Kako su Tramp i njegovi savetnici toliko pogrešili: Iran ih iznenadio, ogromne posledice se već osećaju

Uoči odluke o pokretanju vojne operacije protiv Irana 18. februara, ministar energetike Kris Rajt izjavio je u jednom intervjuu da ne očekuje ozbiljne poremećaje na tržištu energije. Podsetio je da su tokom prethodnih američko-izraelskih udara na Iran u junu prošle godine cene nafte samo kratko porasle.
„Cene nafte su nakratko skočile, a zatim ponovo pale“, rekao je Rajt.

Sličan stav imali su i neki drugi Trampovi savetnici, koji su upozorenja da bi Iran mogao da pokrene ekonomsku odmazdu – uključujući zatvaranje ključnih pomorskih ruta kroz koje prolazi oko 20 odsto svetske nafte – smatrali preteranim, piše Njujork tajms.

Međutim, poslednjih dana pokazalo se da su te procene bile pogrešne. Iran je zapretio da će napasti komercijalne tankere koji prolaze kroz Ormuski moreuz, strateški prolaz iz Persijskog zaliva. Zbog tih pretnji brodovi su gotovo prestali da plove tim područjem, a cene nafte su naglo porasle. Administracija u Vašingtonu sada pokušava da ublaži ekonomsku krizu koja je dovela i do rasta cena goriva u Sjedinjenim Državama.

Ovaj razvoj događaja pokazuje koliko su Tramp i njegovi saradnici potcenili način na koji će Teheran odgovoriti na rat koji iransko rukovodstvo doživljava kao egzistencijalnu pretnju. Za razliku od prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog sukoba, Iran je sada reagovao znatno agresivnije – lansirajući talase raketa i dronova na američke vojne baze, gradove u arapskim zemljama Bliskog istoka i ciljeve u Izraelu.

Američki zvaničnici morali su da menjaju planove u hodu – od hitne evakuacije ambasada do razmatranja ekonomskih mera za obaranje cena goriva.

Nakon zatvorenog brifinga administracije za kongresmene, demokratski senator Kristofer Marfi izjavio je na društvenim mrežama da vlast u Vašingtonu nema jasan plan kako da ponovo otvori Ormuski moreuz.

Bez jasnog plana

On je napisao da administracija „nije imala plan za Ormuski moreuz i ne zna kako da ga bezbedno ponovo otvori“.

U samoj administraciji raste pesimizam zbog nedostatka jasne strategije za završetak rata. Ipak, mnogi zvaničnici izbegavaju da to otvoreno kažu predsedniku, koji i dalje tvrdi da je operacija veliki uspeh.

Tramp je iznosio maksimalističke ciljeve, uključujući zahtev da Iran dobije novog lidera koji bi mu bio naklonjen. Nasuprot tome, državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset iznose znatno uže ciljeve koji bi mogli da omoguće brži izlazak iz sukoba.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit tvrdi da je administracija imala jasan plan pre početka rata.
„Namerno narušavanje tržišta nafte od strane iranskog režima je kratkoročno i neophodno za dugoročnu korist – uklanjanje ovih terorista i pretnje koju predstavljaju za Ameriku i svet“, navela je ona.

Ministar odbrane Hegset priznao je da je Pentagon donekle iznenadila žestina iranskog odgovora, ali je tvrdio da takva reakcija pokazuje slabost režima.
„Ne mogu da kažem da smo tačno očekivali da će reagovati baš na taj način, ali znali smo da je to mogućnost. Mislim da je to pokazatelj očaja režima“, rekao je on.

Tramp sve frustriraniji

Tramp je u međuvremenu sve frustriraniji zbog poremećaja u snabdevanju naftom. U intervjuu za Fox News poručio je posadama tankera da treba da pokažu hrabrost i nastave plovidbu kroz Ormuski moreuz.

„Treba da pokažu malo hrabrosti“, rekao je.

Pre početka rata pojedini vojni savetnici upozoravali su da bi Iran mogao da odgovori veoma agresivno i da će napad shvatiti kao pretnju sopstvenom opstanku. Drugi su verovali da bi likvidacija vrha iranskog rukovodstva mogla da dovede na vlast pragmatičnije lidere spremne na okončanje sukoba.

Iako je Tramp bio obavešten da bi rat mogao da izazove rast cena nafte, taj rizik je smatrao kratkoročnim i manje važnim od cilja da se „odseče glava“ iranskom režimu. Naložio je ministru energetike Rajtu i ministru finansija Skotu Besentu da pripreme mere za eventualni skok cena.

Među razmatranim opcijama bile su državne garancije za osiguranje tankera i pratnja američke mornarice kroz Ormuski moreuz. Međutim, o tim merama javnost nije obaveštena sve do više od dva dana nakon početka sukoba, a pomorske pratnje još nisu sprovedene.

Dodatnu konfuziju izazvao je sam ministar energetike Rajt kada je na društvenim mrežama objavio da je američka mornarica uspešno sprovela jedan tanker kroz moreuz. Ta objava je privremeno umirila tržišta i podigla akcije energetskih kompanija. Međutim, nakon što je objava obrisana jer se ispostavilo da pratnja nije ni bila organizovana, tržišta su ponovo potonula u nestabilnost.

Situaciju dodatno komplikuju obaveštajni podaci da Iran razmatra postavljanje mina u Ormuskom moreuzu. Američka vojska je zato u utorak uveče saopštila da je napala 16 iranskih plovila za postavljanje mina u blizini tog prolaza.

Pretnje po ekonomsku politiku republikanaca

Kako rat uzdrmava globalna tržišta, republikanski političari u Vašingtonu počinju da brinu da bi rast cena nafte mogao da ugrozi njihovu ekonomsku politiku pred predstojeće izbore za Kongres.

Tramp je u javnosti i privatno tvrdio da bi povećanje proizvodnje nafte u Venecueli moglo da ublaži šok izazvan ratom sa Iranom. Administracija je takođe najavila izgradnju nove rafinerije u Teksasu koja bi, prema tvrdnjama zvaničnika, mogla da poveća snabdevanje tržišta i spreči dugoročnu destabilizaciju.

Ipak, Tramp poslednjih dana šalje neujednačene poruke o ratu. Ponekad tvrdi da bi sukob mogao da traje više od mesec dana, a ponekad govori da je operacija već gotovo završena.
U jednom trenutku rekao je da je rat „veoma potpun, praktično završen“, ali je istovremeno poručio da će SAD „nastaviti još odlučnije nego ikada“.

Rubio i Hegset pokušali su da uvedu jasniju poruku i naveli tri ključna cilja operacije.
„Ciljevi ove misije su jasni“, rekao je Rubio. „Uništiti sposobnost režima da lansira rakete, uništiti fabrike koje ih proizvode i uništiti njihovu mornaricu.“

Prema procenama Pentagona, rat već ima ogromne troškove. U prva dva dana sukoba američka vojska potrošila je oko 5,6 milijardi dolara vredne municije, što je znatno više nego što je ranije bilo objavljeno.

Iranski zvaničnici, međutim, poručuju da neće popustiti i da će koristiti kontrolu nad ključnim energetskim rutama kao sredstvo pritiska.
„Ormuski moreuz će biti ili moreuz mira i prosperiteta za sve – ili moreuz poraza i patnje za ratne huškače“, poručio je iranski zvaničnik za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani.