0
Od usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu prošlo je 20 dana, ali političke strasti se ne smiruju ni u Podgorici ni u Beogradu. Demokratski front, koji je deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori, otvoreno nastupa protiv premijera Zdravka Krivokapića, a sličan ton može se čuti i od pojedinih političara iz Srbije. Da li Krivokapićeva vlada i on sam mogu da izdrže ovaj pritisak ili je su novi izbori iz ćoška?
PROČITAJTE JOŠ:
Sagovornici Nove Željko Ivanović, kolumnista „Vijesti“ i Stevo Muko, predsednik Upravnog odbora Instituta alternativa u Podgorici, saglasni su da će Krivokapićeva vlada dočekati kraj godine, a da bi potencijalni izbori mogli da budu naredne godine.
„Mislim da će Krivokapić gotovo sigurno da ‘preživi‘ do kraja godine, zato što nikome od političkih sudeonika ne samo ovih iz parlamentarne većine, već i onih iz opozicije nije u interesu da izbori budu u narednim mesecima ili da budu do kraja godine. DPS kao najjača partija opozicije ima, pretpostavljam jasnu projekciju da ti izbori ne bi njih vratili na vlast. Sa druge strane DF je u značajnom padu, Demokrate nisu porasle toliko da bi ostvarili dominantnu poziciju u parlamentarnoj većini, dok URA kao najmanja partija većine ne može mnogo da skoči. Ti izbori nikome ne odgovaraju u ovom momentu i oni najverovatnije neće ni biti do kraja godine“, kaže Ivanović za naš list.
Muk takođe veruje da će ova vlada opstati, ali očekuje da će pregovori unutar parlamentarne većine trajati dugo.
„Mislim da može. Pregovori unutar parlamentarne većine neće biti okončani ni brzo ni jednostavno. Dakle, trajaće relativno dugo i niko ne može sa sigurnošću da prognozira ishod. Ipak, verujem da će Krivokapić ostati na mestu predsednika Vlade, ako ni zbog čega drugog onda zbog želje parlamentarne većine da izbegne situaciju u kojoj Milo Đukanović ponovo odlučuje o tome kome će dati mandat za sastav vlade“, kaže Muk.
Izbori ne pre 2022.
Ukoliko dođe do prevremenih izbora, sagovornici našeg lista smatraju da bi termin za novo glasanje bio 2022. godina.
„Mislim da će vanredni izbori biti najranije iduće godine i da je teško očekivati scenario skraćivanja mandata ovog skupštinskog sastava i raspisivanje izbora u ovoj godini. Bio je to rizičan potez, a verujem da to nije očekivanje građana koji su glasali za promene u avgustu 2020. godine“, navodi Muk za Nova.rs.
Kada je reč o terminu za izbore, ukoliko do njih dođe, Ivanović smatra da sve zavisi od razgovora oko rekonstrukcje vlade ili unutarstranačkog dijaloga partija parlamentarne većine.
„Ako oni na kraju dođu od zaključka da je jedini mogući dogovor da se formira tehnička vlada odnosno da se ova vlada nazove tehničkom vladom i da ona po nekom precizno utvrđenom dnevnom redu radi do narednih izbora, onda u tom slučaju bi bilo izvesno da će izbori biti najverovatnije na proleće ili najkasnije na jesen naredne godine“, kaže Ivanović i dodaje su na proleće redovni lokalni izbori u 15 gradova u Crnoj Gori i da bi tada ujedno mogli da budu održani i vanredni parlamentarni izbori.
Da li je kompromis opcija?
Na pitanje da li je kompromis opcija, kolumnista Vijesti kaže da jeste, ali ako Krivokapić izađe u susret nekim zahtevima DF. Međutim, kompromis ne znači nužno i rešenje.
„Pitanje je koliko će to biti i da li će sa druge strane DF koji je prilično frustriran time što ne može da slomi Krivokapića da li će on biti zadovoljan sa eventualnom ponudom koja bi došla od premijera. Tako da je sve opet neizvesno ili će se sve završiti neuspehom. Zasad da kažem DF je već malo smanjio doživljaj pa je od početnog stava da mora da se promeni i premijer i Vlada, došao do toga da sada premijer može da ostane ali da Vlada mora da se ozbiljno rekonkstruiše“, kaže naš sagovornik.
„DF sledi SNS“
Kada je reč o Demokratskom frontu, Muk smatra da je strategija DF-a slabljenje Vlade, stalni pritisak naročito na pitanjima koja su važna za njihove birače i pokušaj da povrate politički kapital koji se polako, ali sigurno krunio od avgusta do sada.
„Sa druge strane, čini se da cilj Demokratskog fronta nije rušenje vlade, već pokušaj da se u nekoj rekonstrukciji nađu u vladi u određenoj meri sa nekim brojem ministara. Sumnjam da će druge koalicije i partije, naročito URA i Demokrate sada pristati da ulazak u DF koji bi značio njihovu prevlast u Vladi i preuzimanje kontrolnog paketa u Vladi. Krivokapić na takvu ulogu nije pristao ni ranije i otvoreno je govorio da neće biti samo formalni premijer“, navodi Muk.
Krivokapić je do sada pokazao da dosta dobro odoleva tom pritisku koji dolazi više iz zvaničnih struktura Srbije i od SNS-a, što DF samo implementira na terenu, kaže Ivanović.
„DF sledi otprilike politiku SNS-a i instrukcije koje dobija iz Beograda. Krivokapić je dosad pokazao zavidnu rezistentnost na sve to. Sve je stvar opet te parlamentarne matematike i računa kako će se obezbediti neka većina za nastavak rada ove Vlade i biće zanimljivo videti kako će se da se rasplete ta priča“, zaključujue naš sagovornik.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
