Putin misli da je ostvario ključne ciljeve u ratu, ali evo u čemu sve nije uspeo

Jedan izvor upoznat sa razmišljanjem Kremlja navodno je izjavio da je Rusija oslabila ukrajinsku vojsku i obezbedila teritorijalnu kontrolu koja povezuje kopnenu Rusiju sa anektiranim Krimom.

Putin je u početku pokrenuo invaziju 2022. godine sa navedenim ciljevima „denacifikacije i demilitarizacije“ Ukrajine.

Od početka, ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine imala je dva cilja.

Prvi cilj bio je aneksija što većeg dela ukrajinske teritorije: idealno, celih oblasti Černigov, Sumi, Harkov, Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. To je trebalo da bude dopunjeno zauzimanjem glavnog grada Kijeva i zamenom ukrajinske vlade onom koja bi bila podređena Rusiji. Drugi, širi cilj invazije bio je korišćenje ovih dobitaka kako bi se Ukrajina apsorbovala u rusku sferu uticaja i transformisala ravnoteža moći u Evropi.

Ruski predsednik je tada, prema različitim izveštajima, sugerisao da će “Kijev pasti za tri dana”. To se nije desilo, a Putin je više puta, čini se, menjao narativ i ciljeve onoga što je nazivao “specijalna vojna operacija”. Štaviše sam je sebi protivrečio više puta kada je govorio o sukobu i razlozima za napad.

Nakon intenzivnog otpora ukrajinskih snaga, Rusija je, ipak, preusmerila fokus na zauzimanje jugoistočnih regiona zemlje.

Rojters je izvestio da je Putin bio „vidno nezadovoljan“ tokom nedavnog sastanka sa najvišim ekonomskim zvaničnicima, gde je saznao da visoki troškovi zaduživanja, uvedeni radi suzbijanja inflacije, istovremeno guše privatne investicije.

Ekonomski pritisak je navodno podstakao neke članove ruske elite da zagovaraju pregovaračko rešenje za tekući sukob.

Kremlj nije komentarisao izveštaj Rojtersa, i ostaje nejasno da li bi Putinova zabrinutost zbog ekonomije mogla uticati na odluku o povlačenju trupa iz Ukrajine.

Godine 2023, Putin je navodno uveravao kineskog predsednika Si Đinpinga da će rat trajati najmanje još pet godina, iako se situacija promenila otkako je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD u novembru.

Tramp, koji je vodio kampanju obećavajući brz završetak rata u Ukrajini, poslednjih dana je pojačao pritisak na Moskvu. U sredu je na društvenim mrežama napisao: „Namerni sam da Rusiji, čija ekonomija propada, i predsedniku Putinu učinim veliku USLUGU. Postignite dogovor sada i ZAUSTAVITE ovaj besmisleni rat! SAMO ĆE BITI GORE.“

Nakon što je u ponedeljak položio zakletvu za drugi mandat kao predsednik SAD, Tramp je rekao da očekuje sastanak s Putinom „uskoro“.

Putin je u čestitki Trampu izrazio otvorenost za dijalog o „trajnom miru“ u Ukrajini. Međutim, visoki pomoćnik Kremlja rekao je za Rojters u utorak da Moskva još nije primila konkretne predloge za pregovore.

Vojni, ali ne i strateški uspeh

Uprkos napredovanju ruske vojske u 2024. godini, nema scenarija u kojem predsednik Rusije Vladimir Putin ostvaruje bilo koji od svojih ciljeva, navodi Foreign policy. Iako će Rusija verovatno odvojiti barem petinu ukrajinske teritorije i možda je zadržati zauvek, ostatak Ukrajine neće biti vezan za Rusiju. Putinova invazija će stoga verovatno rezultirati vojnim uspehom – daleko ispod njegovih proglašenih teritorijalnih ciljeva – ali ne i strateškim uspehom.

