Godina pobede ili poraza koji će odrediti budućnost sveta, a sve je u rukama trenutno najomraženijeg čoveka

Na pomen toga kako bi mogla da izgleda vladavina Vladimira Putina posle rata u Ukrajini, naš sagovornik kaže da se to intrigrantsko pitanje nameće u ratom neizvesnoj sudbini Rusije. Prema njegovom mišljenju, na jedan način se gleda na lidera kad rat dobija, a sasvim na drugi kada ga gubi."Godina pred nama - 2023. je godina pobede ili poraza, kada ništa neće biti isto kao pre. Putin može doneti oreol ruske imperijalne slave, moći kojoj kraja biti neće, a koja ni danas nije mnogo manja. A mogući poraz? Rat je, ništa nije isključeno. Šta će se dogoditi dan nakon poraza teško je naslutiti. Da li će biti Rusije, pitaju se mnogi? Da li će se nastaviti raspad imperije po nacionalnim ili drugim, teritorijalnim šavovima? Ono što je momentalno sigurno, Putin nikako nije za političku penziju, mada je, za čudo, o njoj 'sanjao' u ranom periodu svoje vladavine. Ne pokazuje to ni jednim svojim migom", navodi sagovornik Nova.rs.

Ističe da se Putin upire u 1812., 1945. godinu, u „istorijsku Rusiju“ i njene granice, kao svoje političke ciljeve koje želi da dostigne. U toj ruskoj (sovjetskoj) političkoj prošlosti, koja služi kao mesijanska misija ruske budućnosti, kako kaže Đukić, Putina podržava značajan deo ruskog društva, pre svega "patriotske snage"."Međutim, planovi ruskog vladara i 'ostatka sveta' duboko se razilaze. Rusija postaje sve izolovanija, politički, ekonomski, tehnološki, svakim danom pod sve većim teretom sankcija, i ostaće to decenijama. Ima li u takvoj Rusiji, još demografski ruiniranoj, Putin čarobni štapić za ruski imperijalni put ne ugrozavajući njeno samo postojanje?", upitao je Đukić.Karijerni diplomata smatra da se na primeru ruske invazije na Ukrajinu pokazalo po ko zna koji put, kako se olako rat započinje, a ratni planovi agresora sapliću na prvom koraku.

"Ništa se nije dogodilo - brza i laka pobeda, 'denacifikacija i demilitarizacija cele Ukrajine'. Moskva ne sme da prizna poraz, a niko nije pobedio 'ceo svet'. Istorija uči da u ratu pobeđuje onaj ko se bori za slobodu svoje zemlje, svoga naroda, za granice svoje države. Podrška 'koliko treba i do kada treba' Ukrajini Zapada, SAD, NATO-a, EU. Izuzetno hrabri ukrajinski predsednik Zelenski, iz Bahmuta, sa prve linije fronta, otputovao je u Vašington da overi tu podršku. Ulazimo u godinu kada predstoji nova ratna spirala, preteći da viđene užase rata u Ukrajini baci u zasenak", navodi sagovornik Nova.rs.Što se tiče pitanja mira i da li je on ipak moguć, Đukić ističe da Rusija govori o miru pri tome da Ukrajina snosi nemerljivo visoku cenu, da joj ostavi 22,5 procenata teritorije."Da li bi Rusija tu stala kada je 24. februara 2022. htela celu Ukrajinu? Ukrajina za mir sa Rusijom traži da se njena armija povuče na međunarodno priznate granice dve države 1991. godine, da joj se plati ratna šeta, da se sudi za ratne zločine, da joj se garantuje bezbednost faktički članstvom u NATO-u kada je važeće garancije (Budimpeštanski memorandum 1994) Rusija pogazila. Koje su druge opcije? Onaj ko bude bolji na bojnom polju, ko pobedi, diktiraće uslove mira za zelenim stolom. Trenutno, danas, nema druge opcije, što ne znači da se ona ne može pojaviti u nekom novom odnosu zaraćenih strana i šire u međunarodnoj zajednici. Ratove dobijaju i velike i male države, tako ih i gube. Nema pravila po kojem isključivo pobeđuju veliki, a gube manji i mali. Da je tako, rat nikada ne bi izgubio ni Aleksandar Makedoski, ni Džingis Kan, ni SAD u Vijetnamu, ni SSSR i SAD u Avaganistanu", ocenjuje bivši ambasador.

