjava u školi u Švedskoj i jedna od najranijih u Evropi.Sedam učenika je ranjeno od 15 metaka koje je ispalio počinilac, a jedan je preminuo od zadobijenih rana.Uspomena na ubijenog Pera Hakana Altvala održava se u životu u Kungalvu putem stipendije „koje se godišnje dodeljuje jednom ili većem broju studenata poznatih po dobrom prijateljstvu i društvenoj podršci studentima“.BONUS VIDEO: Pucnji i muk u srcu Beograda: Devetoro ubijenih u osnovnoj školi na Vračaru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pucnjiimukdevetoroubijenihuosnovnojkolinavraaru-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5957467"]