"Moja sestra je posebna osoba sa običnim potrebama...": Naš glumac rano ostao bez oca, pa preuzeo brigu o porodici

Jovan Jovanović popularnost je stekao u seriji "Vojna akademija" i filmu "Čuvari formule", a vrlo retko govori o privatnom životu.

Malo je poznato da je glumac kao dete ostao bez oca, a njegova majka nastavila je sama da se stara o njemu i sestri.

"Verovatno me to mnogo odredilo. Kada izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je bilo tako i sa mnom, ja sam imao pet i po, a sestra osam, ali smo izgubili negde čvrst odnos. Majka i tatina i mamina porodica su se trudili da nam to na neki način nadomeste, ali smo ostali obeleženi. To se sigurno odrazilo na naš rast, ali mislim da smo smogli snage da isplivamo iz toga i da smo izrasli u ljude koji su možda ponekad zatvoreniji i nepoverljiviji, ali smo definitivno stekli neku snagu", rekao je glumac i nastavio:

"Odrastati bez oca nije nimalo lako u tim nekim godinama kada svi idu sa očevima na utakmice, a ti ideš sa rođacima, kada te neko stariji istuče pa ne ide tata nego mama da te brani… Sve to sigurno utiče i na samopouzdanje i životne okolnosti i odrednice. Jeste nas u mnogome odredilo ali svi su se trudili da nam ne fali ljubavi. Jesmo izgubili važnu figuru u životu, ali negde smo, čini mi se, isplivali iz toga jaki."

Kako je rekao, njegova sestra je posebna osoba sa običnim potrebama, te je vrlo rano stekao zaštitničku ulogu prema njoj.

"Toj formulaciji me naučila komšinica Irina koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama nego posebna deca sa običnim potrebama zato šta oni stvarno imaju obične potrebe i dovoljno je da im parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja i njima će biti dovoljno"; rekao je Jovan tada za Blic i dodao:

"Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve mama morala da prođe, ali uvek je našla vedrinu i radost za nas, uvek je bila doterana i bila dostojanstvena u svemu tome i čini mi se da nas je to teralo da budemo bolji."

Teške okolnosti su doprinele tome da postanu jače osobe, ali i da budu međusobno vrlo vezani, te Jovan ističe da je njegova misija uvek bila da pomogne mami.

"Nekako me uvek njena suza posebno bolela. Naravno, kada sam osvestio, kada sam postao trezveniji, izašao iz tih problematičnih godina, nekako mi je došlo u glavu da ipak moram da uradim nešto i za nju i nekako je otpočetka i sada bila moja misija da budem dobar sin i dobar brat", rekao je on i dodao:

"Rano sam osvestio to i moja sestra je za mene do neke moje osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro i nikad nisam imao barijeru ili neki stid iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru pa se postaviš zaštitnički. Sad se govori o toj deci, čini mi se da je prisutnije, da je svest društva porasla kroz televiziju, društvene mreže, kroz razna udruženja se govori o njima. Čini mi se da polako postaju deo zajednice šta ne mogu da kažem da je bio slučaj sigurno prije 20 godina, naročito u malim sredinama", rekao je tada glumac.