Kada govorimo o izolacije Rusije, zbog čitave situacije u Ukrajini, postavlje se pitanje da li Evropa može da opstane u tom slučaju. Đukić ističe da su skoro sve veze prekinute."Bez Rusije se i može i mora, što pokazuje rat u Ukrajini. Poluvekovna evropska „istočna politika“ uzjamne saradnje Zapadne Evrope sa istočnom, sa Rusijom (SSSR), kao otklon od Hladnog i Drugog svetskog rata, poražena je ratom u Ukrajini! Evropa je pokazala neverovatnu nedalekovidost, dok su SAD još jednom demonstrirale vrednosti svoje strateške politike. Glavni pak beneficijari rusko-ukrajinskog rata su jasno uzdržane Kina i Indija, uključujući i jeftine ruske energente. Najveći ratni gubitnik je Rusija, bez obzira kako se rat završi", istakao je on.

Đukić ističe da SSSR sa velikom grupom socijalističkih zemalja nije mogao da opstane izlovan."Ta moćna grupa zemalja nije uspela da pronađe odgovor na sankcije razvijenih kapitalističkih zemalja započete 1949. i pa sve do 1990. Iz Moskve danas stižu uveravanja da Rusija ima rešenja za sankcije koje su objektinvo suštinski neuporedivo teže za jednu, usamljenu, Rusiju, i opasnije, držeći je u stalnom zaostajanju i izolaciji. Sve je to izazovnije nego za SSSR i socijalističku zajednicu, u ono vreme drugu ne samo vojno-političku grupaciju nego i ekonomsku silu u svetu", dodaje on.Što se tiče potencijalnog naslednika Putina i promene režima u Rusiji, Đukić smatra da mediji i ostali ne prestaju sa kombinacijama o mogućem nasledniku vladara Kremlja, tačno kako su razne "kuhinje" tražile naslednika u doba SSSR-a, kako ih "nalaze" i u drugim zemljama autoritarnih režima."Po ustavu, drugi čovek ruske države je premijer Mihailo Mišustin, zatim predsednica Senata Valentina Matvijenko, te predsednik Dume Vjačeslav Volodin. Mogu se naći i mnoga 'kreativna' rešenja, od Putinovog Saveta bezbednosti, kao kolektivnog naslednika, do pojedinih imena iz neposrednog okruženja vladara iz Kremlja. Međutim, teško je pretpostaviti situaciju da se u današnje vreme vlast ne prenosi legalno, ustavnim putem", naveo je Đukić.Ističe da nema tog društva i tog režima osiguranog od protesta i nemira, kao i da je to deo života i istorije jednog naroda."Protesti u demokratskim zemljama se ne ograničavaju, oni predstavljaju fundament političkih sloboda. Prema merilima koja se primenjuju prema svim zemljama, u Rusiji se godina ograničavaju protesti, politička opozicija. Rusija se poputsovjetskog vremena ne obzire na kritike i apele, ona je u strahu od 'demokratskih gibanja', 'proleća', 'obojenih revolucija'. Potvrdu predstavlja njeno napuštanje Saveta Evrope sa prvim kritikama agresije na Ukrajinu", zaključio je sagovornik Nova.rs.BONUS VIDEO: Alimpijević: Situacija u Hersonu specifična, ne treba verovati Rusima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=probudise2811prelistajsevladanalimpijevic-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4706907"]