Može li francuski nuklearni kišobran da zaštiti Evropu? Makron preuzeo vodeću ulogu, evo čime sve raspolaže njegova zemlja

Evropa ne sme zavisiti od SAD

Makron je jasno stavio do znanja da Evropa mora biti spremna da se brani i bez oslanjanja na pomoć SAD. „Želim da verujem da će Sjedinjene Države biti uz nas, ali moramo biti spremni za scenario u kojem to neće biti slučaj. Budućnost Evrope ne treba da se odlučuje ni u Vašingtonu ni u Moskvi“, izjavio je Makron u televizijskom obraćanju. Ova izjava je direktan odgovor na stavove bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji zagovara smanjenje vojne pomoći Evropi i Ukrajini.

Makronova zabrinutost nije bez osnova – kako je istakao, svet ulazi u novu eru nesigurnosti i geopolitičkih previranja. Francuski predsednik smatra da je „ludost ostati nemi posmatrač u ovako opasnom svetu“.

Rusija – pretnja Francuskoj i Evropi

Francuski lider ne krije svoju zabrinutost povodom ruskih aktivnosti u Evropi. „Rusija je postala, dok vam govorim i za godine koje dolaze, direktna pretnja Francuskoj i Evropi“, naglasio je Makron. Prema njegovim rečima, Vladimir Putin ne samo da podriva evropsku bezbednost, već i otvoreno manipuliše političkim procesima u zemljama poput Rumunije i Moldavije, organizuje sajber-napade na evropske institucije i širi dezinformacije na društvenim mrežama.

Makron tvrdi da su „vitalni interesi“ Francuske, koji se poklapaju sa interesima Evropske unije, pod pretnjom, te da je neophodno redefinisati strategiju evropske odbrane.

Sa čime raspolaže Francuska

Jedna od ključnih tema koju Makron otvara jeste mogućnost proširenja francuske nuklearne zaštite na čitavu EU. Trenutno, Evropa ima samo dve nuklearne sile – Francusku sa 290 bojevih glava i Veliku Britaniju sa 225. Međutim, London više nije deo Evropske unije, a britanski nuklearni arsenal zavisi od infrastrukture i podrške SAD, što dovodi u pitanje njegovu punu suverenost.

Francuska, s druge strane, ima potpuno autonomni nuklearni arsenal. Njena nuklearna strategija uključuje lansiranje bojevih glava iz podmornica, ali i korišćenje borbenih aviona i bombardera. Ova fleksibilnost daje Parizu stratešku prednost u odnosu na druge evropske zemlje.

Trenutno stanje arsenala je rezultat prilagođavanja nuklearne strategije Francuske nakon što je bivši predsednik Nikola Sarkozi 21. marta 2008. godine najavio da će arsenal biti smanjen na manje od 300 bojevih glava. Bivši predsednik Fransoa Oland potvrdio je ovu strategiju 19. februara 2015. godine, kada je izjavio da Francuska ima zalihu od 300 bojevih glava za „tri seta od po 16 projektila baziranih na podmornicama i 54 ASMPA (srednjeg dometa lansiranih iz vazduha) sistema za isporuku“.

Predsednik Emanuel Makron ponovo je potvrdio Sarkozijevu formulaciju „manje od 300 nuklearnih bojevih glava“ u govoru 7. februara 2020. godine

Podrška Nemačke

Makronov predlog za nuklearnu zaštitu EU dobio je podršku novog nemačkog kancelara Fridriha Merca. On smatra da je neophodno započeti pregovore sa Parizom i Londonom o mogućem proširenju nuklearnog kišobrana u slučaju povlačenja američke vojne podrške Evropi.

„Francuska ima arsenal koji se smatra autonomnim,“ objasnio je Kristof Vasinski, profesor u Centru za istraživanje i studije međunarodne politike na Slobodnom univerzitetu u Briselu (ULB). Drugim rečima, francuske vlasti su potpuno suverene kada je reč o nuklearnom odvraćanju. Ako bi Francuska ponudila nuklearnu zaštitu nekoj članici EU, postavlja se pitanje da li bi bila spremna da uđe u nuklearni sukob u njenoj odbrani. Takođe, time bi Francuska postala direktna meta eventualnih nuklearnih napada.

Ovo otvara još jedno važno pitanje – ko bi donosio odluku o korišćenju nuklearnog oružja? Makron je bio jasan: „Odluka o upotrebi nuklearnog oružja ostaje isključiva nadležnost predsednika Francuske Republike.“
Međutim, postavlja se pitanje: da li je francuski nuklearni arsenal dovoljan za zaštitu cele EU? Prema ekspertima, čak i sa nekoliko stotina bojevih glava, Francuska može igrati ključnu ulogu u odvraćanju potencijalnih pretnji. Ipak, u poređenju sa ruskim arsenalom od 4.380 nuklearnih bojevih glava, francuski kapaciteti deluju skromno.

„Nuklearno oružje je i dalje izuzetno moćno oružje koje države trenutno imaju na raspolaganju. Ono može da prouzrokuje hiljade, čak desetine hiljada žrtava kada se upotrebi i da uništi veoma, veoma velike oblasti,“ objasnio je Vasinski. „Dakle, činjenica da ih imamo mnogo ili jako mnogo ne menja nužno situaciju.“

Nuklearna strategija i političke posledice

Proširenje francuske nuklearne zaštite na EU imalo bi ozbiljne političke i bezbednosne posledice. Ako bi Francuska ponudila nuklearnu zaštitu nekoj članici EU, postavlja se pitanje da li bi bila spremna da uđe u nuklearni sukob u njenoj odbrani. Takođe, time bi Francuska postala direktna meta eventualnih nuklearnih napada.

Ovo otvara još jedno važno pitanje – ko bi donosio odluku o korišćenju nuklearnog oružja? Makron je bio jasan: „Odluka o upotrebi nuklearnog oružja ostaje isključiva nadležnost predsednika Francuske Republike.“

Širenje nuklearnog kišobrana značilo bi i značajno povećanje troškova za infrastrukturu, razvoj novih sistema i jačanje kapaciteta partnera unutar EU. Francuska nuklearna doktrina do sada je bila fokusirana na zaštitu sopstvenih „vitalnih interesa“, ali bi sada mogla biti redefinisana kako bi uključila i interese cele Evropske unije.

Makron takođe predlaže organizaciju sastanka evropskih lidera u Parizu, gde bi se razgovaralo o dugoročnoj strategiji za „trajni mir“. Jedna od opcija koju razmatra jeste i moguće raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini kako bi se sprečila dalja ruska agresija.