Ukrajinu se već dugo smatra jednom od najkorumpiranijih zemalja na svetu, a nekoliko desetina poslovnih ljudi kontrolisalo je veliki deo njenog bogatstva, kao i TV stanice, rudnike, banke, prodavnice, farme, nekretnine i drugo. Ruski rat protiv Ukrajine stvorio je tako i neočekivane žrtve - ukrajinske oligarhe.
Naime, rat je korenito promenio i političke odnose u samoj Ukrajini, a ruska invazija na tu zemlju opustošila je bogatstvo ukrajinskih oligarha.
„Ogromna fabrika metala u Mariupolju u vlasništvu Rinata Ahmetova pretvorena je u ruševine, obradivo zemljište stoji prazno i prepuno je mina, fabrike ne rade zbog nestanka struje, a pomorski izvoz je smanjen“, navodi Politiko.
Još pre rata predsednik Vladimir Zelenski promovisao je zakon o deoligarhizaciji s ciljem ograničavanja njihovog političkog uticaj, prenosi Index.hr.
„Rat je ojačao to nastojanje. Zelenski više ne treba političku i finansijsku podršku oligarha, a goruće iskustvo odbrane zemlje od ruske agresije verovatno će učiniti Ukrajince manje spremnim da se ponovno klanjaju megabogatašima. Jačanje vladavine prava takođe je uslov za veći deo pomoći koja se sada sliva u Ukrajinu“, piše Politiko.
Ukrajinska vlast je odlučila sprovesti nacionalizaciju strateških kompanija u zemlji, koje su dosad bile u vlasništvu oligarha.
Mediji su se raspisali o sudbinama ne samo ruskih već i ukrajinskih oligarha, koji sami najbolje znaju da su velike krize prilika da se dođe do bogatstva, ali i mogućnost da ga se izgubi. U svemu tome, pomalo očekivano, sporednu ulogu igraju i Hrvatska kao i jedna luksuzna 9-metarska jahta.
Rinat Ahmetov
Najbogatiji čovek u Ukrajini, Rinat Ahmetov, plaća visoku cenu za rusku invaziju na zemlju. Okosnica njegovog poslovnog carstva – metalurški konglomerat Metinvest – izgubio je dva svoja velika pogona u južnoj Ukrajini. Čeličanu Azovstal i železaru Iljič ruske su snage pretvorile u hrpe ruševina tokom napada na Marijupolj. U junu je Ahmetov podneo tužbu protiv Rusije Evropskom sudu za ljudska prava.
Od početka rata njegova druga imovina – uključujući elektrane, banke, farme, rudarska i prerađivačka postrojenja – ili je oštećena ili su je zaplenile ruske snage.
Ahmetovljeve firme skupljale su novac i resurse za pomoć u ratnim naporima, osiguravajući više od 100 miliona dolara u pancirima i kacigama, vozilima za vojsku, paketima hrane i lekovima za civile.
Prema Ahmetovljevom portparolu, on se vratio u Ukrajinu dan pre ruske invazije.
„Početak rata dočekao je kod kuće, u Kijevu. Od tada nije napuštao Ukrajinu ni dana“, rekao je portparol.
Prema ukrajinskom izdanju Forbsa, Ahmetovljevo bogatstvo smanjilo se s gotovo 14 milijardi dolara u januaru na 4.3 milijarde dolara u decembru, ali on je i dalje najbogatija osoba u Ukrajini.
„Budući da se intenzivna vojna akcija i raketni napadi u Ukrajini, nažalost, nastavljaju gotovo svakodnevno, u ovoj fazi nije moguć tačan i potpun proračun gubitaka, a procene mogu biti netačne i neuverljive“, rekao je medijima glasnogovornik portparol oligarha.
Prošle godine predsednik Zelenski ga je optužio za pokušaj državnog udara, što je Ahmetov oštro negirao. Od invazije predao je svoje medijske licence (za pohvalu Zelenskog) i njegova puna podrška ratnim naporima daje mu određenu podršku.
Viktor Pinčuk
Od početka ruske invazije Viktor Pinčuk aktivno je pozivao zapadne nacije da pojačaju svoju vojnu podršku i kritikovao je neke zemlje, poput Nemačke, zbog odugovlačenja. Do kraja septembra oligarh je potrošio više od 45 miliona dolara na podršu ukrajinskoj vojsci i civilima, prema njegovoj dobrotvornoj fondaciji.
U prvim nedeljama rata, kada su se ruske trupe približavale Kijevu, bolničari su bili stacionirani u Pinčukovoj luksuznoj vili u predgrađu ukrajinske prestonice. Oligarhovo poslovno carstvo – izgrađeno oko proizvođača cevi i čeličnih točkova, Interpipea – pretrpelo je manje od poslova drugih oligarha.
„Finansijska situacija holdinga se pogoršala, ali ne može se reći da je katastrofa“, rekao je Aleksander Parašij, direktor istraživanja ukrajinske konsultantske firme Concorde Capital.
„Na njih nisu toliko uticala neprijateljstva koliko porast cena energije i problemi s logistikom“, objasnio je. Pinčukovo bogatstvo palo je s 2.6 milijardi dolara na 2 milijarde dolara, prema Forbsu.
Petro Porošenko
Pre rata Porošenko se borio za svoj politički život, suočavajući se s optužbama za veleizdaju i podsticanje na terorizam. Prema državnim tužiocima, Porošenko je navodno favorizovao isporuke uglja iz područja Donbasa pod kontrolom pobunjenika umesto uglja proizvedenog u Južnoj Africi.
Uprkos njegovim tvrdnjama da je nevin, sud u Kijevu je zaplenio deo njegove imovine. Nakon invazije su TV stanice pod kontrolom Porošenka ublažile svoje kritike Zelenskog.
„Prvog dana ruske agresije, 24. februara, došao sam Zelenskom i rekao: ‘Nisam više opozicioni vođa. I ti i ja smo vojnici. Do naše pobede neću nikoga kritikovati'“, rekao je Porošenko u intervjuu za Glas Amerike.
Porošenko, koji je favorizovao nacionalističku politiku dok je bio predsednik, takođe je obukao vojnu odeću i organizvoao grupe dobrovoljaca za pomoć u ratu – iako ga je kabinet Zelenskog optužio za nepotreban PR.
Porošenkove firme potrošile su više od 46 milijuna dolara za podršku oružanim snagama, rekao je njegov portparol. Isporučio je oklopna vozila kupljena u Italiji i Britaniji, kamionete s pogonom na sva četiri točka, pancirne prsluke, kacige, gorivo i još mnogo toga.
Forbs kaže da je njegovo bogatstvo palo s 1.6 milijardi dolara na 700 miliona dolara.
Ihor Kolomojski
Kolomojski se smatrao glavnim izvornim pokroviteljem ukrajinskog predsednika Zelenskog koji je koristio svoje moćne TV stanice za promovisanje popularnog glumca i komičara tokom predsedničkih izbora 2019. godine.
Međutim, bliske veze s novim vođom nisu spasile Kolomojskog od problema. U januaru je ministarstvo pravosuđa SAD-a optužilo Kolomojskog i saradnika da su prali novac u SAD-u. Njegovi advokati odbacuju bilo kakvu krivicu.
Njegovu glavnu finansijsku imovinu, Privatbank, zaplenile su ukrajinske vlasti pre sedam godina, nakon što su regulatori pronašli rupu od 5 milijardi dolara u njenim knjigama, a Kolomojski se još uvek bori za njen povraćaj.
U julu je Zelenski navodno preduzeo korake da Kolomojskom oduzme ukrajinsko državljanstvo jer takođe ima izraelski i kiparski pasoš. Kolomojski se bori protiv odluke.
PROČITAJTE JOŠ:
U novembru se ukrajinska vlada pozvala na ratne zakone kako bi preuzela kontrolu nad udelima u vodećoj nacionalnoj energetskoj firmi Ukrnafti, koju delimično kontroliše Kolomojski.
Viktor Medvedčuk
Viktor Medvedčuk, pre rata vrijedan 620 miliona dolara, bio je najuticajniji proruski oligarh u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je kum njegove ćerke. Njegova bliskost s Kremljom proizvodila je sve više negativne rezultate.
Pre ruske invazije punog opsega Medvedčuk je bio uhapšen i suočen s istragom zbog moguće veleizdaje na temelju optužbi za saradnju sa Rusijom oko ilegalnog vađenja gasa u Crnom moru, kao i zbog snabdevanja ugljem sa teritorija regije Donbas pod kontrolom pobunjenika.
Medvedčuk je pobegao iz kućnog pritvora nakon invazije, ali je ponovno uhapšen dok je pokušavao napustiti zemlju prerušen u vojnog dobrovoljca. U septembru je razmijenjen za ukrajinske ratne zarobljenike koje su držali Rusi. Njegovo trenutno boravište nije poznato.
Hrvatska je zaplenila njegovu superjahtu Rojal Romens, vrednu 200 miliona dolara, koja će biti prodata na aukciji u korist Ukrajine.
BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar