Kina munjevitom brzinom gradi pistu koja je izazvala neviđenu paniku: Da li je ovo dokaz da se sprema pakao na istoku

Na osnovu fotografija se zaključuje da je pista duga oko 600 metara. Ipak, to je dovoljan prostor za prizemljenje turboelisnih aviona i dronova, ali ne i borbenih aviona ili bombardera.Vide se i tragovi vozila i objekti koji liče na kontejnere, kao i građevinska oprema.

Ostrvo, najjužnije i najzapadnije u grupi Paracel, otprilike je jednako udaljeno od obale Vijetnama i kineske ostrvske provincije Hajnan. Od 1974. godine je pod kontrolom Kine.Triton, prema pojedinim informacijama, već na svojoj teritoriji ima male luke i heliodrom. Na njemu se vijori i kineska zastava, kao i zastava vladajuće Komunističke partije.Inače, Kina za sada nije otkrila detalje o svojim projektima izgradnje na ostrvu i tvrdi da su svi radovi dizajnirani da poboljšaju bezbednost plovidbe.

Peking takođe odbacuje optužbe da militarizuje plovni put.

Zašto je pista trn u oku?

Inače, godinama unazad je sporno pitanje kome pripada ovo ostrvo.Kina i dalje tvrdi da polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more uključujući i ostrvo Triton, uprkos tome što je međunarodni sud utvrdio da su argumenti ove države bez pravnog osnova.

Peking uprkos odluci međunarodnog suda godinama gradi na teritoriji ovog mora i utvrđuje ostrva na drugim mestima, uključujući izgradnju vojnih objekata na grupi Spratli, dalje na istoku.Uz to, Južno kinesko more, strateški važan plovni put i jedna od najprometnijih trgovačkih ruta na svetu se smatra potencijalnom žarišnom tačkom.Zemlje koje bi potencijalno mogle da učestvuju u sukobu jesu Tajvan, Vijetnam, Filipini, Malezija i Bruneji. Takođe, i Sjedinjene Države smatraju da ovo more ključnim za svoje nacionalne interese i u njemu često sprovode „operacije slobode plovidbe“.

Tenzije na moru su porasle tokom poslednjih meseci, kada su Filipini optužili Kinu da koristi plovila na opasne i agresivne načine, uključujući ispaljivanje vodenih topova i vojnog lasera ​​na čamce obalske straže.U martu, Filipini su proširili pristup SAD svojim vojnim bazama, povećavajući uticaj Vašingtona u regionu. Filipini su takođe ojačali vojne veze sa Japanom i Australijom - dva saveznika SAD.

Da li je u opasnosti i Vijetnam?

Zbog izgradnje piste na ostrvu Triton upaljena je crvena lampica i u Vijetnamu. Tamošnja javnost smatra da vlasti treba da budu izuzetno oprezne i da sa velikom pažnjom prate razvoj događaja.

Američki predsednik Džo Bajden je ovog meseca rekao da planira da uskoro poseti Vijetnam, dodajući da ta zemlja želi da unapredi svoje odnose sa SAD.Analitičari smatraju da bi svako poboljšanje odnosa predstavljalo način da Vijetnam signalizira Kini da ima raznovrsnu mrežu bezbednosnih i strateških partnera.

U kakvom je položaju Tajvan?

Sa druge strane, problem predstavlja i to što je ostrvo formalno pod kontrolom i Tajvana.Podsetimo, početkom meseca Kina je poslala mornaričke brodove i veliku grupu borbenih aviona ka Tajvanu, čime je nastavila svoj vojni pritisak na ostrvo.Narodno-oslobodilačka armija Kine poslala 33 ratna aviona i šest mornaričkih brodova.Takođe, tada su i borbeni avioni J-10 i J-16 leteli preko Tajvanskog moreuza i jugozapadno od ostrva.Naime, kineske vlasti smatraju Tajvan svojom teritorijom i redovno šalju borbene avione ka ostrvu. Tajvan, sa druge strane, nastavlja da kupuje oružje i borbene avione kako bi ojačao svoje odbrambene kapacitete. Prošlog meseca Sjedinjene Američke Države su najavile paket vredan 345 miliona dolara u okviru kog će Tajvanu biti prodati prenosni sistemi protivvazdušne odbrane, vatreno oružje i projektili.BONUS VIDEO Kina odradila vojne vežbe kod granice sa Tajvanom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kinaitajvanik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5780070"]