Italija sprema drakonske kazne: Do 100.000 evra za upotrebu stranih reči u zvaničnoj komunikaciji

Fabio Rampeli, član Donjeg doma poslanika, predstavio je zakon koji je podržala premijerka..Iako zakon obuhvata sve strane jezike, on je posebno usmeren na „anglomaniju” ili upotrebu engleskih reči, za koje se u nacrtu navodi da „unižavaju i mrze” italijanski jezik, dodajući da je još gore jer Velika Britanija više nije deo EU.Predlog zakona, koji tek treba da ide na skupštinsku raspravu, zahteva da svako ko ima funkciju u javnoj upravi ima „pismeno i usmeno znanje i vladanje italijanskim jezikom“.Takođe zabranjuje upotrebu engleskog jezika u zvaničnoj dokumentaciji, uključujući „akronime i nazive“ radnih uloga u kompanijama koje posluju u zemlji.Strani subjekti bi morali da imaju izdanja svih internih propisa i ugovora o radu na italijanskom jeziku, prema nacrtu zakona koji je dostavljen na uvid CNN.„Ne radi se samo o modi, jer moda prolazi, ali anglomanija ima posledice po društvo u celini“, navodi se u nacrtu zakona.Prvi član zakona garantuje da čak i u kancelarijama koje se bave strancima koji ne govore italijanski, italijanski mora biti primarni jezik koji se koristi.Članom 2 bi italijanski bio „obavezan za promociju i korišćenje javnih dobara i usluga na nacionalnoj teritoriji“. Ako to ne uradite, to bi moglo da dovede do kazne između 5.000 i 100.000 evraNa udaru i Napolitanci i Sicilijanci: Na crnoj listi južnjački sleng - brusketa, a ne brušetaPrema predloženom zakonu, Ministarstvo kulture bi osnovalo komisiju čija bi nadležnost bila „pravilna upotreba italijanskog jezika i njegov izgovor“ u školama, medijima, trgovini i oglašavanje.To bi značilo da bi izgovaranje „bru-šeta“ kako to čine na jugu zemlje na primer Napolitinci ili Sicilijanci umesto „bru-sketa“ moglo biti kažnjivo.Pokret za očuvanje italijanskog jezika pridružuje se postojećoj vladinoj ponudi za zaštitu kuhinje u zemlji.Pokret je podržao zakon za zabranu takozvane sintetičke kuhinje ili kuhinje zasnovane na proizvodnji iz laboratorije zbog nedostatka naučnih studija o efektima sintetičke hrane, kao i za „čuvanje nasleđa naše nacije i naše poljoprivrede zasnovane na mediteranskoj ishrani“, rekao je na KZN ministar zdravlja Oracio Skilaći.Prošle nedelje, italijanski ministri kulture i poljoprivrede zvanično su kandidovali italijansku kuhinju za status Uneskove svetske baštine, o čemu će biti odlučeno u decembru 2025. godine.BONUS VIDEO: Desničarka opsednuta Hobitom: Ko je Đorđa Meloni, prva žena premijer Italije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kojeorameloniprvaenapremijeritalijeml-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4173088"]