Kako je najsiromašnija zemlja EU u tajnosti spasila Ukrajinu i zadala žestok udarac Putinu

Radi specifičnog odnosa snaga u bugarskoj politici - i proruskim sklonostima većeg dela njene elite - Sofija se tokom invazije trudila da naglasi da ne naoružava Ukrajinu. To je, međutim, bila dimna zavesa, pokazalo je istraživanje nemačkog dnevnika VELT.Zahvaljujući ekskluzivnim intervjuima s ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, bivšim bugarskim premijerom Kirilom Petkovim i njegovim ministrom finansija Asenom Vasilevim, VELT je sastavio sliku o tome kako je Bugarska koristila posrednike da na početku rata opskrbi Kijev vitalnim zalihama oružja, municije i goriva.Petkov, koji je bio premijer u vreme izbijanja rata, morao se uhvatiti u koštac s intenzivnom ruskom propagadnom domaćih političara, koji su uključivali i njegove koalicione partnere - bugarske socijaliste - naslednike stare Komunističke partije, prenosi Jutarnji list.

Morao je čak da otpusti ministra odbrane koji je poput papagaja ponavljao ruski narativ o ratu Ukrajini. Istovremeno, barem pred očima javnosti, Petkov je nastojao da umanji svaku ideju da će Bugarska - uprkos značajnim zalihama oružja iz sovjetske ere - pokušati da naoruža Ukrajinu.S obzirom na tako delikatnu situaciju, zvanični stav Bugarske prema ratu bio je sličan kao onaj Mađarske i Viktora Orbana.Ali Petkov i Vasilev, sada opozicioni političari, koji se nadaju kako će uskoro ponovo osvojiti vlast, prekinuli su svoje ćutanje o pravoj razmeri Bugarske uloge u ratu u Ukrajini prošlog proleća.Naime, zvaničnici su izbegavali sve tragove zvaničnih transakcija između njihove i ukrajinske vlade, te su za dostavu oružja i municije koristili posredničke firme u Bugarskoj i inostranstvu. Putem njih su otvorili rute snabdevanja koje su vodile u Ukrajinu, vazdušnim i kopnenim putem, kroz Rumuniju, Mađarsku, i Poljsku.“Procenjujemo da je otprilike trećina municije potrebne ukrajinskoj vojsci u ranoj fazi rata dolazila iz Bugarske”, rekao je Petkov za VELT.

Jednako je osetljiva situacija s gorivom koje je Bugarska isporučivala Ukrajini, a koje je prerađeno je od ruske sirove nafte u crnomorskoj rafineriji, koja je u to vreme pripadala ruskoj firmi Lukoil.“Bugarska je postala jedan od najvećih izvoznika goriva u Ukrajinu i pokrivala je 40 odsto ukrajinskih potreba”, rekao je bivši ministar finansija Vasilev za VELT. Vlada u Kijevu potvrdila je tu verziju događaja.Kuleba je za VELT rekao da je njegovoj zemlji pretila opasnost da ostane bez municije prošlog aprila.“Znali smo da Bugarska u skladištima čuva velike količine nama potrebne municije. Zato me predsednik Vladimir Zelenski poslao da nabavim potreban materijal”, rekao je Kuleba.U to vreme, objasnio je Kuleba, radilo se o "životu i smrti", jer bi u suprotnom, kako je rekao, Rusi zauzeli još sela i gradova, te "ubili, mučili i silovali" još Ukrajinaca.

Pakleni planDana 25. februara, samo jedan dan nakon invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, na neformalnom sastanku Evropskog savet u Briselu, Petkov je svojim kolegama zvaničnicima naglasio da Zelenski možda ima manje od 48 sati života, te da Savet mora odmah doneti teške odluke o sankcijama Rusiji. Evropska komisija je na kraju podržala te poteze.Istovremeno, ministar finansija Vasilev učestvovao je na sastanku ministara finansija EU-a u Parizu. Svi su još bili u šoku radi Putinove odluke da pokrene invaziju. Zatim je Vasilev održao govor. Ne o brojkama i ekonomskim posledicama, već o tome šta je Putin mislio pod “denacifikacijom Ukrajine”. Osvrnuo se na iskustva Bugarske.“Isto su Rusi učinili u Bugarskoj nakon Drugog svetskog rata. Ubili su hiljade disidenata, profesora i sveštenika”, rekao je Vasilev. I on je zatražio hitno donošenje rezolucija, a učesnici sastanka potvrdili su za VELT da je bugarski ministar promenio raspoloženje okupljenih delegata.Dva dana kasnije Brisel je primenio te mere. U EU krugovima oni su poznati kao “bugarski predlog”.

Dana 19. aprila, neposredno pre posete Petkova Kijevu, ukrajinski ministar spoljlnih poslova Kuleba otputovao je u Sofiju, jer je započela nova i neizvesna faza rata. Ukrajinci su potisnuli agresore iz šire regije Kijeva i sa sjevera, ali glavnina zapadnog oružje još nije stigla. Borbe su bile toliko intenzivne, kaže danas Kuleba, da je Ukrajina hitno morala obnoviti svoje zalihe. Pogotovo im je trebala municija sovjetske proizvodnje.Petkov je za VELT otkrio kako je to njegova vlada ovlastila posrednike za izvoz.Snimci koje datiraju iz 2022. aprila prikazuju teretne avione "natovarene do vrha" oružjem, kako lete između Bugarske i Poljske. Ono što je poznato jeste da je poljski aerodrom luka Žešov, 70 kilometara od ukrajinske granice i koju pažljivo čuva NATO, bila glavna tačka za otpremu."Pobrinuli smo se da kopneni put preko Rumunije i Mađarske takođe bude otvoren za kamione", rekao je Petkov.Kuleba je potvrdio kako su te isporuke stigle. Naglasio je da se ne radi o tome da je bugarska vlada direktno pružila vojnu pomoć Ukrajini, "već da su ukrajinske firme i firme iz zemalja NATO-a, od bugarskih dobavljača, dobile priliku nabaviti ono što je potrebno".Prema informacijama dostavljenim VELT-u, SAD i Velika Britanija platile su isporuke.

