Može li generacija Z u Srbiji bez veštačke inteligencije?

Međutim, poverenje ne dolazi bez rezerve. Samo trećina mladih u potpunosti veruje informacijama koje dobija od AI alata, dok ih ostali dodatno proveravaju. Upravo taj paradoks, AI kao deo rutine, ali ne i izvor bezrezervnog poverenja, otkriva prvo regionalno istraživanje o odnosu Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji, „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI”, koje su sprovele agencije McCann Beograd i UM Beograd, članice AMA Group. Pored Srbije, istraživanje obuhvata još šest tržišta regiona i pokazuje složen odnos Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji.

„Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično, što je važno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo“, izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u okviru agencija McCann.

Kada govore o AI-u, mladi najčešće zapravo govore o ChatGPT-u. Koristi ga skoro 90% ispitanika, dok su drugi alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih pripadnika Generacije Z, ChatGPT je toliko prisutan da se često koristi gotovo kao sinonim za AI.

Iako je AI postao deo svakodnevice ove generacije, način na koji ga koriste nije uvek isti. Devojke se češće okreću AI alatima kada traže pomoć u komunikaciji, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama, dok ih mladići češće koriste za finansijske teme. Razlike postoje i u stepenu poverenja. Devojke češće prilagođavaju AI odgovore onome što već znaju, dok ih mladići prihvataju direktnije.

Taj oprez, međutim, nije vidljiv samo u proveravanju odgovora. Bez obzira na to što ga redovno koriste, mladi AI ne doživljavaju kao nezamenljiv. Skoro 90% ispitanika kaže da bi bez njega moglo da funkcioniše, što ukazuje na to da prva potpuno digitalna generacija možda već oseća zasićenje tehnologijom. Njihove glavne brige nisu vezane za AI, već za neizvesnost, pritisak i izazove sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Zato podatak da 69% mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta ne govori o odbacivanju tehnologije, već o potrebi da se u digitalnoj svakodnevici sačuvaju originalnost, bliskost i kreativnost.

To se vidi i u odnosu prema autentičnosti. Čak 58% pripadnika Generacije Z u Srbiji zabrinuto je zbog sve tanje granice između stvarnog i AI sadržaja, u odnosu na regionalni prosek od 51%. Istovremeno, 59% mladih kaže da je sve teže razlikovati AI sadržaj od onog koji su kreirali ljudi, dok 63% navodi da im smeta kada se AI sadržaj predstavlja kao stvaran, bez jasne naznake. Kako sadržaji nastali uz pomoć tehnologije postaju sve uverljiviji, mladima je sve važnije da znaju šta je stvarno, ali i kome mogu da veruju.

„Za brendove je ovo važan signal: Generacija Z ne odbacuje AI, ali ne želi da tehnologija zameni ideju, trud i ljudski ton. Ako komunikacija deluje generički ili neiskreno, mladi to brzo prepoznaju. AI može da bude koristan alat, ali odnos sa ovom generacijom i dalje se gradi kroz razumevanje i iskrenost“, objasnio je Aleksandar Đorđević, regionalni izvršni direktor strateškog planiranja i inovacija u agencijama UM.

Istraživanje je sprovedeno u februaru 2026. godine, kroz online anketu na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih od 16 do 28 godina, kao i kroz fokus grupe u Beogradu. U Srbiji je anketirano 500 ispitanika, koliko i u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, dok je u Severnoj Makedoniji učestvovalo 300 ispitanika. Kroz regionalne podatke i razgovore sa mladima različitog uzrasta, pola i socio-ekonomskog statusa, istraživanje donosi širi pogled na to kako Generacija Z danas razume, koristi i preispituje veštačku inteligenciju, ali i zašto je poverenje postalo jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.

Agencije McCann Beograd i UM Beograd (autori istraživanja) posluju u okviru AMA Group, zajedničke platforme za razvoj i saradnju u oblasti kreativnosti, strategije, izvrsnosti i strasti koja povezuje osam dinamičnih tržišta jugoistočne Evrope: Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i Bugarsku.