Da li počinje obračun moći: Tramp protiv Putina? Predsednik SAD dao zagonetnu poruku o Rusiji

Trampov put od idolizovanja ruskog lidera do otvorenog kritikovanja postao je geopolitička melodrama sa ličnim pečatom. Ali ono što sledi mnogo je važnije.

"Mislim da ću u ponedeljak dati važnu izjavu o Rusiji", rekao je Tramp za NBC Njuz, odbijajući da da detaljnije informacije.

Dva izvora rekla su ranije u četvrtak da će Tramp prvi put otkad je ponovo ušao u Belu kuću poslati novu turu oružja Kijevu.

Dosad je Trampova administracija poslala samo oružje koje je odobrio bivši predsednik Bajden.

Njegova „epifanija“ otvara nove mogućnosti za Ukrajinu, Putinove kritičare u Kongresu i saveznike SAD koji su dosad bili u defanzivi. Ali istovremeno donosi i rizike — naročito potencijalni sukob volja dvojice „alfa mužjaka“ koji kontrolišu dva najveća nuklearna arsenala na svetu, piše CNN u svojoj analizi.

Tramp često pojačava pritisak na strane lidere putem retorike i tarifa. Ali sada je suočen sa neumoljivim protivnikom koji ne podiže uloge rečima, već ljudskim životima — što je jasno kroz sve češće napade dronovima na Kijev, poruku direktno poslatu Beloj kući.

Bivši američki izaslanik za Ukrajinu Bil Tejlor rekao je: „Tramp je sada shvatio da je Putin problem. Sad mora da izvrši pritisak — i to može da uradi.“
S obzirom na Trampovu transakcijsku prirodu, legitimno je zapitati se koliko će dugo potrajati njegova nova netrpeljivost prema bivšem prijatelju iz Kremlja. Iako sada govori o pomoći Ukrajini, teško je zamisliti da će njegova transformacija uključiti desetine milijardi dolara vojne i finansijske pomoći koje je Kongres SAD odobrio za vreme Bajdenove administracije.

Ipak, Tramp je za NBC izjavio da je obezbedio dogovor sa NATO-om da se Kijevu pošalju novi sistemi protivvazdušne odbrane Patriot.

„Mi šaljemo oružje NATO-u, i NATO ga u potpunosti finansira“, rekao je predsednik. „Poslaćemo Patriote NATO-u, a onda će NATO to distribuirati“, dodao je. Detalji tog sporazuma još nisu poznati, a CNN je kontaktirao Alijansu za komentar.

Međutim, ostaje pitanje da li je Tramp zaista spreman da uvede ozbiljne mere koje bi Putina primorale na ustupke, navodi Politiko.

Preokret u Trampovom stavu

Tramp je napravio zaokret: od toga da okrivljuje žrtvu rata – Ukrajinu – do toga da sada optužuje agresora – Rusiju – za nepotrebno produžavanje sukoba.
Ključno pitanje je: kako će ova promena uticati na američku politiku prema ratu i Rusiji, kao i na Trampove pokušaje da pokaže američko vođstvo i utiče na unutrašnju politiku prema Ukrajini?

Trampovo iznenadno priznanje da je „sit Putinovih sr**a“ bilo je neočekivano, ali ne i nesvojstveno njegovom često prostačkom stilu diplomatije.
Niko nije više ulagao u ubeđivanje Putina da okonča rat u Ukrajini – koji je eskalirao invazijom invazijom 2022. godine – od Trampa. Godinama je hvalio rusku pamet i snagu.

Međutim, iako se Tramp po povratku u Belu kuću sukobio i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Putin je odbacio sve njegove velikodušne ponude za prekid vatre i eventualni mirovni sporazum.

Putinovi motivi su ključni za razumevanje ove dinamike.

Sa zapadne tačke gledišta, Putin je možda propustio jedinstvenu priliku: mogao je dobiti mirovni dogovor podržan od strane SAD, koji bi učvrstio teritorijalne dobitke Rusije, sprečio ulazak Ukrajine u NATO i nagradio agresiju.

