Kongres izmenio 150 godina star zakon kao odgovor na Trampovo osporavanje izbora

Predstavnički dom Kongresa usvojio je večeras izmene Zakona o brojanju elektorskih glasova u sklopu mnogo većeg zakonskog paketa vrednog 1,7 triliona dolara, koji je prethodnog dana usvojio gornji dom, Senat.Zakon sada ide na potpisivanje kod predsednika SAD Džozefa Bajdena, posle čega stupa na snagu.Bajden je danas u saopštenju pohvalio uključivanje ovog propisa u zakonski paket i nazvao ga "vitalnom dvopartijskom akcijom koja će pomoći da se iskazana volja naroda obezbedi".Izmene Zakona o brojanju elektorskih glasova do sada su najznačajniji odgovor Kongresa na agresivna Trampova nastojanja da podrije regularnost predsedničkih izbora 2020. godine koje je izgubio od Bajdena.Ovaj potez je preporučio i specijalni Komitet Predstavničkog doma koji je sproveo istragu o nasilnom upadu pobunjene mase u zgradu Kongresa, 6. januara 2021. godine.Zakon o brojanju elektorskih glasova, donet 1887. godine, dugo je kritikovan zbog toga što je loše i konfuzno napisan. Njegove izmene dobile su podršku kako Demokratske tako i Republikanske partije SAD.Na meti Trampa i njegovih saradnika bila je kongresna ratifikacija glasova Elektorskog koledža, to jest radilo se o pokušaju zloupotrebe uloge potpredsednika države ratifikacionom procesu, koja se ogleda u čitanju imena elektora i njihovog opredeljenja za konkretnog predsedničkog kandidata.Tramp je, naime, želeo da tadašnji potpredsednik Majk Pens spreči proglašenje Bajdena za novog predsednika time što bi sa spiska uklonio neke od saveznih država u kojima je Bajden pobedio.Izmenjenim zakonskim odredbama jasno se precizira da je uloga potpredsednika u ratrifikacionom procesu ceremonijalna, i da on nema nikakvu ulogu u odlučivanju ko je pobedio na predsedničkim izborima.Povećan je i minimalni broj kongresmena koji može da ospori ratifikaciju elektorskih glasova. Pre današnjih izmena, bilo je dovoljno da samo jedan član Predstavničkog doma ili Kongresa uloži prigovor, pa da se ratifikacija radi pojedinačnom prozivkom, što se pretvorilo u rutinsku stranačku taktiku.Na taj način su na primer demokrate osporavale ratifikaciju elektorskog glasanja na izborima 2000. i 2004. godine kada je na njima pobedio republikanac Džordž Buš Mlađi (George W. Bush), kao i na izborima 2016. godine, kada je na izborima pobedio Donald Tramp.Radilo se, ipak, o simbiločnom osporavanju, i do njega bi dolazilo nakon što bi predsednički kandidat demokrata priznao poraz od kandidata republikanaca.Međutim, 6. januara 2021. godine, republikanci su zatražili pojedinačnu prozivku u postupku ratifikacije Bajdenove pobede u Arizoni i Pensilvaniji, čak i nakon napada pobunjene mase na Kapitol, tj. njenog upada u zgradu Kongresa, dok je Tramp nastavljao da iznosi lažne tvrdnje kako je zapravo on pobedio na izborima. To je neke članove Kongresa potaklo na razmišljanje da je proces ratifikacije lako podložan manipulacije.Prema novim propisima, mora postojati jedna petina glasova u oba doma Kongresa da bi se izdejstvovala pojedinačna prozivka.Izmenama se takođe precizira da samo jedan sastav elektora može da dođe u Kongres na ratifikaciju, s obzirom da su Tramp i njegovi saradnici pokušali da naprave alternativni sastav elektora u saveznim državama u kojima je pobedio Bajden.Sada će guverner savezne države morati da potvrdi spisak elektora, a Kongres neće smeti da razmatra spiskove koje podnesu različiti zvaničnici.***BONUS VIDEO: FBI u Trampovoj vili

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=trampovavilafbids-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3940894"]