Stvari su počele izlaziti na videlo kada je zvaničnik državne vojne firme Kintex, Aleksander Mihailov, nakon političkog spora morao dati ostavku. Tada je izašao u javnost s brojkama - verovatno s ciljem da sruši Petkovu vladu. Mihailov je govorio kako je od početka rata, u Ukrajinu, ostvaren izvoz u vrednosti od “2 milijarde evra”. Spomenuo je tada i isporuke municije za višecevni raketni bacač Grad BM-21.Ali ubrzo je sve to bilo zaboravljeno. Međunarodni mediji ostali su usresređeni na isporuku oružja sa Zapada, a Socijalistička stranka Bugarske, neprestano je pretila da će raskinuti koaliciju, ako Kijev dobije bilo kakvu direktnu podršku.Poslovi sa gorivomVasilev se priseća sastanka Svetske banke u Vašingtonu prošlog proljeća. Tamo mu je, tvrdi, ukrajinski zvaničnik rekao da njihovim trupama ponestaje goriva. Valja ponovno podsetiti kako Bugarska ima rafineriju u blizini Burgasa na Crnom moru, kojom upravlja podružnica ruske grupe Lukoil, a snabdeva je tankerima iz Rusije.Vasilev je rekao da je podstakao Lukoil u Bugarskoj da izvozi višak nafte u Ukrajinu. Sama Bugarska treba otprilike polovinu goriva koje proizvodi rafinerija; ostatak je, kaže, otpremljen u Ukrajinu. I ovoga puta snabdevanje lokalnih firmi odvijalo se preko stranih posredničkih firmi.Kijev je VELT-u potvrdio da su ukrajinske firme dobile gorivo o kojem Vasilev govorio.

"Kamioni i cisterne redovito su stizali u Ukrajinu preko Rumunije, a u nekim slučajevima gorivo je utovareno i na teretne vozove", objasnio je Vasilev. Rafinerija Lukoil u Burgasu od početka godine u potpunosti je pod kontrolom Bugarske, veze s Rusijom su prekinute, a naftu sada nabavljaju iz drugih zemalja. Vlada u Sofiji službeno je u novembru zatražila od Komisije EU dozvolu za izvoz goriva rafiniranog iz ruske nafte na razna odredišta, koja uključuju i Ukrajinu.Putinova osvetaS uspostavom tajnih linija snabdeanja za Ukrajinu, Petkov je preuzeo veliki rizik. Ankete u Bugarskoj pokazale su da je 70 posto građana zabrinuto zbog uvlačenja u rat i stoga se protivi prevelikoj podršci Ukrajini.Kremlju, naravno nije promaknulo da je Bugarska, pod vodstvom Petkova i Vasileva, pomagala Ukrajini.Petkov tvrdi da Kremlj, počevši od maja, bombarduje njegovu zemlju kibernetičkim napadima. Napadnuta je elektrosnabdevanje i pošte, a povremeno se nisu mogle isplatiti plate državnim službenicima. Moskva je takođe pokušala podmititi zastupnike i infiltrirati se u vlasti, dodaje Petkov. Između marta i juna Bugarska je proterala oko 70 radnika ruske ambasade u Sofiji zbog špijuniranja.Moskva je znala da je upravo Bugarska zemlja EU-a koja najviše zavisi od ruskog gasa i odlučila je od njih učiniti primer. Već 27. aprila Gasprom je odabrao Bugarsku kao prvu zemlju EU u koju će prekinuti izvoz gasa. No Sofija nije popuštala. Unutar 24 sata premijer Petkov predstavio je rešenje koje bi omogućilo gotovo 7 miliona stanovnika Bugarske da prežive bez gasa iz Rusije.“Jasno sam rekao u razgovorima da su dva američka tankera politički signal celoj Evropi da uvek postoje načini izlaska iz zavisnosti od Rusije“, kazao je Petkov.Petkova vlada srušena je letos kada mu je parlament izglasao nepoverenje. Svoju ulogu u tome imale su i proruske snage, piše Politiko. Potom je bugarski je parlament odlučio da zvanično dopustiti isporuke oružja Ukrajini.“Duboko smo zahvalni Bugarskoj na tome”, rekao je Kuleba. Međutim, istaknuo je, kako već vidi pokušaje da se ta odluka poništi. “Neverovatno je koliko neke snage uporno pokušavaju Bugarsku odvući na stranu agresora i koljača.”Petkov i Vasilev ispisali su istoriju organizacijom ovakve tajne pomoći, koja je bez presedana. Sa svojom strankom "Nastavljamo promene", žele se ponovno kandidovati na sledećim izborima i nastaviti, kako tvrde, borbu za Bugarsku bez korupcije koja je okrenuta Zapadu."Upravo mi smo pokazali da je svet moguć bez zavisnosti i bojazni od Rusije", navodi se.BONUS VIDEO: Pad helikoptera u blizini vrtića u regionu Kijeva

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=padhelikopteraublizinivrtiauregionukijeva-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5130495"]