Najmanje tri ruska vojna aerodroma daleko od granice s Ukrajinom napadnuta su dronovima u poslednja dva dana, pri čemu je ubijeno više ruskih vojnika i oštećeno nekoliko aviona. Moskva za napade krivi Kijev, a ukrajinska strana zasad za to ne preuzima odgovornost.
Najnoviji napad dogodio se utorak kad se zapalilo skladište s gorivom u zračnoj luci pokraj grada Kurska. Snimci s društvenih mreža pokazali su veliku eksploziju koja je osvetlila noćno nebo, a nakon nje se na području ruske baze proširio veći požar. Ruski guverner oblasti Kursk, Roman Starovojt, poručio je građanima preko kanala Telegram da u napadu nije bilo povređenih, te da je požar lokalizovan.
Dan pre napadnute su baza Engels-2 u oblasti Saratov i baza Djagiljevo u Rjazanskoj oblasti. Prema snimcima, eksplozija u bazi Engels-2 dogodila se oko 6 sati ujutro po lokalnom vremenu, te je bila vidljiva s vrlo velike udaljenosti. Stanovnici oblasti Saratov rekli su da je gromoglasna eksplozija odjekivala kilometrima daleko, a na jednom od snimaka mogao je da se čuje i zvuk mlaznog motora pre same eksplozije.
Jačina eksplozije aktivirala je i brojne alarme na vozilima u istoimenom gradu Engelsu, a pojedini ruski izvori tvrde da su u eksploziji oštećena dva strateška bombardera Tupoljev Tu-95MS te da je ranjeno dvoje ljudi. Lokalne vlasti u Saratovu potvrdile su kako je u toku istraga incidenta.
Prema ruskim izvorima, eksplozija u Djagiljevu ubila je troje pripadnika vazduhoplovno-tehničkih snaga i ranila ih još petero. Prve ruske vesti o ovom incidentu krivile su eksploziju cisterne s gorivom za štetu i požar u bazi. Fotografije iz baze otkrile su kako je u eksploziji teško oštećen nadzvučni bombarder Tupoljev Tu-22M. Rusko Ministarstvo obrane optužilo je u ponedjeljak Ukrajinu za napade na dve baze te saopštilo da je ubijeno troje i ranjeno četvoro pripadnika ruske vojske. Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Mihajlo Podoljak, objavio je na Tviteru upozorenje nakon napada.
„Zemlja je okrugla – otkrio je još Galileo“, napisao je Podoljak.
The Earth is round – discovery made by Galileo. Astronomy was not studied in Kremlin, giving preference to court astrologers. If it was, they would know: if something is launched into other countries’ airspace, sooner or later unknown flying objects will return to departure point
— Михайло Подоляк (@Podolyak_M) December 5, 2022
„U Kremlju nisu učili astronomiju, bili su im draži carski astrolozi. Da su je učili, znali bi: ako se nešto lansira u vazdušni prostor drugih država, pre ili posle nepoznati leteći objekti vratiće se na tačku polaska“.
Portal The War Zone skrenuo je pažnju kako su udaljenosti s kojih su napadnute ruske vojne baze dosta slične misterioznom padu drona u Zagrebu u martu ove godine. Jedna od mogućnosti je da su Ukrajinci uspeli da modernizuju stare izviđačke dronove iz ere SSSR-a, poput Tu-141 i Tu-143, da nose improvizovane bojeve glave, te da im nekako poboljšaju navođenje.
U svakom slučaju, ako iza napada na ruske baze zaista stoji Ukrajina, reč je o dosad najdubljim udarima na rusku teritoriju od početka rata. Engels-2 nalazi se oko 480 kilometara daleko od granice s Ukrajinom, a Djagiljevo je udaljeno oko 450 kilometara. Kursk je znatno bliže – samo oko 100 kilometara daleko od granice. Ako se potvrdi da iza napada stoji Ukrajina te da je Kijev razvio pouzdanu tehnologiju kojom može da napada ciljeve na toj udaljenosti, to bi značilo da je sada i Moskva u potencijalnom dometu ukrajinskih napada. No, Ukrajina se zasad u svim prekograničnim napadima fokusirala na vojne i logističke ciljeve, poput skladišta municije ili goriva te mosta preko Kerčkog prolaza, piše Jutarnji list.
Iz napadnutih baza proteklih nedelja i meseci su poletali ruski bombarderi koji su ispaljivali krstareće rakete na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu. Baza u Engelsu dom je nadzvučnih bombardera Tu-160M iz 121. gardijske regimente teških bombardera. Reč je o glavnoj zapadnoj bazi ruskih strateških vazdušnih snaga.
Baza u Djagiljevu takođe je bila dom 121. regimente, a reč je o glavnoj bazi ruskih vazdušnih tankera, te centru za obuku pilota teških bombardera i aviona dugog dometa. Baza u Kursku, napadnuta u utorak, služi kao jedište 14. gardijske regimente presretačkog vazduhoplovstva i u njoj se nalaze dve eskadrile višenamenskih lovaca Suhoj Su-30.
Prema navodima ukrajinskih vojnih analitičara, baze u Engelsu i Djagiljevu jedine su u kojima rusko ratno vazduhoplovstvo može da servisira i održava bombardere kojima izvodi napade na Ukrajinu.
PROČITAJTE JOŠ
Sjedinjene Države požurile su u ponedeljak da otklone svaku sumnju da su imale veze s napadom na teritoriju Rusije tako što je Wall Street Journalu dostavljena informacija da su svi američki sistemi HIMARS dostavljeni Ukrajini modifikovani na takav način da ne mogu da se koriste za ispaljivanje dalekometnih projektila ATACMS, dometa do 300 kilometara. Čini se kako SAD-u nije bilo dovoljno obećanje Kijeva da njihove oružane sisteme neće koristiti protiv teritorija Ruske Federacije, nego se pobrinuo da do toga ne dođe ako projektile ATACMS uspeju da nabave od treće strane – SAD ih je dosad prodavao Bahreinu, Grčkoj, Poljskoj, Kataru, Rumuniji, Južnoj Koreji, Turskoj i UAE-u.
Ukrajinske su snage, uprkos manjku američke podrške, dosad izvele više napada na teritoriji Rusije, kako samoprozvanu, tako i međunarodno priznatu, no pritom su se uvek koristile oružanim sistemima koje su same razvile, poput pomorskih dronova kojima je nedavno napadnuto sidrište Crnomorske flote u Sevastopolju. Dronovi koji su napali vazdušne baze, čini se, još su jedno takvo rešenje.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Taktičke vežbe ruskih regruta u Belorusiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar