0
Najsjeverniji grad na svetu, Longjerbijen, nalazi se na arhipelagu Svalbard — strateški važnom, ali demilitarizovanom području pod suverenitetom Norveške. Smešten usred arktičke tundre, između ledenjaka i pod polarnim nebom, ovaj grad leži gotovo tačno na pola puta između Severnog pola i ruskog poluostrva Kola, gde se nalazi glavno sedište Putinove nuklearne flote.
U Longjearbjenu, gde je zemlja večno zamrznuta, kuće i zgrade za više od 2.000 stanovnika podignute su na stubovima. Tokom sezone, krstarenja svakodnevno donose talase turista koji uživaju u lokalnim arktičkim specijalitetima — pršutu od irvasa, dimljenom tuljanu i odresku od kita posluženom sa kompotom od crnog luka.
Norveški slogan decenijama je bio: „Visoki sever, niska napetost“, što je odražavalo nadu da će odnosi s Rusijom ostati stabilni i mirni. Međutim, taj period je, čini se, završen.
Norveška vlada najavila je značajno povećanje vojnog budžeta — ubuduće će za odbranu izdvajati čak 5% BDP-a, više nego duplo u odnosu na ranije. Ova odluka rezultat je rastuće strateške važnosti arhipelaga Svalbard, koji omogućava nadzor nad ključnim pomorskim rutama između Barencovog mora i Severnog Atlantika, kao i pristup velikim rezervama nafte i gasa, piše Der Spiegel.
PROČITAJTE JOŠ:
Ruski predsednik Vladimir Putin još 2020. godine pokrenuo je razvojni plan za Arktik i naredio reorganizaciju Severne flote, koja je sada samostalan vojni okrug sa snažnim nuklearnim arsenalom.
Prema međunarodnom sporazumu iz 1925. godine, Svalbard pripada Norveškoj kao demilitarizovana zona, ali i deo je NATO teritorije.
Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, rastu strahovi da bi Svalbard mogao postati novo krizno žarište. Pored strateškog položaja unutar operativne zone ruske flote, na arhipelagu živi i značajan broj ruskih državljana.
Državna kompanija Arktikugol, sa sedištem u Moskvi, još od 1931. upravlja ruskim rudnicima uglja na Svalbardu. Danas kontroliše pet lokacija, među kojima je najaktivniji Barencburg, rusko naselje udaljeno 36 km od Longjearbjena. Iako su rezerve uglja gotovo iscrpljene, prisustvo Arktikugola ima jasnu političku svrhu — održavanje ruskog prisustva na Arktiku.
Guverner Svalbarda, Lars Fause, upozorava da je situacija „ozbiljna“:
„Čak i ako sukob ne počne direktno na Svalbardu, on bi se sigurno proširio i ovde. A mi imamo pravo na odbranu“.
Norveške vlasti već razmatraju scenarije za slučaj invazije. Fause priznaje da se vode razgovori o tome kako bi policija i vojska reagovale ako bi se na ostrvu pojavili „mali zeleni ljudi“ – naziv koji se koristi za nenaoružane ruske vojnike, kakvi su 2014. godine zauzeli Krim.
Prema dokumentu NATO Defence Collegea (2024), već postoji simulacija mogućeg ruskog iskrcavanja na Svalbardu, predviđena za april 2028. godine. U njoj se stanovnicima Longjerbijena navodno objavljuje preko razglasa:
„Stanovnici Longjerbijena, ruske snage su sletele i mirno preuzele arhipelag.“
Autor simulacije, američki pukovnik, predviđa i političke podele u Evropi – dok bi SAD, Kanada, Velika Britanija i nordijske zemlje zahtevale hitnu vojnu reakciju, Nemačka i Francuska bi oklijevale, pravdajući se fokusom na rat u Ukrajini.
Od početka rata u Ukrajini, ton iz Rusije prema Norveškoj postao je znatno agresivniji. Moskva optužuje Oslo za „prikrivenu militarizaciju Svalbarda“ i „antirusku diskriminaciju“. Ovakva retorika podseća na propagandu koja je prethodila ruskim invazijama na Gruziju (2008) i Krim (2014).
Ipak, kontakti između Norvežana i Rusa na ostrvu još postoje. Deca iz ruskih naselja učestvuju u proslavama norveških praznika, a guverner Fause se i dalje povremeno sastaje sa direktorom Arktikugola, Ildarom Neverovim.
„Svakodnevni život na Svalbardu i dalje teče, na čudan način – normalno“, kaže Fause. Međutim, dodaje da je tradicija ispijanja votke tokom zvaničnih sastanaka „odavno ukinuta“ – od trenutka kada je Rusija napala Ukrajinu.
Norveške vlasti pažljivo nadziru ruske zone na arhipelagu. Policija, carina i još 12 državnih institucija redovno kontrolišu poštovanje norveških zakona.
Zabrinutost je dodatno porasla u septembru, kada je u Barencburg pristao brod „Kapetan Jakovljev“ – plovilo koje se nalazi na američkoj listi sankcija zbog transporta ruskog oružja i tenkova.
Arktik, koji je do juče bio simbol međunarodne saradnje, sada postaje nova linija napetosti između Rusije i NATO-a – a pitanje nije više da li će kriza izbiti, već kada i gde.
