Ništa od "bromanse"? Tramp je već prvog dana novog mandata Putinu "zabo nož u leđa"

U pokušaju da realizuje svoje višegodišnje tvrdnje da bi mogao da okonča sukob u roku od jednog dana, Tramp je obećao niz konkretnih poteza, uključujući oštre sankcije, tarifne barijere i dodatni pritisak na Moskvu. Njegovi predlozi, međutim, otvaraju pitanja o tome koliko je ovaj plan izvodljiv u praksi i kakve bi posledice mogao imati na globalni poredak.

On je zapravo već prvog dana mandata zadao udarac Putinu, rekavši da ruski lider uništava svoju zemlju.

U međuvremenu svet sa nestrpljenjem čeka da se Tramp i Putin čuju telefonom i da počnu sa razgovorima o primirju u Ukrajini.

Čini se da se Tramp odlučio na mnogo oštriji stav prema Putinu, za koga je ranije govorio da imaju odlične odnose i hvalio ga u tolikoj meri, da su ljudi počeli da govore o "bromansi" dvojice lidera.

Ultimatum Putinu

Trampov je uputio direktnu i jasnu poruku Moskvi. Pretnje su sadržavale sankcije koje bi pogodile ne samo rusku trgovinu sa SAD-om već i sekundarne sankcije protiv zemalja koje nastave poslovati sa Rusijom. On je naglasio:
„Možemo to učiniti lakšim putem ili težim putem – lakši je uvek bolji. Vreme je da se postigne dogovor, jer nijedan život više ne bi trebalo da se izgubi”.

Ovaj stav, iako agresivan, prati Trampovu dugu retoriku o potrebi za efikasnim pregovorima. Tramp je više puta naglasio da bi konflikt mogao biti završen mnogo ranije uz „veštog pregovarača“, kritikujući kako američku, tako i evropsku politiku prema ratu u Ukrajini.
Pored ekonomskih sankcija, Tramp je signalizirao da bi mogao proširiti mere kako bi uključio i restrikcije na uvoz ruske energije i sirovina, što bi dodatno uticalo na rusku privredu, koja je već oslabljena postojećim zapadnim sankcijama.

Zelenski je skeptičan

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u više navrata naglasio da Ukrajina neće pristati na ustupke teritorije kao deo bilo kakvog dogovora sa Rusijom. On je ponovio da bi svaki pokušaj zamrzavanja sukoba bio samo privremena pauza koja bi omogućila Putinu da obnovi vojnu moć i nastavi agresiju u budućnosti.
U intervjuu sa Leksom Fridmanom, Zelenski je izrazio sumnju u sposobnost Trampa da postigne dogovor sa Putinom.

„Ako Tramp postigne dogovor bez ozbiljnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu, to će biti prilika za Putina da ponovo pokrene rat“.
Takođe, Zelenski je upozorio da je ključ za svaki mirovni sporazum povratak svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, što je u direktnom sukobu sa Putinovim zahtevima. Ukrajinski lider je takođe pozvao na nastavak vojne pomoći od strane SAD-a i NATO-a kako bi se osigurala dugoročna bezbednost zemlje.

Putinov odgovor

Iako je Trampova ponuda za pregovore bila direktna, odgovor iz Moskve bio je oprezniji. Ruski zvaničnici, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, sugerisali su da postoji interes za dijalog, ali pod uslovima koji bi uključivali priznanje ruskog teritorijalnog dobitka.
„Rusija je spremna za ravnopravan dijalog sa Sjedinjenim Državama i čeka signale iz Vašingtona“, rekao je portparol predsednika Dmitrij Peskov, nakon Trampovih pretnji, prenose ruski mediji.
„Pratimo veoma pažljivo, naravno, svu retoriku, sve izjave. Pažljivo beležimo sve nijanse, ostajemo spremni za dijalog, predsednik Putin je to više puta rekao. Za ravnopravan dijalog, za dijalog uzajamnog poštovanja. Ovakav dijalog se dogodio između dva predsednika, opet, tokom Trumpovog prvog predsedništva, i čekamo signale, čekamo signale koji još nisu primljeni“, rekao je Peskov odgovarajućia na pitanje kako Kremlj procenjuje izjave američkog predsednika Donalda Trampa o politici sankcija protiv Rusije.

Zabrinutost Zapada

Trampov plan, koji uključuje mogućnost zamrzavanja linija fronta kao početne tačke za pregovore, izazvao je ozbiljne zabrinutosti među zapadnim saveznicima. Zvaničnici Evropske unije i NATO-a upozoravaju da bi zamrznuti konflikt omogućio Rusiji da konsoliduje snage i pripremi novu ofanzivu.
Jedan visoki evropski zvaničnik izjavio je: „Nikada nećemo prihvatiti mirovni sporazum koji podrazumeva gubitak teritorija za Ukrajinu. To bi bilo katastrofalno, ne samo za Ukrajinu, već i za ceo evropski poredak“.
Evropska unija je do sada uložila 145 milijardi dolara u vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, dok su SAD izdvojile 175 milijardi dolara. Zvaničnici u Briselu su naglasili da bi smanjenje ili obustava ove pomoći moglo destabilizovati ukrajinske napore na ratištu.

Izazovi za Trampa

Jedan od ključnih izazova za Trampa je balansiranje između retorike i realnosti. Njegova obećanja o brzom završetku rata u roku od 24 sata naišla su na skeptične reakcije. Čak i među njegovim savetnicima postoje neslaganja oko detalja strategije. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen sugerisao je da bi kompromis mogao uključivati međunarodne mirovne snage i odlaganje ukrajinskog članstva u NATO-u za decenije.
Trampov poseban izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, izneo je ambiciozan cilj da rat okonča u roku od 100 dana. Međutim, konkretni koraci za postizanje ovog cilja ostaju nejasni.
Tramp se suočava sa sumnjama u vezi sa njegovim stavom prema NATO-u. Zelenski je u nedavnom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu postavio pitanje: „Da li će Tramp uopšte primetiti Evropu?”

Prelomni trenutak za geopolitiku

Rat u Ukrajini je više od regionalnog sukoba – on oblikuje budućnost globalnih savezništava i poretka. Trampova inicijativa, iako potencijalno obećavajuća, dolazi sa značajnim rizicima. Ukoliko njegov plan podrazumeva teritorijalne ustupke Rusiji ili slabije bezbednosne garancije za Ukrajinu, mogao bi destabilizovati Evropu i oslabiti NATO.
S druge strane, neuspeh u postizanju dogovora mogao bi dodatno da prolongira sukob, produbi ljudsku patnju i ojača uticaj Rusije među saveznicima poput Kine i Irana.
Ono što je sigurno jeste da je Trampovo obećanje o brzom završetku rata sada na ozbiljnom testu.