0
Novi predsednik Tajvana, Lai Čing-te, član vladajuće stranke Demokratska progresivna partija (DPP), koja naglašava suverenitet ostrva, pobedio je na izborima opoziciju koja se zalaže za bliže odnose sa Kinom. Ovo slavlje u zemlji dešava se u veoma napetoj geopolitičkoj pozadini u centru tih izbora je bitka Sjedinjenih Američkih Država i Kine za regionalni uticaj u Indo-Pacifiku. Poslednjih osam godina, sada odlazeća predsednica Cai Ing-ven udaljila je Tajvan iz orbite Pekinga bliže Sjedinjenim Američkim Državama, što je dodatno naljutilo Kinu. Mnogi se pitaju da li je današnji događaj otvorio vrata otvorenom ratnom sukobu koji bi zbog broja stanovnika Kine i veličine vojne mašinerije mogao da bude krvaviji od Ukrajine i Gaze zajedno.
Kako piše Njujork tajms, gotovo 70 odsto birača je izašlo na izbore i mnogi se nadaju da će Lai zaštititi suverenitet i jedinstveni identitet Tajvana.
Status Tajvana, jedne od najjačih demokratija u Aziji, jedno je od najosetljivijih pitanja između dve supersile.
Kina tvrdi da je Tajvan njena teritorija i nije isključila upotrebu sile protiv ostrva, dok su Sjedinjene Američke Države najvažniji međunarodni podržavalac Tajvana. Većina od 23 miliona stanovnika Tajvana se zalaže za održavanje statusa kvo – niti za formalno proglašenje nezavisnosti niti za ulazak zemlje u sastav Kine.
Laijeva pobeda produžava osmogodišnju vladavinu DPP-a, koja se smatra najmanje prijateljskom prema Pekingu. Odnosi između Tajvana i Kine dodatno su se pogoršali pod predsedničkom palicom Cai Ing-ven, koja je za liderku zemlje prvi put izabrana 2016. godine.
Tajvanska vlada optužila je Kinu da pokušava da se umeša u izbore putem vojnog i ekonomskog pritiska. Sjedinjene Američke Države saopštile su da će poslati nezvaničnu delegaciju na Tajvan, što je, kako saopšteno iz Sjedinjenih Američkih Država, napor da se upravlja tenzijama i spreči nenamerni sukob, piše NBC njuz.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova oglasilo se povodom izbora na Tajvanu i saopštilo da bi SAD trebalo da se uzdrže od intervencije u bilo kom obliku.
„Bez obzira na rezultate izbora, to neće promeniti fundamentalnu činjenicu da je Tajvan deo Kine“, rekla je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
Politikolog i docent na Univerzitetu u Tajpeju, Lev Nahman, rekao je da je iz perspektive odnosa između moreuza, malo verovatno da ćemo videti mnogo promena u dinamici Kina-Tajvan, odnosno „odnosi će ostati hladni“.
Kina je prekinula direktan dijalog sa Tajvanom nakon što je Cai postala predsednica i navela da je spremna za pregovore samo ako se obe strane slože da je Tajvan deo Kine, što je politika koju je ponovio visoki kineski zvaničnik Liu Đančao tokom nedavne posete Americi.
Uoči glasanja, Lai je rekao da će „održati status kvo“, potvrđujući de fakto nezavisnost Tajvana, i držeći se Amerike. Međutim, rekao je da su vrata Tajvana „uvek otvorena za pregvore sa Pekingom u skladu sa principima jednakosti i dostojanstva“.
„Sa Laijevim izborom verovatno ćemo videti isti nivo pretnji koje vidimo od NR Kine, ali pretnje nisu isto što i sukob“, ocenjuje Nahman, napominjući da ni Kina ni Tajvan ne žele da uđu u rat.
SAD i Kina, dve najveće svetske ekonomije, povećale su interakciju od novembarskog sastanka u Kaliforniji između predsednika Džozefa Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga, što je bio njihov prvi susret za godinu dana.
Pročitajte još...
0
1
1
Prošle nedelje, u onome što izgleda delimično kao pokušaj da se krhki dobici u njihovim odnosima zaštite od tenzija oko izbora na Tajvanu, SAD i Kina su nastavile davno zamrznute vojne pregovore u Vašingtonu, dok je američka sekretarka za trgovinu Đina Raimondo razgovarala sa svojim kineskim kolegom, Vang Ventaoom.
Državni sekretar Antoni Blinken takođe se prošlog petka sastao sa Đančaom, visokim kineskim zvaničnikom. Stejt department je saopštio da je Blinken ponovio važnost održavanja mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i da su obe strane „prepoznale važnost nastavka održavanja otvorenih kanala komunikacije“.