Putinova odlučnost da potčini Ukrajinu i zaustavi njen zapadni kurs proizilazi iz široko rasprostranjenog uverenja među ruskim nacionalistima da je razdvajanje Ukrajine od Rusije neprirodno. Po njegovim rečima, nijedna zemlja nije važnija za Rusiju, jer su dve zemlje ujedinjene zajedničkom kulturom već više od hiljadu godina. On i drugi ruski nacionalisti i dalje teško prihvataju nezavisnost Ukrajine iz 1991. godine.

Kako je bivši zamenik ruskog premijera Vladislav Surkov rekao 2020. godine: „Ne postoji Ukrajina. Postoji ukrajinizam... Ali nema nacije.“

Udaljavanje iz ruske sfere

Iako je moguće da Putin uspe da pregovara o zadržavanju velikih delova ukrajinske teritorije, on ne može prisiliti ili trgovati kako bi povratio Ukrajinu koja je kulturno ili politički ujedinjena s Rusijom. Posle godina ruskog revanšizma, ukrajinski identitet sada je definisan odlučnošću da ima što manje veze s Rusijom.

Iako se ruski jezik i dalje široko govori u centralnoj, južnoj i istočnoj Ukrajini, ukrajinski jezik postao je ključni deo nacionalnog identiteta. Ovaj trend, posebno izražen među mlađim Ukrajincima, će se ubrzati; za buduće generacije to će postati nešto prirodno i neprimetno.

Slično, iako je pravoslavno hrišćanstvo ujedinjavalo Ukrajince i Ruse više od hiljadu godina, prošle godine ukrajinski zakon je zahtevao da parohije prekinu veze s Moskovskom patrijaršijom, koja je postala otvoreni podržavalac Putinovog rata.

Danas, kada Ukrajinci razmišljaju o svojoj bezbednosti, više je ne povezuju s Rusijom. Svaki dogovor koji završi rat uključiće odredbu koja zabranjuje ulazak Ukrajine u NATO, na insistiranje Rusije; ipak, značajne bezbednosne veze Ukrajine s Evropom će se nastaviti povećavati. Evropske države već snabdevaju Ukrajinu oružjem, obučavaju njene trupe i ulažu u njenu odbrambenu industriju. Njihova uloga će se širiti, a Ukrajina – koja sada ima najiskusniju i najtestiraniju vojsku u Evropi – ostaje vojno usklađena s evropskim zemljama na duži rok, čak i bez formalnog saveza.

Zajedno, ovi događaji ukazuju na to da, bez obzira na ishod rata, Putin neće uspeti da postigne svoj najvažniji cilj – zadržavanje Ukrajine unutar ruske sfere uticaja. Sukob takođe neće ostaviti Rusiju u boljoj poziciji na drugim frontovima.

Širenje NATO

Široko rasprostranjeno tumačenje ruske invazije jeste da je pokrenuta zbog mogućnosti pridruživanja Ukrajine NATO-u. Od početka se činilo očiglednim da bi svaki ruski lider smatrao takvo širenje pretnjom, baš kao što bi bilo koji američki lider bio uznemiren, na primer, pojavom saveza predvođenog Kinom u Zapadnoj hemisferi.

Ipak, članstvo Ukrajine u NATO-u 2022. godine nije bilo verovatnije nego što je bilo 2008. godine, kada je predsednik SAD Džordž Buš podstakao podeljeni savez da izrazi podršku ideji o prijemu Ukrajine tokom samita u Bukureštu – ali na neodređeni datum. Te podele su opstale, i do 2022. godine, Kijev je čekao 14 godina bez izgleda za prijem.

Ironično je što je Putinov rat doveo do širenja NATO-a i povećanja odbrambenih troškova u Evropi. Finska i Švedska, koje nisu pokazivale interes za ulazak u savez pre 2022. godine, pridružile su se ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Čak je i Švajcarska, sa svojom tradicijom neutralnosti, preduzela korake da poveća vojne troškove – do 19 procenata do 2028. godine – i pojača svoje odbrambene veze s Evropom.