Samo nekoliko nedelja od kada je režim kineskog predsednika Si Đinpinga počeo da popušta politiku nultog kovida, ova zemlja se suočava sa možda i najsmrtonosnijim talasom ove pošasti od početka pandemije. Da je situacija ozbiljna govori stanje u bolnicama - većina njih je ostala bez slobodnih mesta, a zaraženi ljudi sada leže duž hodnika i holova zgrada.
Ipak, zdravstveni radnici ostaju na prvim linijama fronta. Da bi imale dovoljno osoblja, bolnice masovno odustaju od nekada izričitog zahteva da se lekari i medicinske sestre testiraju svakog dana pre nego što preuzmu smenu.
Prema svedočenju jednog lekara iz Vuhana za Njujork Tajms, njegov kolega neurohirurg je bio primoran da sa vidnim simptomima virusa korona ostane na poslu i obavi dve operacije u smeni.
Doktorka Džudi Pu kaže da danima rade na ivici.
„Na mom odeljenju obično imamo 10 do 15 medicinskih sestara – sada ih je samo par. Takođe, oko 80 do 90 posto ljudi oko mene je zaraženo“, rekla je Pu.
Takođe, radna snaga je u nekim bolnicama toliko mala da se od penzionisanih lekara traži da se vrate na posao. Lekari i medicinske sestre se navodno povlače i iz istočnih provincija Šandong i Đangsu da bi ojačali medicinske ustanove u Pekingu.
Da brojke rastu potvrđuju i izveštaji vlasti iz prethodnih dana. Navodi se da u pojedinim gradovima i provincijama ima i po stotinu hiljada zaraženih dnevno.
U izveštajima postoji i jedna sporna stvar – računanje broja umrlih. Naime, kineski zvaničnici računaju samo one koji su umrli od respiratorne insuficijencije direktno povezane sa infekcijom. Zvanično, sedmoro ljudi je umrlo od virusa korona otkako su pravila pandemije ublažena 7. decembra, što se nikako ne poklapa sa slikama iz Kine koje nedeljama obilaze svet.
Pod time se, pre svega, misli na fotografije na kojima se vidi veliki broj mrtvačkih kola ispred krematorija u Pekingu, kao i fotografije na kojima se vide tela prekrivena žutim vrećama.
Pobuna lekara
Lekari su više nego premoreni, pa mnogi prognoziraju da će se Kina na zimu pored korona krize suočavati i sa kadrovskom.
Talas protesta već su pokrenuli studenti medicine koji rade kao stalni lekari i stažisti u bolnicama. Oni su demonstrirali zbog pogoršanja uslova rada. Tražili su da se studentima omogući da se vrate kući na zimski raspust ako to žele, jednaku platu i bolju zaštitu od virusa.
U zahtevu su naveli da se nalaze među najslabije plaćenim medicinskim radnicima, a da se uprkos tome očekuje da rade duže.
Njihove demonstracije su se poklopile sa smrću 23-godišnjeg studenta medicine 14. decembra koji je radio u bolnici Univerziteta Sečuan u Čengduu. Bolnica je saopštila da je doživeo srčani udar, ali su njegove kolege osporile tu tvrdnju, rekavši da je kolabirao jer je bio prezaposlen.
Sve je moglo da bude drugačije?
Lekari naglašavaju i da bi sve bilo drugačije da je zdravstveni sistem imao barem malo vremena da se pripremi za novi talas. Naime, lekari kažu da nisu znali ništa o popuštanju mera koje je uvedeno početkom decembra.
Medicinsko osoblje ističe da je mogla da bude izbegnuta nestašica lekova zbog koje su neke ustanove primorane da ih međusobno dele. Takođe je moglo biti više vremena da se uspostavi efikasniji sistem trijaže kako bi se izbegla prenatrpanost. Jedan od osnovnih problema kineskog zdravstvenog sistema je njegovo preveliko oslanjanje na bolnice čak i za najosnovniju negu. Veliki, urbani objekti kao što je Opšta bolnica Medicinskog univerziteta Tianjin, po broju, čine samo 0,3 odsto svih pružalaca zdravstvenih usluga u Kini, ali su prošle godine obavili skoro četvrtinu svih ambulantnih pregledaju zemlji, prema podacima Nacionalne zdravstvene komisije.
Takođe, neke bolnice u provinciji Hebej u blizini Pekinga, navodno, doživljavaju ozbiljnu nestašicu respiratora, rezervoara za kiseonik i kreveta za intenzivnu negu. Na video snimku koji je snimio Asošiejted pres, medicinski radnik u bolnici u Hebeiji koji poziva grupu ljudi da prebace pacijenta u drugu bolnicu koja je bolje opremljena, rekavši da je ta ustanova nema zalihe kiseonika.
„Ako ne možete da mu date kiseonik, kako ga možete spasiti? Ako ne želite najgore, brzo ga prebacite“ rekao je radnik.
„Poplava pacijenata“ nije jedini izazov sa kojim se bolnice suočavaju. Jedan od talasnih efekata izbijanja je široko rasprostranjena nestašica krvi za transfuziju zbog sve manjeg broja davalaca.
POGLEDAJTE JOŠ:
U jugozapadnom gradu Kunmingu, banka krvi navodi u saopštenju da grad dobija krv od svega 500 davalaca dnevno koji su mu potrebni da bi održao korak sa potražnjom, i da je nedostatak počeo da utiče na trudnice i pacijente na intenzivnoj nezi.
Kao odgovor na nestašice, Nacionalna zdravstvena komisija je ovog meseca revidirala svoja pravila o davanju krvi iz 202. godine, dozvoljavajući ljudima koji su se oporavili od virusa korona da daju krv nakon sedam dana umesto šest meseci. Nova smernica je takođe ukinula ograničenja koja su postavljena potencijalnim donatorima koji su bili u kontaktu sa zaraženima.
BONUS VIDEO Puste ulice megalopolisa – Šangaj u karantinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare