U jeku saniranja posledica serije zemljotresa koji su prošle nedelje pogodili Tursku, ova zemlja dobila je još jedne zastrašujuće vesti. Seizmolozi predviđaju da u narednom periodu snažan potres očekuje Istanbul, koji bi već sada trebalo da počne da se priprema za zemljotres koji može da pogodi bilo kada i mobiliše sve raspoložive resurse da spase živote i izvuče pouku o ekonomskim posledicama.
Naučnici koji su govorili za Al Džaziru Ingliš rekli su da je velika verovatnoća da će veliki zemljotres pogoditi najveći grad Turske, dok nacija tuguje zbog smrti desetina hiljada ljudi na jugoistoku zemlje pre više od nedelju dana.
Više od 40.000 ljudi je poginulo, a 80.000 je povređeno u zemljotresima jačine 7,8 i 7,6 stepeni Rihterove skale – sa epicentrom u gradu Karamanmarašu – koji su se dogodili u razmaku od samo nekoliko sati 6. februara.
Dvostruki zemljotresi pogodili su 10 provincija u Turskoj i ubili hiljade drugih u Siriji, a broj poginulih i dalje raste u obe zemlje. Mnoge žrtve su i dalje zarobljene ispod srušenih zgrada širom regiona.
Ogromna katastrofa pokrenula je pitanje spremnosti za zemljotres u Istanbulu, poslovnom i turističkom glavnom gradu Turske u kojem živi oko 16 miliona ljudi. Naučnici kažu da je megalopolis pod neposrednom pretnjom snažnog zemljotresa – možda višestrukog.
„Tenzija na liniji“
Sukru Ersoj, profesor geologije na turskom Tehničkom univerzitetu Iildiz, rekao je da istorijski podaci o prošlim zemljotresima sugerišu da je jedan na liniji raseda ispod Mramornog mora blizu.
„Znamo koliko se linija raseda Severne Anatolije pomera svake godine kroz istraživanje. Pomeranje linije raseda dovešće do napetosti na liniji koja će izazvati zemljotres”, rekao je on za Al Džaziru, ali je dodao da je nemoguće znati kada će se tačno dogoditi.
Husein Alan, predsednik Komore geoloških inženjera, složio se: „Prema podacima koje imamo, očekuje se zemljotres jačine 7,0 ili više u Istanbulu“.
Ersoi je objasnio: „Linija raseda ispod Mramornog mora ima kapacitet da stvori dva zemljotresa jačine od 7,0 u jednoj godini. To smo videli u zemljotresima 1999. godine, kao i u drugim zemljotresima u regionu u prošlosti“.
Zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale pogodio je zapadni deo turskog regiona Marmara u avgustu 1999. godine i ubio najmanje 17.500 ljudi. Još jedan zemljotres jačine 7,2 stepeni Rihterove skale pogodio je obližnje Duzdže u novembru te godine, ubivši 845 ljudi.
Turska se nalazi u regionu koji ima nekoliko tektonskih ploča, a mnogo je verovatnije da će se zemljotresi desiti oko granica između ploča. Severnoanadolska linija raseda deli Evroazijsku i Anadolijsku ploču i prolazi kroz Mramorno more, koje se nalazi južno od Istanbula.
Šta može da se uradi?
Istanbul je proizveo 30,4 odsto turskog bruto domaćeg proizvoda 2021. godine, prema zvaničnim podacima, što ga čini srcem ekonomske aktivnosti u zemlji.
U megalopolisu se nalaze i najvitalniji proizvodni pogoni u zemlji koji bi mogli duboko da naškode turskom industrijskom sektoru. Ersoj je rekao da bi ozbiljne seizmičke aktivnosti koje pogađaju Istanbul i ostatak zemlje trebalo da budu na vrhu dnevnog reda za vlasti.
„Priprema za zemljotrese trebalo bi da bude glavni projekat u Istanbulu i Turskoj. Trebalo bi da počnemo sada, da počnemo brzo i da mobilišemo sve resurse da se pripremimo za zemljotres u Istanbulu“, rekao je on.
U međuvremenu, Alan je rekao da bi Istanbul trebalo da uspostavi sveobuhvatan akcioni plan za zemljotrese i da bi trebalo ojačati ključnu infrastrukturu za pripremu gradskih vladinih kancelarija, bolnica, vojnih baza i vatrogasnih zgrada, tako da je hitan odgovor spreman za pokretanje nakon snažnog potresa.
„U zemljotresima na jugoistoku Turske srušile su se mnoge državne zgrade, uključujući bolnice i jedinice za hitne slučajeve“, rekao je on, napominjući da ti objekti stoga ne mogu pomoći u pružanju pomoći u slučaju katastrofe.
„Videli smo šta se desilo kada su zemljotresi oštetili vazdušnu, putnu i železničku infrastrukturu. Pomoć ne može dovoljno brzo da stigne u region. Vlasti takođe moraju ubrzati urbanu transformaciju Istanbula počevši od najugroženijih područja u gradu do topografskih efekata“, rekao je Alan.
„Međutim, zgrade u Istanbulu koje se nalaze oko korita potoka, na obalama i na napunjenom zemljištu treba da budu prioritet u urbanoj transformaciji, kao i one u područjima sa rizikom od klizišta“, dodao je Alan.
Pravila izgradnje u zemlji su ažurirana nakon zemljotresa 1999. godine, a turski kodeks seizmičkog dizajna je poboljšan novim propisima. Pored toga, turska vlada je pokrenula projekat transformacije grada za zamenu starih zgrada novim.
Tokom prošlonedeljnih zemljotresa, neke novoizgrađene zgrade su se srušile, potvrđujući kritike da se propisi ne primenjuju na transparentan način. Ersoj je rekao da je korupcija visoka u građevinskom sektoru u Turskoj, „i da je zbog toga bilo zloupotreba“ u nekim građevinskim inspekcijama.
PROČITAJTE JOŠ:
Veoma rizično
Istanbul je brzo rastao u poslednjih nekoliko decenija zbog migracije iz drugih turskih regiona, uglavnom povezanih sa socioekonomskim faktorima. Pošto je zemljište sve oskudnije, građevinske kompanije su počele da grade višespratnice kako bi zadovoljile potražnju za nekretninama.
„Ove višespratnice mogu biti pogođene zemljotresom koji se očekuje ispod Mramornog mora. Ali na njih mogu uticati i potresi na daljinu – kao u drugim regionima – kroz površinske talase zbog svoje visine“, rekao je Ersoj.
Prema podacima koje je podelio gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, od oko 1,2 miliona građevina u gradu ima oko 90.000 zgrada u „statusu visokog rizika“ od zemljotresa.
Još 170.000 zgrada je na listi „srednjeg rizika“, prema istraživanju Metropolitanske opštine Istanbula.
U prošlonedeljnoj katastrofi, kaže Murat Kurum, ministar životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena, 24.921 zgrada u regionu se „srušila, hitno ih je trebalo srušiti ili je pretrpela velika oštećenja“.
Ersoj je rekao da zemljotresi mogu ozbiljno da ograniče ekonomski razvoj jedne nacije i da vlade moraju biti spremne da minimiziraju njihove najgore posledice.
„Kada su zemlje oštećene zemljotresima, njihove investicione inicijative odlaze u smeće i ne mogu da napreduju – slično kao da su točkovi automobila zaglavljeni u blatu“, rekao je on. „Stoga treba da budemo proaktivni i da se pripremimo pre zemljotresa“, navodi se.
BONUS VIDEO: Hataj u ruševinama – snimci dronom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar