Milo krči put ka novim izborima u CG: Skraćenje mandata umesto mandatara?

To je “Vijestima” rečeno iz više izvora, jer je Ustav neprecizan u tom delu.Predsednik države je sinoć završio konsultacije s partijama o predlogu mandatara, ali je, nakon novog neuspešnog razgovora predstavnika bivše skupštinske većine, malo izvesno da će ona ili neko drugi prikupiti 41 glas za formiranje vlade. Kriza vlasti je izazvana izglasavanjem nepoverenja Vladi Dritana Abazovića.Prema Ustavu Crne Gore, o skraćenju mandata odlučuje Skupština, većinom glasova svih poslanika - ukupno 41 glas, prenosi Vijesti.me.U slučaju da parlamentarci to izglasaju, šef države biće, po Zakonu o izboru odbornika i poslanika, u obavezi da dan nakon stupanja te odluke na snagu, raspiše prevremene izbore. Prema odredbama istog zakona, od raspisivanja do održavanja izbora, ne može proteći manje od 60, ni više od 100 dana.

Ustavom nije propisano šta se dešava ako predsednik ne predloži mandatara, ali je “Vijestima” iz Udruženja pravnika Crne Gore nezvanično pojašnjeno da bi najizglednije bilo da on, ako dođe do te situacije, primeni ustavnu odredbu kojom može zatražiti skraćenje mandata parlamentu.Iz Udruženja pravnika kažu da šef države, ako ga partije ne uvere da imaju podršku za izbor vlade, ne može raspustiti Skupštinu, jer se to, prema Ustavu, može učiniti ako ona ne izabere vladu u roku od 90 dana od kad on predloži mandatara.Jedan izvor “Vijesti” tvrdi da Đukanović ne razmišlja o raspuštanju parlamenta, jer bi to, kako je rekao, uvelo državu u dodatni institucionalni haos.Đukanović je juče razgovarao s predstavnicima Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Bošnjačke stranke (BS), Liberalne partije i liderima albanskih stranaka. Iz SDP-a i SD-a su poručili da su vanredni izbori rešenje trenutnih političkih prilika, dok je lider BS-a Ervin Ibrahimović naveo da je njegova partija spremna za izbore, ali da bi on “voleo da se konstituiše većina bez izbora”.”Ohrabreni smo. Zajednički zaključak je da se što pre mora naći većina, predložiti mandatar i početi sa rešavanjem problema ...Ima još vremena za dogovor,” preneli su mediji izjavu predsednika BS-a.Iz Đukanovićevog DPS-a juče su ponovili da građani treba da reše političku krizu na izborima, da bi dobili “nespornu evroatlantsku većinu”.

Petnaest dana od podnošenja zahteva je poslovnički rok za sazivanje vanredne sjednice Skupštine. Đukanović, međutim, može zahtevati sazivanje sednice u kraćem roku. Parlament je u vanrednom zasedanju do kraja septembra.Ni sedmi sastanak bivše većine nije doneo pomak u pregovorima o izboru nove vlasti, niti su te partije poslale Đukanoviću 41 potpis podrške predlogu da lider Demosa Miodrag Lekić bude mandatar, što su bile usaglasile u sredu.Jučerašnjem sastanku, koji je trajao samo dvadesetak minuta, nisu prisustvovali jedino predstavnici koalicije “Crno na bijelo” (GP URA i CIVIS), koji su prethodno saopštili da neće potpisati predlog za mandatara dok ne bude dogovora o svim ključnim funkcijama u potencijalnoj budućoj vlasti.Iako su iz nekoliko partija juče pozivali funkcionere GP URA da se vrate za pregovarački sto, razgovori nisu nastavljeni, a pitanje je da li će ih više i biti.Iz GP URA, čiji je lider i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović preksinoć rekao da ne vidi potrebu da njihov tim više ide na sastanke, ponovili su da čekaju zajedničku ponudu Demokrata i Demokratskog fronta (DF) o raspodeli funkcija.

Inicijator sastanaka “stare većine” i jedan od lidera DF-a Andrija Mandić, rekao je da su razgovori “zapeli u konkretnoj raspodeli vlasti”, ali da je taj politički savez spreman da učešće u vladi svede “na vrstu simoblične ravni”. Međutim, on na pres-konfereniciji nakon sastanka nije precizirao šta traže.Mandić tvrdi da je DF spreman da izađe u susret zahtevima GP URA i Socijalističke narodne partije (SNP) za “kontrolnim paketom” u vladi (jedno ministarstvo više od ostalih), kako bi se napravio dogovor nekadašnih saveznika.”Spremni smo da izađemo u susret njihovom zahtevu... Da ne dozvolimo ono što mnogi pričaju - da se DPS vrati na vlast”, saopštio je on novinarima u Skupštini.Poslanik Demokrata Dragan Krapović, rekao je nakon sastanka da proces pregovora nije završen, da oni pozivaju GP URA da se vrati za sto, ali da njegova partija neće pristati na ucene.”Popustili smo i oko dve glavne funkcije, i oko bezbednosnog sektora, i oko broja ministarstava... Nažalost, kolege iz GP URA smatraju da treba da im se uputi ponuda... Nama je fokus da se dođe do četrdeset jednog potpisa za mandatara, da bi se suzio manevarski prostor Đukanoviću i da mu se ne daje prilika da diktira političke procese”, istakao je.

Predsednik SNP-a i potpredsednik Vlade u tehničkom mandatu Vladimir Joković, poručio je da se njegova stranaka odriče svih ključnih funkcija u vlasti, ali da traži “samo ono što Demokrate i DF imaju u ovoj Vladi”, aludirajući na pozicije “po dubini”.”Može li biti poštenija ponuda - ne može... Rekao sam danas da ne tražimo ništa, samo sitne male zahteve i da nam je lako udovoljiti”, naveo je.Za razliku od lidera koji ostavljaju šansu kompromisu bivših partnera, u to više ne veruje Lekić, koji je rekao da je jučerašnji sastanak bio poslednji i da je njegovim “rezultatom” DPS dobio vetar u leđa.”Ne želim da dajem završnu ocenu, građani će to uraditi. GP URA, SNP, DPS i SDP-a nastaviće da vode državu”, dodao je.U dogovor ne veruje ni zvaničnik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, koji je poručio da partije koje su pregovarale ne zaslužuju da vode državu.”Pitam se jesmo li pregovarali, jesam li još uvek u dobrom zdravlju i pameti da popišem ko je šta tražio, je li ovo otpočinjanje nove runde pregovora... Ovo je bila jedna opšta žurka u kojoj je bilo važno ko će poslednji da izađe”, podvukao je.Lider i poslanik Prave Crne Gore Marko Milačić, pozvao je nakon razgovora funkcionere GP URA “da se spuste na zemlju i smire svoje abnormalne političke ambicije”, dodajući da je davanje potpisa podrške Lekiću “najbolji odgovor organizovanom kriminalu”.”Ako Abazović ne napravi dogovor s nama, već se dogovorio s Đukanovićem”, ocenio je.Izuzev potpisivanja sporazuma, na predlog DF-a, kojim je predviđen izbor nove vlade i skupštinske administracije, bivša većina za šest sastanaka nije napravila ozbiljniji korak ka rešavanju krize vlasti, koja je kulminirala padom Abazovićeve Vlade pre skoro mesec dana.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News