Iran je obezglavljen u najgorem trenutku, sva moć je u rukama jednog čoveka: Kreću "igre prestola" za prevlast u zemlji koja je već u haosu

Imenovani naslednici

Ajahtolah Hamnei imenovao je Mohameda Mohbera, prvog potpredsednika Irana, za vršioca dužnosti funkcije predsednika do novih izbora. Za vršioca dužnosti šefa diplomatije imenovan je Ali Bageri Kani.

Mohber je postao prvi potpredsednik 2021. godine kada je Raisi izabran za predsednika. Bio je deo tima iranskih zvaničnika koji su posetili Moskvu u oktobru i pristali da ruskoj vojsci isporuče rakete zemlja-zemlja i više dronova, rekli su izvori agenciji Rojters u to vreme.

Kriza u Teheranu

Ebrahim Raisi je bio blizu vrhunca moći u Islamskoj Republici i spremao se da se uzdigne na sam vrh.

Njegova smrt u helikopterskoj nesreći prekinula je spekulacije o tome ko će na kraju zameniti 85-godišnjeg vrhovnog vođu Hamneija, čije je zdravstveno stanje već dugo u fokusu intenzivnog interesovanja.

Ne očekuje se da će tragična sudbina ekstremno konzervativnog predsednika Irana poremetiti pravac iranske politike.

Ali, definitivno će testirati sistem u kojem konzervativci sada dominiraju u svim granama vlasti.

„Sistem će napraviti masovnu predstavu o njegovoj smrti i pridržavati se ustavnih procedura kako bi pokazao funkcionalnost, dok traži novog regruta koji može da održi konzervativno jedinstvo i lojalnost Hamneiju“, smatra Sanam Vakil, direktor programa ua Bliski istok u istraživačkom centru "Chatham House".

Raisijevi protivnici, bez ikakve sumnje, neće patiti zbog smrti bivšeg tužioca, kog optužuju da je odigrao odlučujuću ulogu u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih, što je on negirao.

Za iranske vladajuće konzervativce, državna sahrana će biti prilika da počnu da šalju signale da je sve u najboljem redu i da u Iranu neće doći do promena.

Još jedna kritična pozicija koja se mora popuniti je mesto koje je imao Raisi u Skupštini eksperata, telu koje je ovlašćeno da izabere novog vrhovnog vođu, kada dođe ta daleko važnija tranzicija.

„Raisi je bio potencijalni naslednik vrhovnog vođe jer je, kao i sam Hamnei kada je postao vrhovni vođa, bio relativno mlad, veoma lojalan, ideolog posvećen sistemu koji ima priznanje“, kaže Vakil o ovom tajnovitom procesu.

Čak i pre nego što je Raisijeva smrt zvanično potvrđena, ajatolah Hamnei je u objavi na mreži "Iks" poručio da „iranski narod ne treba da brine, jer neće biti poremećaja u poslovima u zemlji“.

Neposredniji politički izazov biće organizovanje vanrednih predsedničkih izbora.

Vlast je sada preneta na potpredsednika Mohameda Mohbera, a novi izbori moraju biti održani u roku od 50 dana.

Ovaj apel biračima uslediće samo nekoliko meseci nakon što su martovski parlamentarni izbori otkrili rekordno nisku izlaznost u zemlji koja se nekada ponosila snažnim i entuzijastičnim učešćem u izborima.

Nedavne izbore, uključujući i predsedničke 2021. koji su Raisija doveli do vrha vlasti, takođe je obeležilo sistematsko isključivanje umerenih i reformskih rivala od strane nadzornog tela.

Čak i u redovima najbližim Raisiju, izgleda da nema očiglednog kandidata za novog predsednika.

„Postoje različiti delovi unutar ove konzervativne grupe, uključujući pojedince koji su tvrdokorniji i druge koji se smatraju pragmatičnijim“, ističe Hamidreza Azizi, gostujući saradnik u "SVP", istraživačkom centru sa sedištem u Berlinu.

On smatra da će smrt Raisija intenzivirati dosadašnje nadmetanje za pozicije u Iranu.
Ko god preuzme Raisijevu funkciju, nasleđuje ograničene poluge moći, kao i složenu političku i ekonomsku situaciju u zemlji.

Konačna vlast u donošenju odluka u Islamskoj Republici je u rukama Hamneija. Spoljna politika, posebno u regionu, rezervisana je za Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) koji ima rastuću moć.

Ekonomska i politička kriza

Dok je Raisi obavljao sužene zadatke svoje funkcije, Iranci su se borili sa sve većim finansijskim poteškoćama povezanim sa međunarodnim sankcijama, kao i lošim upravljanjem i korupcijom.

Inflacija je porasla na više od 40 odsto, a vrednost domaće valute je smanjena.

Tokom Raisijevog mandata, Iran je pogodio potresao veliki talas protesta, koji je izazvan smrću 22-godišnje Mahse Amini u pritvoru. Nju je uhapsila policija za moral zbog navodnog kršenja strogih iranskih pravila oblačenja.

Nekoliko nedelja pre nemira, Raisi je naredio pooštravanje iranskog „zakona o hidžabu i čednosti”, koji je obavezao žene da se ponašaju i oblače skromno, uključujući nošenje hidžaba.

Njegova smrt nastupila je u trenucima novog rata na Bliskom istoku i sve većih tenzija sa Izraelom. Takođe, Iran i Sjedinjene Američke Države već duže vreme gaje izuzetno loše odnose, što se reflektuje i na celokupu geopolitičku situaciju.

Raisijeva administracija nije zabeležila napredak u odnosima sa Amerikom. Pored toga, šef diplomatije koji je takođe stradao, pokušavao je da oslabi uticaj međunarodnih sankcija.

On je bio i osoba bliska "osovini otpora", kako sebe nazivaju militantne grupe iz regiona koje podržava Iran. U pitanju su Hamas, Hezbolah i Huti, koji su u saopštenju naveli da su zbog smrti Raisija "ostali bez velikog brata i zaštitnika".