Ali pokušaji da se Putinove odluke tumače zapadnom logikom pokazali su se kao greška još od vremena Obamine administracije i aneksije Krima 2014. godine.
Putin je jasno stavio do znanja da rat vidi kao ispravljanje istorijske nepravde – kako u vezi s Ukrajinom, tako i u vezi sa padom Berlinskog zida, koji je pratio sa tugom kao pukovnik KGB-a u Istočnoj Nemačkoj.

Govori o „korenima sukoba“, što je eufemizam za niz ruskih frustracija: od postojanja demokratske vlasti u Kijevu, do navodne ugroženosti širenjem NATO-a i želje da se trupe povuku iz bivših sovjetskih država poput Poljske i Rumunije.

Trampovi ljudi su verovali da se može „napraviti dil“ s Putinom – što je srž Trampove spoljnopolitičke doktrine. Međutim, nakon stotina hiljada ruskih žrtava, rat je za Putina postao pitanje opstanka.

Zašto Kremlj ne shvata Trampove pretnje ozbiljno

Uprkos oštroj retorici iz Vašingtona, ruski odgovor je bio otvoreno izazivački, piše Politiko. U utorak uveče, Rusija je sprovela najveći napad dronovima od početka rata, lansirajući čak 728 dronova, a naredne noći usledio je još jedan napad sa 18 raketa i oko 400 dronova. Lutsk, grad u blizini poljske granice, bio je jedna od glavnih meta.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov umanjio je značaj Trampove retorike: „Prilično smo mirni u vezi s tim. Tramp generalno koristi prilično oštar stil i izraze.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je strože sankcije: „Potrebne su nam ozbiljne kazne za sve izvore prihoda koji finansiraju ovaj rat, uključujući one koji kupuju rusku naftu.“

Tramp je najavio podršku zakonu koji predviđa carine od 500% za zemlje koje kupuju ruske energente. Zakon ima preko 80 sponzora u Senatu i, prema jednom republikanskom spoljnopolitičkom stručnjaku, „95 senatora bi verovatno glasalo za njega“. Ipak, isti izvor priznaje da zakon ne obavezuje predsednika da deluje: „Suštinski, zakon je simboličan. Tramp već sada ima ovlašćenja da uvede nove sankcije.“

Uprkos inflaciji i zavisnosti od državne potrošnje, Rusija opstaje zahvaljujući azijskim tržištima, zaobilaženju sankcija i uvozu kroz treće zemlje.
Istorijski gledano, ni kolektivne međunarodne sankcije nisu pokazale visoku efikasnost. Istoričar sa Kornela, Nikolas Malder, u knjizi „Ekonomsko oružje“ navodi: „Što se više koriste, sankcije su sve manje uspešne.“

Najveći rizik

Moguće promene u ruskoj diplomatiji mogu uticati na Trampovu strategiju. Na sastanku u Maleziji između državnog sekretara Marka Rubija i Sergeja Lavrova, Rusi su navodno ponudili „novi pristup“.

Da li Putin pokušava da vrati Trampa na svoju stranu ili samo odugovlači dok vodi rat?

Jedno je sigurno: Trampova vera u ličnu harizmu kao diplomatsko oruđe (isto viđena i u susretima sa Kim Džong Unom) do sada nije donela konkretne rezultate.
Najveći rizik sukoba Trampa i Putina je mogućnost spirale eskalacije – zbog ega i političkog uloga obojice.

Delovi Trampove biračke baze vide Putina kao ideološkog saveznika: protiv „woke kulture“ i u odbrani tradicionalnih vrednosti. Drugi republikanci žele okretanje ka Kini.
Putin ne želi direktni sukob sa SAD, ali zna kako da zveckanjem nuklearnim oružjem uplaši Zapad. Tramp se otvoreno plaši nuklearnog rata — što bi Putin mogao da iskoristi.

Na kraju, Tramp bi se mogao vratiti staroj pretpostavci: da je Ukrajina, kao ne-NATO zemlja, osuđena na rusku dominaciju bez obzira na američke napore.

To nije Trampov, već Obamin citat iz 2016: „Ukrajina, koja nije članica NATO-a, biće ranjiva na rusku vojnu dominaciju – bez obzira na sve.“

Ako ništa drugo, Trampov sukob s Putinom možda je poslužio jednoj svrsi: da mu konačno otvori oči o pravoj prirodi ruskog predsednika.