Evropa u strahu od "crvenog đavola": Ako se ostvare najcrnje slutnje, Amerika će NATO-u zadati veliki udarac

Dugo je trajala "sanacija štete" u odnosima Amerike i Evrope nakon Trampovog prvog mandata. U tu misiju krenuo je Džozef Bajden i nemoguće je reći da li je u potpunosti ispunjena.

Krizni PR

Međutim, fokus je sada na tome da li će opet biti neophodni slični manevri i koliko će zapravo biti uspešni, imajući u da je šteta napravljena i pre nego što je Tramp formalno postao kandidat. A čini se da će postati. Ono što sada brine evropske zvaničnike jeste činjenica da ankete daju prednost Trampu, ukoliko se ponovi izborna trka iz 2020. godine, kada su Amerikanci birali između njega i Bajdena.

Još tokom prvog mandata Tramp je govorio o mogućem izlasku Amerike iz Severnoatlantske alijanse, imajući u vidu da on smatra da Amerika zapravo plaća odbranu evropskih zemalja.

Ko ne daje novac, nema šta da traži u NATO-u, otprilike tako je glasila Trampova deviza. Tokom prvog mandata nije sproveo konkretne korake koje bi vodile ka odluci koja bi promenila budućnost Alijanse i sveta, ali je njegova retorika još oštrija u kampanji 2024. godine.

Ko ne daje dovoljno novca, možemo ga baciti Putinu, otprilike sada glasi Trampova deviza. A prema Članu 5 NATO-a, zemlje su dužne da brane jedna u drugu, u slučaju vojnog napada na bilo koju članicu.

Putinu na dar

Tako je bivši predsednik Amerike podsetio kako mu je čelnik „velike zemlje“ predstavio hipotetičku situaciju u kojoj ne ispunjava finansijske obveze unutar NATO-a, ali se našao na udaru Moskve.

Tramp je rekao da ga je taj čelnik pitao hoće li SAD pomoći njegovoj zemlji u tom scenariju.

"Nisi platio? Ti si delinkvent? Ne, ne bih te zaštitio, zapravo bih ih podsticao da rade šta god žele. Moraš da platiš", rekao je Tramp.

Portparol Bele kuće odmah rekao je da je bivši predsednik „ohrabrivao invaziju na najbliže saveznike od strane ubojitih režima“, a te je komentare označio „užasnim i neopravdanim“. Dodao je da Trampova izjava „ugrožava američku nacionalnu bezbednost, globalnu stabilnost i domaću privredu“.

Ko to ne plaća dovoljno?

Još za vreme Obamine administracije, 2014. godine, članice NATO-a su pristale da krenu prema cilju trošenja dva odsto BDP-a za nacionalnu odbranu do 2024. godine.

Na zadnjem samitu, članice NATO-a ponovno su dale obećanje da će potrošiti najmanje dva odsto BDP-a na svoju vojsku, ali nije nametnut rok za postizanje tog cilja.

Članice NATO-a ne plaćaju da bi pripadale organizaciji i ne duguju ništa osim doprinosa u administrativni fond. Prema informacijama portala "Forces" koji se bavi odbranom, NATO ima 31 članicu, a Finska je zadnja ušla u savez prošle godine.

Samo 11 zemalja članica izdvaja više od dva odsto BDP-a, pri čemu je zanimljivo da su Francuska (1,90), Nemačka (1,57) i Norveška (1,67) ispod crte.

Poljska i Grčka su na samom vrhu. Sa 3,90 odsto BDP-a, Poljska izdvaja čak i više od SAD (3,49). Na trećem mestu je Grčka sa 3,01 odsto.

Zemlje članice koje graniče s Rusijom povećale su izdvajanja za NATO od početka invazije. Tako Estonija izdvaja 2,73 odsto BDP-a, Litvanija 2,54, Finska 2,45, Rumunija 2,44, Mađarska 2,43 i Letonija 2,07 odsto.

Iznad crte su i Ujedinjeno kraljevstvo 2,07 i Slovačka 2,03 odsto.

Zemlje članice koje ne postižu predviđeni cilj su Francuska (1,90), Crna Gora (1,87), Severna Makedonija (1,87), Bugarska (1,84), Hrvatska (1,79), Albanija (1,76), Holandija (1,70), Norveška (1,67), Danska (1,65), Nemačka (1.57), Češka (1,50), Portugal (1,48), Italija (1,46), Kanada (1,38), Slovenija (1,35), Turska (1,31), Španija (1,26), Belgija (1,13) i Luksemburg (0,72).

Bes Evrope

NATO ne može da bude vojna alijansa koja zavisi od raspoloženja američkog predsednika, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj povodom izjave bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da ne bi štitio države koje ne plaćaju svoje obaveze NATO-u i da bi "ohrabrio" Rusiju da ih napadne.

Borelj je, uoči sastanka ministara za razvoj EU, na pitanje da prokomentariše Trampovu izjavu rekao da NATO ne može da bude "a la kard" vojna alijansa koja zavisi od humora predsednika SAD.

Slično je reagovao i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Svaki nagoveštaj da NATO saveznice neće braniti jedna drugu podriva bezbednost Alijanse i dovodi američke i evropske vojnike u rizik, rekao je Stoltenberg, odgovarajući na izjave Trampa koje su u Evropi ocenjene kao "rizične" i "zabrinjavajuće".

„Na svaki napad na NATO usledio bi ujedinjen i snažan odgovor“, poručio je Stoltenberg tokom posete Parizu.