0
Dok severna hemisfera praktično gori pod rekordnim letnjim toplotnim talasom, mnogo južnije, ruši se još jedan zastrašujući klimatski rekord. Morski led na Antarktiku pao je na neviđeno niske nivoe za ovo doba godine, a naučnici su procenili da je "nestao" led veličine Argentine.
Svake godine, antarktički led se smanjuje na najniže nivoe krajem februara, tokom leta na ovom kontinentu. Morski led se zatim ponovo nakuplja tokom zime.
Ali, ove godine naučnici su primetili nešto drugačije.
Morski led se nije vratio ni blizu očekivanog nivoa. U stvari, led je na najnižem nivou za ovo doba godine od kada su počeli da se evidentiraju podaci pre 45 godina. Led je oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara ispod prethodnog zimskog rekorda postavljenog 2022. godine, prema podacima Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC).
Sredinom jula, morski led na Antarktiku bio je 2,6 miliona kvadratnih kilometara ispod proseka od 1981. do 2010. godine. To je područje skoro jednake veličine kao Argentina ili kombinovana područja Teksasa, Kalifornije, Novog Meksika, Arizone, Nevade, Jute i Kolorada.
Neki naučnici su ovaj fenomen opisali kao izvanredan – nešto što je tako retko, velika je verovatnoća da se dešava samo jednom u milionima godina.
Ted Skambos, naučnik sa Univerziteta Kolorado Boulder, rekao je da je evidentno da dolazi do značajnih klimatskih promena širom sveta.
„Igra se promenila. Nema smisla govoriti o izgledima da se to ponavljaju promene u sistemu kakav je nekada bio, sve nam jasno govori da se sistem promenio“, kaže on.
Naučnici se sada trude da otkriju zašto se sistem toliko promenio.
Antarktik je udaljen, složen kontinent. Za razliku od Arktika, gde se morski led konstantno spušta kako se klimatska kriza ubrzava, morski led na Antarktiku se pomerio sa rekordno visokih na rekordno niske nivoe u poslednjih nekoliko decenija, što otežava posao naučnicima koji pokušavaju da shvate šta se dešava.
Od 2016. godine, naučnici su počeli da primećuju opadajući trend. Dok prirodna klimatska varijabilnost utiče na morski led, mnogi naučnici kažu da klimatske promene mogu biti glavni pokretač leda koji nestaje.
„Sistem Antarktika je uvek bio veoma promenljiv. Ovaj trenutni nivo varijacija je, međutim, toliko ekstreman da se nešto radikalno promenilo u protekle dve godine, ali posebno ove godine, u odnosu na sve prethodne godine unazad najmanje 45 godina“, tvrdi Skambos.
Nekoliko faktora utiče na gubitak morskog leda, rekao je naučnik, uključujući snagu zapadnih vetrova oko Antarktika, koji su povezani sa povećanjem zagađenja planete koja se zagreva.
„Toplije temperature okeana severno od granice Antarktičkog okeana, mešanje u vodu koja je obično donekle izolovana od ostatka svetskih okeana, takođe je deo objašnjenja ovog fenomena, kaže Skambos.
Pojava bez presedana ove zime može ukazivati na dugoročnu promenu za izolovani kontinent, rekao je Skambos.
„Više je verovatno da nećemo videti kako se antarktički sistem oporavlja na način na koji je to učinio pre, recimo, pre 15 godina, u veoma dugom periodu u budućnosti, a možda i nikada više“, oštro kaže naučnik.
Drugi su, pak, nešto oprezniji kada je reč o prognozama.
„To je veliko odstupanje od proseka, ali znamo da antarktički morski led pokazuje veliku varijabilnost iz godine u godinu“, rekla je Džulijen Strov, viši naučnik u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu, dodajući da je „prerano reći da li je ovo nova normalnost ili ne“.
Morski led igra vitalnu ulogu, objašnjavaju naučnici, igra ključnu ulogu na Antarktiku. Iako ne utiče direktno na porast nivoa mora, pošto već pluta u okeanu, ima indirektne efekte. Njegov nestanak ostavlja obalne ledene pokrivače i glečere izložene talasima i toplim okeanskim vodama, što ih čini ranjivijim na topljenje i lomljenje.
Nedostatak morskog leda takođe bi mogao imati značajan uticaj na divlje životinje, uključujući one kojima se hrane mnogi kitovi u regionu, i pingvine i foke koji se oslanjaju na morski led za ishranu i odmor.
U širem smislu, morski led na Antarktiku doprinosi regulaciji temperature planete, što znači da bi njegov nestanak mogao imati kaskadne efekte daleko izvan kontinenta.
Morski led reflektuje dolaznu sunčevu energiju nazad u svemir, kada se topi, izlaže tamnije okeanske vode ispod koje apsorbuju sunčevu energiju.
Delovi Antarktika već neko vreme primećuju alarmantne promene. Antarktičko poluostrvo, vretenasti lanac ledenih planina koji se nalazi sa zapadne strane kontinenta, jedno je mesta na južnoj hemisferi koje se najbrže zagreva.
Prošle godine, naučnici su rekli da ogromni glečer „Thwaites“ na Zapadnom Antarktiku – takođe poznat kao „Glečer Sudnjeg dana“ – „visi o koncu“ dok se planeta zagreva.
POGLEDAJTE JOŠ:
Naučnici su procenili da bi globalni porast nivoa mora mogao da se poveća za oko tri metra ako se Tvaites potpuno sruši, razarajući priobalne zajednice širom sveta.
Skambos je rekao da je rekordno nizak nivo leda ove zime veoma alarmantan signal.
„Tokom 2016. antarktički morski led je doživeo prvi veliki pad. Od 2016. je ostao nizak, a sada je dno otpalo. Nešto veliko u ogromnom delu planete odjednom se ponaša drugačije od onoga što smo videli u poslednjih 45 godina“, zaključuje naučnik.
