Povratak otpisane Marin le Pen: Ovo je njen plan, Makron i Bajru ostali zatečeni

Odluka Le Pen da krene u frontalni politički napad iznenadila je mnoge, posebno s obzirom na to da se još uvek nalazi pod zabranom kandidature zbog presude za proneveru sredstava iz fondova Evropske unije. Ipak, kako piše Politiko, Le Pen ne planira da sedi po strani dok se francuska politika raspada pod teretom dugova, nepopularnih mera štednje i sve većeg nezadovoljstva građana.

„Samo raspuštanje parlamenta može omogućiti narodu da bira svoju sudbinu — oporavak uz Nacionalno okupljanje“, napisala je Le Pen na društvenoj mreži X.

Nisu računali na Le Pen

Makron i Bajru su, pokušavajući da proguraju paket budžetskih rezova vredan 43,8 milijardi evra, verovali da će Le Pen igrati defanzivno. Ipak, njihova kalkulacija je brzo pala u vodu. Ne samo da je Nacionalno okupljanje najavilo da će glasati za pad vlade, već su im se pridružile i sve veće levičarske partije.

Premijer Bajru je pokušao da opravda svoje ignorisanje opozicije tvrdeći da su svi „na odmoru“, ali Le Pen je uzvratila da nije prestajala da radi ni tokom leta.

„Ti ljudi misle da su svi kvarni kao oni“, poručio je poslanik Nacionalnog okupljanja Loran Žakobeli. „Ali to pokazuje koliko malo poznaju Marin Le Pen.“

Šta ako vlada padne?

Ako vlada bude srušena, Makron će biti pod pritiskom da imenuje novog premijera — verovatno iz svojih redova. Jedan od kandidata je ministar odbrane Sebastijen Lekornu. Međutim, čak i ako dođe do imenovanja, to bi bila treća manjinska vlada u godinu dana, što dodatno destabilizuje političku scenu.

Prema istraživanju Ifop-a, 63% građana smatra da je vreme za nove izbore. Taj procenat skače na 86% među glasačima Nacionalnog okupljanja.

Ekonomija u haosu, dugovi rastu

Prema podacima britanskog Telegrafa, javni dug Francuske iznosi 113% BDP-a, dok deficit doseže 5,8%. Država troši rekordnih 57% BDP-a — najviše među razvijenim zemljama. Francuski poreski obveznici već su najviše opterećeni u Evropi, sa stopom poreza od 44% BDP-a.

Bajru predlaže stroge mere: zamrzavanje plata u javnom sektoru, smanjenje socijalnih davanja i ukidanje državnih praznika. Ali Le Pen i njen tim nude alternativu – i ciljaju na ekonomsko nezadovoljstvo birača.

U nedavnom pismu upućenom premijeru, Le Pen je navela da bi njena partija ograničila francuski doprinos EU na 20 milijardi evra (trenutno 23), ukinula 8 milijardi evra „rasipanih“ na obnovljive izvore, i smanjila 60 milijardi evra iz državne birokratije.

Bardela u privredi vidi priliku

Žordan Bardela, 29-godišnji predsednik Nacionalnog okupljanja i potencijalni premijer, nedavno je predstavio svoj ekonomski plan poslovnoj zajednici. Kritikujući visoke poreze i birokratiju, najavio je osnivanje suverenog investicionog fonda finansiranog prodajom obveznica građanima.

„Građani mogu postati akcionari francuske kuće i ostati njeni vlasnici“, izjavio je Bardela. Fond bi ulagao u nuklearne elektrane, startape, veštačku inteligenciju i reindustrijalizaciju.
Njegov ton podseća na torijevsku ekonomiju u stilu Margaret Tačer, što je zaokret u odnosu na tradicionalnu populističku bazu Le Pen, orijentisanu ka radničkoj klasi.

Da li je sve to realno?

Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da su ekonomski planovi Nacionalnog okupljanja – nejasni i često nerealni.

„Raspolažu brojevima koji jednostavno nisu izvodljivi“, tvrdi ekonomista Ksavije Rago iz Francuskog ekonomskog opservatorijuma.
„Fiskalna konsolidacija je politički bolna i samo partije iz centra imaju istorijat uspešnog sprovođenja takvih reformi.“
Za sada, Le Pen pokušava da ospori zabranu kandidovanja pred francuskim Ustavnim sudom. Njeni advokati istražuju sve moguće pravne puteve, a Bardela je potvrdio da partija neće odustati.

„Postoji pravni put – uzak, ali stvaran – i Marin Le Pen se za njega bori“, izjavio je za TF1.